Вести

03. 10. 2013.

Аутор: Слободан Георгијев Извор: Време

Политичко- полицијски послови

Из перспективе 2040. године можда ће прошлонедељно повлачење Богдана Пушића, заменика начелника Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије, изгледати као невероватан домет истраживачког новинарства у Србији.

Историја ће забележити да је један дневни таблоид, успео да сруши вођу криминалне банде унутар безбедносних структура Републике Србије и омогући да држава продише и на прави начин се избори са криминалом и корупцијом. Оно што је Јозеф Пулицер био у САД то су у Србији постали Александар Родић и Тихомир Тришић, несаломиви храбри издавачи који су утрли пут истинском новинарству у Србији почетком двадесет првог века.

Можда 2040. године "Инсајдер" освоји награду "Родић и Тришић" за најбољи прилог у области истраживачког новинарства, а истовремено озлоглашени Богдан Пушић изађе са дугогодишње робије у пожаревачком КП дому Забела.

Разумели сте, ово је фикција.

Оно што имамо данас јесте чињеница да предводник Радне групе која се бави истрагама у случајевима 24 спорне приватизације, које су се у међувремену прошириле на 41 случај, затражи да буде смењен и да се спроведе истрага поводом навода које је објавио "Курир" у последњих месец дана.

Као што смо у прошлом броју писали, једномесечна кампања "Курира" и фантастични рат са другим, властима склоном таблоиду "Информером", довела је до смене начелника београдске полиције Бјелића а потом је уследила и оставка Богдана Пушића, који је био виђен као нека нова снага у МУП-у Србије која се бави најтежим истрагама у области привредног криминала.

"Курир" је, по својој устаљеној пракси, покренуо кампању против "криминализованих делова полиције" и данима увесељавао и застрашивао јавност причама о корупцији у врху полиције. Богдан је Пушић ту био лака мета: нападали су га преко супруге, која је радила у администрацији Новог Сада и наводно је учествовала у организованој криминалној групи коју су предводили тамошњи функционери Демократске странке: матрицу је лако разумети – Пушићка је користила свог мужа као заштиту у криминалним радњама које је спроводила са Браниславом Новаковићем и Душаном Елезовићем, доглавницима краља Војводине Бојана Пајтића, који је пајташ Драгану Ђиласу, контроверзном председнику демократа. И не само то него је и он сам рекетирао привреднике који му се нису допадали тако што је измишљао истраге против њих, а друге је штитио тако што је сакривао документацију која би помогла њихово хапшење (шире у тексту "Ништа без Матијевића" на стр. 16).

Пушић је, заједно са директором полиције Милорадом Вељовићем, представљен као "прљави полицајац", "зли поручник" који зарад личних лукративних интереса подмеће и сакрива доказе, уцењује честите људе, прети и хапси. Једномесечна кампања имала је и своје комичне елементе: састанак са Милком Форцан у неком београдском ресторану оцењен је и представљен као крунски доказ за све "Курирове" аргументе који говоре да Пушића треба брзо уклонити.

ТАБЛОИДНО БЛАТО: Пушић је поклекао. Није више могао да поднесе свакодневно прозивање њега и супруге у новинама које чита већина људи у Србији и затражио је да буде смењен али и да посебна комисија испита наводе "Курира".

Његов први претпостављени, контроверзни Родољуб Миловић, начелник УКП, прихватио је Пушићев став и најавио да ће комисија МУП-а радити брзо и да на резултате истраге нећемо дуго чекати. Ово је потврдио и Александар Вучић, који је више пута поновио да ће све бити до краја истражено.

У збиру: месец дана ваљања по таблоидном блату довољно је да се поништи кредибилитет човека и тима који су се наводно бавили најважнијим истрагама у Србији и да вођа тима оде са тог места. Оваква медијска сила је нешто што би сваки новинар волео да има у својим рукама, а свака јавност срећна што Влада реагује на "захтеве јавности", слуша и прати јавни интерес. Зашто није тако и зашто нико не верује да је смена Пушића најава бољих времена у Србији?

Само годину дана раније, Пушић се нашао на челу оперативне јединице МУП-а Србије којој је припало да рашчивија најкомпликованије преваре у поступку приватизације у Србији. Истрага "24 спорних приватизација" постала је у првих неколико месеци прве владе Ивице Дачића симбол "борбе против корупције", а читав посао је водила "мала али одабрана група полицајаца посвећеника", како је у то време о њима говорио Александар Вучић, и тада и сада први потпредседник Владе Србије и шеф Бироа за координацију служби безбедности. Јавност није дуго знала ко води тим који из недеље у недељу производи нова хапшења људи за које се дуго веровало да су предузетници, а сада смо сазнали да су преваранти и лопови који су, показују резултати подигнутих оптужница, оштетили Србију за скоро милијарду евра. Богдана смо Пушића јавно упознали када се појавио у "Утиску недеље" код Оље Бећковић и до кампање "Курира" он је остао поприлично ван сваке медијске струје.

У првим месецима "борбе против корупције" Александар Вучић је стајао испред тима који је спроводио истраге, штитећи их својим ауторитетом и нарастајућим рејтингом. Србија је имала утисак да коначно постоји тим стручних људи, непоткупљивих и чистог образа који су изнад сваког криминално-привредно-политичког лобија и који су своје знање и енергију инвестирали у посао уређивања државе. Прва пукотина у тој слици била је чињеница да су "Курир" и "Информер", посебно "Информер", данима унапред најављивали хапшења: доста тих објава било је чисто ђубре које је тог дана требало да послужи за прављење насловне стране, али је чињеница да је неко из саме Радне групе или из околине Александра Вучића достављао таблоидима разне информације о томе када ће и ко бити приведен или ухапшен.

БУМЕРАНГ ИЛИ БАТИНА: Батина која је била употребљена против људи који су били осумњичени или сада оптужени за нека кривична дела, али још увек неосуђени, сада се вратила и директно погодила у незгодно место људе из МУП-а Србије.

Пре него што се то догодило, имали смо изборе за новог директора полиције и проблеме у МУП-у о којима је "Време" раније ове године извештавало.

Прислушкивања, покушаји атентата, случај Банана, проблеми са Жандармеријом, само су најупечатљивији скандали око којих су се отимале медијске њушке у Србији. С временом, током ове године, Вучић је престао да помиње истраге и значај рада Радне групе и да се јавно бави случајевима "24 спорне приватизације".

Невезано за ову Вучићеву јавну пасивност и његово усмерење на решавање "тешке економске ситуације", полиција је наставила да ради свој посао са мање или више успеха. Резултат рада Радне групе коју је Пушић предводио види се у чињеници да су кривичне пријаве које је после истрага подносила полиција послужиле готово у потпуности за прављење оптужница и сада то јесте даље на тужилаштву и суду.

Друга ствар која се "види" јесте чињеница да је од почетне 24 истраге "ствар нарасла" на 41 случај различитих злоупотреба у области привредног криминала и приватизације и да се драматично увећао број људи који би могли да буду или предмет даље истраге или неко ко би могао да буде ухапшен и процесуиран. У том широком истражном откосу нашли су се разни људи који на различите начине покушавају да заштите своје интересе, а "Курир" се и у прошлости показао као сјајно оружје у послу дифамације различитих особа. Ако је "Информер" предњачио у најављеним хапшењима, онда је "Курир" отишао корак даље када је кренуо у серијал којим је врх српске полиције и дојучерашњег вођу "несаломивих"

приказао као најбезочније криминалце који су заправо последњих годину дана својим активностима само желели да прикрију своја злодела!

Ефекти оваквог приступа огледају се у осећању збланутости и страха: јавност је почела да се пита шта се то дешава и какве су нам шансе ако су они који се издају за најчистије заправо најпрљавији, ако доказане лопове у привреди и поступку приватизације хапсе још гори од њих и шта, дођавола, раде премијер и његов први заменик док се на трафикама решетају таблоиди!?

Када се "Куриру" у тој кампањи прикључио Тихомир Тришић, власник и глодур новосадског магазина "Актер", неке ствари су почеле да буду јасније. Тришић, некада власник новосадског "Грађанског листа", познат је у чаршијским причама као човек који се виђа са различитиим светом ком покушава да се представи као човек од поверења не само Александра Вучића него и различитих безбедносних "структура". Овај новосадски магазин је познат и по томе да је његов власник и глодур заправо и једини за кога се зна и да је у последњих годину дана добио значајан простор у програмима РТС-а. Он се посредно помиње као један од актера у "афери Азотара" јер се испоставило да је преко своје издавачке куће набављао регресирано ђубриво. Он и његова компанија нису поменути у досадашњој истрази и нема их у оптужници, али су се појавиле гласине да би и он могао да се нађе на тој листи. По тој логици он се удруженим снагама са "Куриром" потрудио да компромитује главног истражитеља е да би предупредио даљу истрагу и обезбедио себи слободу. Тришић слови и као нови акционар таблоида "Наше новине" који је прикључио свом медијском царству преко сарадника Драгана Комарчића.

ПУМПАЊЕ И САМОНАДУВАВАЊЕ: "Курир" је у једном од наставака своје саге о криминализованом врху полиције, о "полицијској мафији" објавио интервју са Тришићем који је говорио о ономе о чему сам "Курир" извештава данима. Након тога се – у "Куриру", опет – појавила вест да се планира хапшење Александра Родића и Тихомира Тришића јер су се усудили да говоре о стварима о којима нико у Србији не сме ни да мисли. На њихову срећу, није се догодило никакво хапшење, штавише, као последица њиховог медијског рада смењен је јунак наше приче Богдан Пушић.

"Истраживачке приче" из "Курира" имају увек исти образац: појављују се ниоткуда, онда крене агресивна кампања која може да траје и месецима (као у случају Драгана Ђиласа) а која се представља као "инсистирање на причи", и заврши се отварањем неке друге афере или враћањем на неког старог "кривца".

Иако се понекад верује да из таквог поступања овог таблоида стоји нека "виша сила", чини се да је истини ближе објашњење да се уредништво држи онога што му доноси највећи тираж, јер је то образац по коме се и ово "гласило"

прославило. Од тренутка када је Пушић "изашао" из приче покушавајући да се склони из фокуса јавности, утихнула је и "Курирова" паљба по врху МУП-а.

Интерегнум се види и по недостатку прича на другој страни: "Информер" не најављује ниједно хапшење, ако изузмемо Драгана Ђиласа који је толико опањкаван да сада већина заправо верује да ни око њега нема "праве приче" и да је све део обичног политичког обрачуна. Управо политички обрачун и припрема за изборе јесу термини који можда најприближније објашњавају оно што се догађа у Србији од тренутка када је завршена реконструкција владе. Изостанак реакције премијера и министра унутрашњих послова који није имао ништа да каже или уради поводом кампање криминализације МУП-а, ћутање Александра Вучића за кога Тришић говори – у "Куриру", поново – да је жртва полицијске завере и да тек сада почиње да схвата с ким има посла и да људи којима је веровао заправо манипулишу њиме све време дајући му лажне информације, наводи на закључак да све ово о чему говоримо можда и није више од обичног таблоидног спина.

БЕЗ ДОБРОГ КРАЈА: С друге стране, смењен је, макар и привремено, српски Елиот Нес – Богдан Пушић и сви су се некако препустили иницијативи која јесте стигла из таблоида: сада би требало да видимо да ли је заиста истина оно што неке новине кажу и за ту сврху биће ангажован посебан полицијски тим. Дакле, није влада сама, није скупштина, него је "Курир" иницирао истрагу унутар МУП-а, па хајде да сви сачекамо и видимо да ли су Богдан Пушић и Милорад Вељовић заправо вође мафије у Србији.

Последице оваквог стања и у држави и у МУП-у и на медијској сцени осетићемо сви заједно кроз јачање несигурности и угрожености сваке врсте јер се овде не ради о једној јединици унутар система коју можеш да замениш, него се каже да је читав систем носилац криминала у Србији. И све то у контексту најављених реформи које би требало да од Србије направе уређену државу. Полиција је далеко од уређеног система, она структурно није била реформисана од 2000. године, она је и жртва неколико неуспешних концепата реформе правосудног система, она је сиромашна али утицајна и на добар и на лош начин, јер зна далеко више од онога што може да поткрепи чврстим доказима али и користи своја сазнања да би учествовала у политичко-привредним играма. О "ситуацији" у другим деловима безбедносног система има још мање информација, али је чињеница да се политички утицаји преламају преко избора првог човека БИА – институције која има важно место у систему. Поред тога, сви они се боре за што већи утицај на "медијском тржишту" на ком чаме сиромашне и јадне редакције, спремне да ураде најогавније послове само да би обезбедиле опстанак.

Све ово нам не говори да идемо ка бољем, штавише. Или да верујемо да је најгоре баш пред тренутак потпуног оздрављења?

Полиција и политика

Начелник Полицијске управе за град Београд Стеван Бјелић, смењен је са места које се сматра трећим најзначајнијим местом у МУП-у Србије, одмах после министра и директора полиције.

Медији су писали да су разлози за смену Бјелића жалбе појединаца из МУП-а о непотизму и наводним инцидентима и сумњивим радњама Бјелићевог сина Ненада, заменика командира полицијске испоставе у Интервентној јединици београдске полиције.

Саопштавајући одлуку о смени, министар полиције Ивица Дачић је рекао да је потписао предлог директора полиције Милорада Вељовића и да је то урадио исто као и сваки пут када потписује предлоге за постављање или разрешење.

Стеван Бјелић је са своје стране, средином септембра, изјавио да би директор полиције Милорад Вељовић "требало да одговара због паљења америчке амбасаде 2008".

Директор полиције је додао да је због поремећених личних односа дошло до озбиљних "професионалних блокада" у београдској полицији.

КОМПРОМИТАЦИЈА ДИРЕКТОРА ПОЛИЦИЈЕ: Дневни лист "Данас" писао је да иза таблоидне компромитације директора полиције Милорада Вељовића и Богдана Пушића лежи ривалство између вицепремијера Вучића и председника Томислава Николића.

Целокупан таблоидни удар, према тој теорији, део је притиска на Николића, и врло је могуће да је повезан са догађајима који су пратили реконструкцију Владе, и посебно са (не)именовањем новог шефа Безбедносно-информативне агенције.

Да иза ових работа стоје политички интереси доказује се објављивањем снимака Вељовића и главног албанског нарко-боса Ћазима Османија, који су у исто време боравили у београдском хотелу Зира; те снимке није могуће направити без учешћа неке од служби безбедности или запослених у њима. Наиме, "Курир" је 16.

септембра 2013. објавио ексклузивну вест под насловом: "ТАЈНИ СУСРЕТ У ЦЕНТРУ БЕОГРАДА, СРБИЈА КАО КОЛУМБИЈА: Вељовић био у хотелу са Ћазимом Османијем".

Претходно је "Курир" писао под речитим насловима: о имовини и викендицама као о "царству Вељовића на Голији"; о Вељовићевом сину који вози мерцедес од 60.000 евра; о томе како је Вељовић делио службене лаптопе на свадбама; о тајкунско-полицијском бизнису: Вељовићев кум ради за Мишковића; "Мишковић Вељовићу дао стан у Белвилу"; "Вељовић ухапсио Џајића по наређењу Мишковића"; "Хапсили Кнежевића по налогу Пајтића"...

У одбрану Вељовића стао је таблоид "Информер" који је тврдио, позивајући се на наводна сазнања добијена од власти, да је позадина "Курировог" обрачуна са врхом полиције то што су тајкуни спремили милионе како би финансирали кампању против оних који воде борбу против корупције. Овај таблоид открива да је циљ да се вицепремијер Александар Вучић представи као шеф мафије а Мишковић и остали ухапшени тајкуни као жртве режима.

СМЕНА КОМАНДАНТА ЖАНДАРМЕРИЈЕ: Повод за смену генерала Дикића у јулу ове године. Повод је било двоструко убиство за које је осумњичен један жандар, па је директор полиције Милорад Вељовић затражио 15. јула 2013. од министра унутрашњих послова Ивице Дачића да смени Дикића. То убиство је, како је тада нагласио Вељовић, "кап која је прелила чашу", и путоказ другим старешинама да морају да воде рачуна шта се дешава у њиховим јединицама а не да се баве кадровским питањима у дирекцији полиције. "Ниједан појединац не сме бити изнад система и државе, нико не може себи дозволити да функционише изван система Дирекције полиције ако је у том систему", рекао је Вељовић.

Дикић је у изјави за Б92 одбацио све оптужбе директора полиције Милорада

Вељовића: "Без основа су наводи директора полиције. Нећу дозволити да неко, па био то и директор полиције, обезвређује моје заслуге и професионални рад већ 23 године у полицији. Директор на конференцији наводи да је иста и објективна и субјективна одговорност. Ако је тако, онда сам ја субјективно одговоран колико и он за извршено кривично дело убиства."

Дикић јесте смењен по командној одговорности, али је постављен за Вељовићевог помоћника.

Иначе, директор полиције Милорад Вељовић је још априла 2011. тражио смену Братислава Дикића са места команданта Жандармерије, међутим тада није имао подршку у МУП-у.

Командант Жандармерије Братислав Дикић, по писању медија, одговоран је за рекетирање али и покушаје да од те јединице направи некадашњу ЈСО а он постане "Мали Легија". Те оптужбе Дикић је демантовао наводећи да је неодговорним писањем медија дискредитована читава јединица. "Нисам никакав Легија, нисам радио у Легији странаца, ја сам Србин из Ниша, радим у српској жандармерији. У својој јединици захтевам ред, рад и дисциплину, а то можда неком споља изгледа као Легија странаца", рекао је Дикић.

РЕХАБИЛИТАЦИЈА АЛЕКСАНДРА РАНКОВИЋА: Министар унутрашњих послова Ивица Дачић је поводом 30 година од смрти Александра Ранковића положио венац на његов гроб у Алеји заслужних грађана и навео да држава до сада није посвећивала пажњу Ранковићу и да се залаже за његову рехабилитацију. По Дачићевим речима, "суштина његове смене нису биле лажне оптужбе о прислушкивању Тита, него политика усмерена против интереса српског народа и Србије".

Иначе, Дачић је први српски премијер који је одао почаст Ранковићу. Историчар Предраг Марковић "сматра да Дачић игра на карту Ранковића као Титове жртве и заштитника српства, јер један део социјалистичких гласача има сентимент према Ранковићу" ("Политика", 22. август 2013).

ДАЧИЋЕВО ДРУЖЕЊЕ СА МИШОМ БАНАНОМ: Дневне новине су почетком фебруара 2013.

објавиле да се Дачић 2008. године срео са Родољубом Радуловићем, званим Миша Банана, чланом Шарићевог клана, позивајући се на изворе из Управе криминалистичке полиције. СПС је саопштио да сумња да Демократска странка стоји иза те монтиране афере која је већ неколико дана главна тема у медијима.

"Полиција врло интензивно ради на расветљавању везе Дачића са Родољубом Радуловићем, званим Миша Банана, и нико неће бити заштићен од истраге и утврђивања чињеница и околности", изјавио је државни секретар МУП Србије Владимир Божовић.