Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
20. 07. 2009.
Каква влада?
Господо из Владе Републике Србије, време је да се приберете и да јавности и бирачима дате неки знак да сте се узели у памет.
На пример: да повучете тај опасни и слабоумни предлог закона о изменама и допунама Закона о јавном информисању. Лепо су вам разумни људи говорили да се оканете ћорава посла; да је за слободу штампе боље мање него више регулације; да је постојеће законодавство сасвим довољно. А онда је Влајко Сенић лепо објаснио о чему је реч: њима из Гаy 17 Сцхлусс постојећи законски прописи нису довољни, јер њих нема у министарствима која их спроводе.
Можете о Влајку Сенићу мислити шта хоћете, али он је барем био искрен. Ствар је, дакле, јасна: Млађан Динкић се играо доктора Франкенштајна кад му је требало, а сада се чудовиште распомамило и треба му уврнути реп. Одатле и та нова наказа од закона. „Циљ је Родић Раја, а одоше наша јаја“, што рече мој друг Милан Милошевић. Уместо да Млађа и Раја поново седну насамо и виде то између себе - људи су, договориће се - гејови сада уцењују владу овом будалаштином, а на општу штету.
Они би да закољу бика за беле бубреге (ево ти, Рајо, бесплатног и незаслуженог комплимента, кућа части). Штета од овог законског предлога неће погодити само медије, мада ће њих прве. Штета по политички живот биће дугорочна и већа, јер је слобода штампе инфраструктурни предуслов демократије, нешто као водовод, струја, канализација, путеви и то. Шта мислите зашто су националсоцијалистички режим Слободана Милошевића, његови фашистички помагачи и камарила домаћих издајника једва дочекали 1998. да донесу Вучићев закон? Па управо стога: да демократију у Србији удаве у чаши смрдљиве четничке брље. Млађан Динкић то сигурно није заборавио, поготово није Влајко Сенић (тада у СПО), али им је свеједно и у томе је проблем.
„Закони су за противници“, што рече онај један оснивач кафанске странке пре 120 година. Разумем ја људски Млађана и странку му: иду им на живце, цакају их, играју зуце с њима, саплићу их свако мало и уопште су неподношљиви. Имају, по свој прилици, још и неки скривени материјални интерес: такви као Раја увек га имају; нешто не верујем да то раде из високих принципа и на народну ползу. То је јасно свакоме ко чита те њихове штампане ствари (пошто навуче дебеле гумене рукавице).
Али ме нешто друго буни: како то да Млађан и странка му не могу да се одбране аргументима као сав нормалан свет, него су запели да донесу закон против Раје и његових револверских новина? Опростите, молим, али то нас доводи пред дилему: или Г17 Сцхлусс нешто крије, па се овако брани од досадних Рајиних напада - или су он и странка му постали толико арогантни и безобразни да мисле како им је лакше да донесу овакав један закон? А како га доносе? Тако што ће уценити ову постмодерно еклектичку владу рогова у врећи претњом да ће је срушити. Ионако у томе имају искуства; можда им и Раја Родић помогне, као ономад, зашто да не?
Нешто ми се не чини да је сукоб међу њима принципијелне природе, јер принципа немају ни једни ни други, па ће се лако договорити на народну штету, као и ономад. Није, дакле, у њима проблем, него у Влади Републике Србије и у њеној скупштинској већини.
Добро: разумем ја да је већина танка и да се сви узајамно држе за беле бубреге и уврћу кад је коме згодно или му се ћефне, али - то не води никуда, осим у лошу бесконачност пуког трајања које је при том и веома удобно за странке на власти. Прво су поделили ресоре по страначкој феудалној линији; онда су запослили свакога свога кога им се ћефнуло тамо где су хтели, јер су могли и пљунемо им под прозор. Сада то раде и на стратешком плану: једни вуку тамо, други онамо; једни би ово, други би супротно; и све то може: људи су, па су се договорили на узајамну корист и на општу штету.
Све то води равно у кризу ситничавог ништавила, јер су сви све безобразнији и све им је мање на уму општа корист. Једнога дана таква расута влада проточне памети пашће због неке незамисливе будалаштине типа: ко ће поставити свог страначког човека за главног уредника радија Глас дивљине из Граба или за помоћника командира полицијске станице у Ђавољим Мердевинама. То је неизбежно ако се - као сада - све жртвује останку на власти, а занемарује се визија развоја и напретка државе. Ако, то јест, такве визије уопште више има после пуцња Звездана Јовановића.
Можда би било паметно расписати ванредне изборе; боље што пре, док штета није постала превелика. Тада би Млађан Динкић и странка му добили прилику да победе, направе своју гејовску владу и скупштинску већину, па да онда до миле воље доносе овакве идиотске законе. Или да их не доносе, јер ће тада, што рече Влајко Сенић, сва министарства бити њихова, па неће бити потребе. Али нека прво победе на изборима сами, или нека праве неку нову беспринципијелну коалицију с било ким ко им на ту подвалу наседне. А кандидата, хвала Господину, има довољно, па ћемо ићи од почетка.
Али, ово треба прекинути и овај тренутак је подједнако добар као и било који други, штавише можда и бољи, јер је сад одмах, пре веће штете. Има ли кога да сакупи довољно грађанске храбрости, цивилне кураже, да распише превремене парламентарне изборе и да нас тако поштеди даље срамоте? Има ли некога да одбије овакве блесаве ултиматуме, да каже гласно и јасно: „Не, ја нећу, а ви повуците подршку овој влади!“? Па још и да јавности објасни зашто нови избори и ко је за то крив.
У реду, није одлазак с власти у опозицију таква трагедија, што год се овим нашим угојеним мачорима чинило. Може се и без скупог аута са затамњеним стаклима и црвеним и плавим светлима, без државног обезбеђења и осталог. Кад сте могли током оних десет година, можете још мало, ништа вам неће бити; напротив, отрезнићете се од илузије моћи, па можда победите идући пут, веће су вам шансе. Тим пре што ћете имати овакве противнике.
Све је боље него да доносите законе над којима ће Александар Вучић злурадо подсећати да је чак и он био бољи.
Милош Васић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.