Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
15. 07. 2009.
На брзину донети закони скупо коштају медије
Због високих казни за клевете, увреде, непоштовања претпоставке невиности, права малолетника и сличних медијских превида какве се најављују изменама Закона о јавном информисању, ове новине у делу јавности, иако је реч о неупоредивим историјским и друштвеним околностима, упоређују се са решењима каква је пре 11 година увео такозвани Шешељев закон о јавном информисању који неки зову и Вучићев, будући да је тада био министар информисања.
Пропис који је усвојен 20. октобра 1998. и дан касније ступио на снагу, остао је упамћен по драконским казнама за медије. Практично, поступци против медија и наплата казни одвијали су се брзопотезно и мерили се сатима.
У случајевима сумње да се гласило огрешило о закон, прекршајни орган био је обавезан да у року 24 сата закаже усмени претрес а позив странкама, ако не другачије, прибијао се на врата. Поступак се морао окончати такође за 24 сата. Лице против кога је поступак покренут имало је могућност „најкасније до закључења усменог претреса” да пружи доказ да је информација тачна. И рок за наплату новачене казне по Шешељевом закону није могао бити дужи од 24 сата од доношења решења, ако не другачије – онда принудно.
Подужи је списак медија који су искусили ово дисциплиновање. Прва жртва био је „Европљанин”, а недељник је тужио Патриотски савез Београда због текста „Отворено писмо председнику” (Слободану Милошевићу), наводећи да је реч о неумесном дописивању. Казна изречена оснивачу листа Славку Ћурувији, главном и одговорном уреднику Драгану Бујошевићу и директору издања „Де Те прес” Ивану Тадићу збирно је износила 2,4 милиона динара.
Био је то тек почетак, а пред прекршајним органима смењивала су се и велика и локална гласила. Према документацији Независног удружења новинара Србије, по основу тог закона изречено је 67 казни, неким медијима и више пута. Збир изречених казни досегао је 30 милиона и 600 хиљада динара а што је, према рачуници НУНС-а, износило 2.501.737 немачких марака.
Деценију касније, поново се најављују високе казне за медијска огрешења, додуше без рокова за суђење, наплату и пленидбу који се мере сатима. Ако лист на насловној страни неку особу пре правоснажне пресуде означи као учиниоца кажњивог дела, прети му казна у висини вредности седмодневног продатог тиража и вредности продатог огласног простора, такође за седам дана.
За откривање идентитета малолетника у објављеној информацији, примера ради, следује казна од једног до 10 милиона динара, али ударци по џепу предвиђени су и кад новине не објаве импресум у одговарајућој форми и слично. Истинска новина, каквих није било ни у озлоглашеном закону из 1998. године, јесте и обавезни депозит медијских кућа.
Онај ко намерава да оснује један дневни лист мораће као новчани део основног капитала да на рачуну има противвредност од најмање 50.000 евра и то све време док тај лист излази. Оснивач који то не учини - ризикује казну од милион до 20 милиона динара.
Антрфиле : НУНС чека одговор ОЕБС-а
Да ли медијски закони других европских земаља прописују фиксне износе казни, доводе их у везу са тиражима и приходима од огласа, да ли је обавезан новчани депозит, само су нека од питања која се намећу. – И нас занима упоредна пракса у земљама ЕУ и да ли у европским земљама постоје обавезни оснивачки улози, какве врсте казни постоје за медије и који су износи.
Та питања смо упутили централи ОЕБС из Беча и очекујемо одговоре – каже Светозар Раковић генерални секретар НУНС-а.
– Колико ми је познато, пракса европских земаља даје предност парничном поступку у коме добијате сатисфакцију за штету која је нанета увредом, медијском клеветом. Али тај новац не иде у државну касу, већ оштећеном. У нашем случају држава постаје арбитар и то је једна од наших примедби – објашњава Нино Брајовић, генерални секретар Удружења новинара Србије.
М. Петрић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.