Вести
20. 10. 2008.
Однос вишеструко погубних утицаја
Бранка Бранковић
ИНФОРМИСАЊЕ
Бањалука - Политичари у БиХ и региону вјешто манипулишу јавношћу и врше политички притисак на медије. Међусобна комуникација медија и политичких партија у региону веома је лоша са аспекта задовољавања интереса јавности. Политичари веома утичу на медије гђе су новинари трансмитери изјава политичара.
Разлог свему могао би се наћи у непостајању демократских традиција и у доминацији навика из прошлих времена, које се још увијек преносе на генерације новинара који долазе. У свему томе незаобилазна је и лоша економска ситуација у медијским кућама у којој велике политичке странке, уносећи свој капитал, држе под контролом проток информација.
Ово је речено, између осталог, на недавној регионалној конференцији „Медији, политичке странке и јавност“ која је одржана у организацији бањалучке канцеларије Фондације Фридрих Еберт, у Бањалуци.
Учесници у дебати потражили су одговоре на нека од питања која се у посљедње вријеме често постављају: Гдје је право мјесто политичара и новинара у креирању квалитетног политичког извјештавања? Каква је спрега између политике, медија и јавности? Колики је утицај власника медија на јавно мњење у региону? Да ли је регулисање етичких правила ствар власти или аутономног уређивања од стране самих медија...
Професор на бањалучком Независном универзитету Младен Миросављевић рекао је да се ставови изречени на овој конференцији само понављају и закључио да се у БиХ ствари јако споро мијењају. Он сматра да медији у БиХ још нису корективни фактор друштва, него само преносилац различитих порука из различитих центара моћи.
Познаваоци ситуације у БиХ сматрају да је комуникацијска ситуација у овој земљи обиљежена низом контрадикторности. Они сматрају да је учешће грађана у политичком, па и у јавном животи у БиХ сведена искључиво на некритичко конзумирање медија и некоришћење пасивног бирачког права. Професор на Филозофском факултету у Тузли Енес Османчевић рекао је да медији у БиХ дијелесудбину свих других сегмената друштва и оцијенио да су сви фактори политичке комуникације у БиХ - политичке партије, медији и јавност у односу вишеструко лошег, погубног и негативног утицаја једних на друге.
- Резултати истраживања задње четири године показују да је јавна комуникација у БиХ све мање демократска и да се све више радикализује и постаје антицивилизацијска. Медији у оба бх ентитета муче се са релативно ниским стандардима професионализма и тенденцијом која одговара само уским етничким конституентима - истакао је Османчевић.Искуства из Србије која су пренијели учесници из Београда нису лошија нити боља од осталих у региону. Иако је, како тврде саговорници, Србија у фази медијског шаренила, ипак постоје независни медији као и неколико алтернативних медија. Михал Рамач, главни и одговорни уредник листа Данас, сматра да јеизмеђу осталог велики проблем непостојање демократских традиција.- Србија је млада држава и сходно томе постоје навике из старих времена, како код политичара тако и код новинара који едукују млађе колеге. Такође, не постоје развијене институције што представља проблем јер новинар не може да обавља задатак професионално, тешко или никако не долази до правог извора информације, нити покриће за неке тврдње које добије. Највећи проблем новинарајесте тај што нема заштиту државе у обављању свог посла, јер ако у јавност износи податке који се некоме не допадају постаје жртва он, а не они о којима се износе истине у јавности - рекао је Рамач.
Гордана Виловић, представник Међународног центра за образовање новинара Опатија, каже да се у Хрватској већ више од једног десетљећа воде расправе о етици у медијима.
- Сви су сугласни да је стање лоше. Међутим, ситуација је данас ипак знатно боља од времена ‘ни рата - ни мира’ деведесетих. Тада су јасне поруке медијског промицања националне нетрпељивости биле сасвим природне и дневна појава - рекла је Виловић.
Коментаришући разлике у односу медија према странкама политичари, учесници дебате нису имали исто мишљење. Представници странака које су на власти не сматрају да су медији наклоњени владајућим партијама док опоненти тврде да Влада цензурише и искоришћава медије за манипулацију јавности. Жарко Кораћ, посланик СДУ НС Србије тако сматра да свака политичка опција има јаку жељу да до извјесне мјере контролише медије који се повинују под притиском, али уз одређени финасијски стимуланс.
- Најбољи пример у контексту ове приче је у време када је Радиодифузна агенција делила фреквенције где је направљен политички компромис и где су радикали добили свој радио, регионалну ТВ и слично - навео је Кораћ.
Антрфиле : Политичари и језик улице
- Комуникација са медијима од стране политичара свела се на примитиван облик комуникације, где се најчешће користи језик улице. Политичари се бахато понашају, шиканирају новинаре и доносе једностране одлуке о томе који медиј смије, а који не смије добијати изјаве. Веома фрустрирајући су притисци усмјерени на отпуштање и запошљавање новинара који јесу или нису подобни за извршавање задатака - рекла је Борка Рудић, генерални секретар НУН БиХ.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.