Вести
13. 07. 2009.
Макартизам а ла Гаће
Једном ће се у Србији, као што је учињено неколико деценија у САД после Макартија, снимати филмови о манипулацији и прогону интелектуалаца. Тек тада ће многима бити јасно какве су медијске манипулације овде чињене и како су бројни људи, међу њима и новинари, сатанизовани зарад атомизације Балкана и ширења НАТО сфере на исток. Као и Џ. Буш, неко ће тада рећи да су „можда погрешили у процени око Ирака" и отићи у мирну пензију на ранч у Тексасу.
Или ће неки парламент, зарад спасавања части нације и политичке диференцијације од претходне владе, мало претрести оправданост и трошкове ратних похода, као што то Британци сада чине експротестанту и експремијеру Тонију Блеру. Интересантно је да се сваки пут када дође до натрухе сарадње левичара и десничара зарад бољитка Србије, сервира однекуд нека афера. Тај познати метод деструкције пажње и замајавања јавности, у моментима политичке и економске кризе, одвија се преко режиму блиских медија.
Гласови медија који су против, тзв. опозиционих, скоро се и не чују: године 2009. у Србији је мање опозиционих медија него за Милошевићева режима, што је својеврсни апсурд и анулирање прокламованих медијских слобода.И то мало, тешко да ће опстати због економске кризе! А најава премијера о доношењу закона о јавном информисању, саопштена изнебуха, не слути на даљу демократизацију медија.
У општем метежу, изненада, као пајац из кутије, НУНС креће у акцију.Колико сам разумела Н. Гаће, што баш и није лако, с обзиром на њен непријатељски однос према граматици српског језика (посебно фонетици и синтакси), НУНС је поднео кривичну пријаву против државних медија који су „распиривали ратнохушкачку политику". Ако сам, понављам, добро разумела Гаће, некада извештача са седница СКЈ и кумровачког ђака, новинари треба да понесу свој терет кривице за распиривање трагичног грађанског рата на Балкану.
Заборављени су политичари и привредници, од којих неки и данас партиципирају у власти. Заборављени су и стратези Пентагона, произвођачи оружја и нафташи.Као члан НУНСа, запањена сам чињеницом да о тако важном питању није консултовано чланство, што говори о самовољи и приватизовању. И недостатку демократских капацитета Удружења. Неколико људи нема легитимитет и овлашћења чланства да поднесу тужбу.
Међутим, сем своје ништавности у правном смислу, тужба НУНСа прети да начини логичку грешку, уколико се не осврне и на оне медије који су спиновали светску и балканску јавност, износећи нетачне податке, лажне слике, или прећуткујући трагедије било ког народа. Без тога, све је узалуд, и личи на још једно демонизовање Србије.
Постоје бројни, необориви материјални докази који боље осветљавају, по Србију и њене грађане врло злокобну тужбу НУНСа, на челу с Надеждом Гаће. То су мапе опустелих села и градова из Далмације, Лике, Кордуна, Славоније, БиХ, КиМ... одакле су протерани православни Срби. Баш као и спискови хиљада погинулих цивила и избеглица који су, некада од Павелићеве каме, сада од Туђманове и Тачијеве крваве „демокрације" спасили живе главе доласком у Србију.
О томе српски медији ретко или недовољно пишу, тако да и вест да је град Вашингтон прогласио 22. април Даном Јасеновца и Јастребарског, јединог дечјег усташког логора у Европи, није објављена или је скрајнута на дно стране, у многим домаћим медијима.Прећуткивање и умањивање геноцида и етноцида над Србима, у прошлом веку и данас, злочин је који траје. А такође спада у надлежност Суда за ратне злочине.
Д. Којадиновић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.