Вести

26. 07. 2009.

Извор: Вечерње новости

Доста је било хајдучије у медијима

Преговори за скупштинску већину у току. Текст писале радне групе два министарства

 

У Србији је увек било тешко увести ред. Ту се ствари, бојим се, нису много промениле још од хајдучких времена. Одличан пример је Закон о информисању. Сви су незадовољни хаосом на медијској сцени, скандализују се због писања појединих новина... А када коначно решите да направите радикални рез, уследи талас критика да су мере драконске, супротне европским нормама, да није прави тренутак - каже на почетку интервјуа за "Новости" министар културе Небојша Брадић.

Од када су у скупштинској процедури два закона изашла испод "чекића" Министарства културе - закони о информисању и култури - министар Брадић седи на "врућој столици" пред широким фронтом критичара из медија, новинарских удружења, опозиције, али и из појединих странака на власти, стручне јавности...

- Без обзира на све отпоре, крајње је време да се подвуче црта и медијска сцена у Србији, на задовољство свих, а посебно грађана, цивилизује. Ово је требало да буде урађено много раније.

- Како сада ствари стоје, крајње је неизвесно да ли ће Закон проћи у парламенту...

- Завршена је скупштинска расправа. По мојим информацијама, у току су разговори са парламентарним странкама. Верујем да ће у наредном периоду и противници овог закона схватити да је његов најважнији циљ увођење реда.

- Али најчешће замерке су да се тим "увођењем реда", онако како је предвиђено у тексту Закона, ограничава слобода јавне речи?

- Поновићу по стоти пут: Закон ниједног тренутка не доводи у питање право на информисање. Он треба да коригује садашњи Закон о информисању, који је неефикасан. За дечију порнографију или угрожавање права на приватност жртава, на пример, казне су од 30.000 до 100.000 динара.

- Да ли је Закон, како неки тврде, "прављен за једног министра, како би се обрачунао са једним новинама"?

- У причи о Закону нема ничег персоналног, нити било каквог облика "приватизације". Ствари стоје управо обрнуто - он треба да обезбеди заштиту законитости и владавине права, а то је оно што све људе чини равноправним, ма на којој позицији били.

- Хоћете ли открити ко је учествовао у писању Закона?

- Није то никаква мистерија. На Закону су радиле радне групе министарстава правде и културе. Са наше стране, тим је предводила помоћница за медије Наташа Вучковић-Лесендрић. Министарка Маловић је са својим сарадницима била укључена у израду Закона.

- Да ли бисте ви лично нешто променили у закону?

- Ако би се мерила стварна штета коју медији својим непрофесионализмом понекад учине, мислим да су предвиђене казне прениске.

- Али и ОЕБС указује да високе казне нису у складу са европским стандардима и да је то вид цензуре.

- Медији јесу слободни, али морају да буду одговорни. Уверен сам да ће медији са високим степеном професионалне одговорности схватити да све ово, на дужи рок, иде у њихову корист. Губитници ће бити они који на воајеризму и гажењу људског достојанства зарађују огроман новац. Примедбе, ОЕБС, иначе, нису суштинске.

- Да ли је могуће и да се, како предлажу међународне институције, наша медијска сцена упристоји саморегулацијом, а не само законима?

- Већ дужи низ година се дискутује о саморегулацији медија у Србији и, нажалост, никакви резултати нису постигнути. Не постоји још ни Савет за штампу, где би се доносиле важне одлуке које се тичу новинарске професије, иако су новинарска удружења постигла договор о његовом формирању.

- Шта ће Г17 урадити уколико Закон не прође у парламенту?

- О томе ни не размишљам.

- Нећете, како се спекулише, изгласавање условити подршком Г17 за нових двадесетак прописа који чекају да буду усвојени?

- Наш једини захтев био је да се о Закону о информисању, због његове важности, расправља по хитном поступку у Скупштини.

- Страхујете ли да ћете остати упамћени као министар који је донео Закон још гори и од Вучићевог?

- Мислим да и моји најжешћи критичари виде колико је нелогично оптуживати министра владе, која ову земљу крупним корацима води ка стандардима демократске Европе, да уводи медијски мрак и најцрње гушење мисли и говора.

- Када ћете и по којим критеријумима распоредити 60 милиона динара, колико је држава издвојила за помоћ медијима у кризи?

- Формира се радна група која ће успоставити стратегију за поделу помоћи. До првих трансфера требало би да дође већ почетком августа. Угроженост медија у кризи је таква да тражи хитне мере државе.

- А када ћете кренути у одлучније чишћење етра од пирата?

- То захтева координирану акцију министарстава културе, телекомуникација, полиције и судства. Постоји око 500 евидентираних станица, а још стотине њих раде без одобрене фреквенције.

- У вашем ресору је још један озбиљан и важан закон - о култури. Хоће ли он, коначно, извршити деполитизацију установа културе?

- Закон, између осталог, предвиђа да се директори културних институција убудуће искључиво бирају на конкурсу. Треба ставити тачку на праксу да се програми институција културе креирају према политичкој припадности директора. То је ружна прошлост.

- Опозиција је упутила низ критика - да је Закон празан, несистематичан, да не нуди решења за различите области које култура покрива...

- Ово је основни закон о култури, на чије доношење се чекало 17 година! Он треба да дефинише основна правила и да изнедри велики број подзаконских аката. Зато је важно да се он донесе што пре.

- Зар доношење стратегије културе на пет година није прекратак период?

- Слажем се. Треба да размишљамо о култури у Србији до 2020, чак и даље од тога. Мислим да ће се амандманима то уградити у закон.

- А питање приватизације институција културе?

- Институције културе се не могу олако, површно, без реда и циља приватизовати. Многе и не би требало приватизовати.

- Када ће Народно позориште добити директора и УО?

- Конкурс је у току. Након усвајања Закона о култури решићемо проблем и у свим другим институцијама где нема директора или су на челу в.д. лица.

- Сматрате ли да држава даје максимум у бризи о културном наслеђу на Косову?

- То је важно питање не само за Србију, већ и за ЕУ, која треба да омогући да се то културно наслеђе штити. У протеклом периоду могло је да се уради више и, оно што је најбитније, да та помоћ буде континуирана. Охрабрује да ускоро крећу нови пројекти обнове цркава и манастира. Новац је обезбеђен.

- Држава је као приоритет поставила очување Пећке патријаршије, око чије рестаурације се већ дуго воде полемике...

- Пројекат заштите Пећке патријаршије је реализован и тренутно се чисте фреске у самим црквама. У августу ће стручна комисија Министарства обићи све споменике на Косову и утврдити потребне мере заштите и за друге објекте. Брига о културном наслеђу не може се водити само у Београду и међународним форумима, већ пре свега на терену.

- Да ли сте се, после свега, покајали што сте преузели функцију министра културе?

- Бићу веома задовољан ако до краја јула испуним три циља која сам поставио себи када сам дошао на ово место: да увећам издвајања за културу на један одсто буџета Србије, да се започне активна децентрализација културе и усвоји Закон о култури. Чекам још само да посланици изгласају закон.

Антрфиле : националне пензије

- Да ли ће нови Закон о култури коначно установити јасне критеријуме за доделу националних пензија?

- Тешко ћемо ту доћи до листе најзаслужнијих за српску културу којом би сви били задовољни. То, једноставно, није могуће. Да не говорим о томе да држава, нажалост, у овом тренутку нема довољно средстава за подршку свима онима који су дугогодишњим радом значајно задужили српску културу.

ЈОШ НИЈЕ ВРЕМЕ ЗА КОМЕДИЈУ

-Када бисте сада били у прилици да режирате комад о нашој стварности, шта бисте изабрали - комедију, пародију, трагедију? У ком "жанру" ми тренутно живимо?

- Мислим да је време јако озбиљно и на то треба стално подсећати. У Србији још није дошло време за комедију.

КУЛТУРНИ ТУРИЗАМ

- Колико је међународна заједница спремна да помогне пројекте културе и у централној Србији?

- Ту имамо одличну сарадњу са УНЕСК-ом, Саветом Европе, Европском комисијом... Немачка влада управо је издвојила девет милиона динара за обнову Феликс Ромулијане код Зајечара, обнавља се кула Небојша , Дунавска тврђава... Савет Европе дао је милион и по евра за пројекат Сењског рудника. Наши стручњаци тренутно раде на пројектима који ће у наредном периоду конкурисати за значајна средства ЕУ. Надамо се да ћемо кроз кредитну линију Европске инвестиционе банке обезбедети средства за наставак радова на Народној библиотеци, Кинотеци и Музеју савремене уметности. Србија има велики потенцијал за разгранавање културног туризма. То може да буде добар основ за развој појединих делова Србије.

НОВА ЕЛИТА

-Има ли интересовања међу "новом елитом" у Србији за задужбинарство, филантропију?

- Ту област ускоро би требало да регулише Закон о задужбинама, који чека на усвајање. Разговарао сам са многим људима који су вољни да помогну завршетак капиталних пројеката у области културе. Држава, с друге стране, треба да их привуче пореским олакшицама, тиме што ће њихове донације учинити видљивим. Посла има заиста много. Само током прошле године пристигли су нам захтеви за реконструкцију разних институција културе у вредности више од 12 милијарди динара. Поређења ради, целокупни буџет за Национални инвестициони план за 2009. није толики!

Данијела Милинковић