Вести
26. 09. 2013.
Фарма у МУП-у
Последњих неколико недеља ужасан смрад оковао је Србију. Становници Београда, навикнути да у неким периодима године осете мирис стајског ђубрива, знали су да то долази са њива око града на којима се сеју кукуруз и пшеница, али је овога пута смрад био интензивнији и прекрио је целу Србију. Задах прљавштине долазио је са трафика на којима се кроз таблоиде излило ђубре сваке врсте МУП-а Србије.
Неко је у овој институцији отворио штале и почео да избацује свакакав измет који се годинама таложио у затвореним и добро чуваним фармама српске полиције.
Народ, припремљен кроз медије на атмосферу "ријалити програма" спремно је дочекао ове епизоде из полиције, које су се углавиле између саге о реконструкцији владе Србије и нових епизода Сулејмана Величанственог. Две или три недеље трајао је сукоб у таблоидима и на крају је из игре искључен, за сада, шеф београдске полиције Стеван Бјелић.
ТАБЛОИДНИ РАТ: Директор полиције Милорад Вељовић је на Јавном сервису и доцније у интервјуу недељнику НИН објаснио да је "ово што се дешава задњи трзај мафије" и да ће наредних дана хапшења потврдити његове речи.
У међувремену, Вељовића је решетао таблоид "Курир", из дана у дан га оптужујући за злоупотребе, крађе, непотизам, богаћење, стопирање истрага, уцењивање људи, фингирање процеса и, на крају, дружење са Османом Ћазимијем, који је представљен као цаппо ди тутти цапи мафије. Вељовић се све време "бранио" кроз други таблоид "Информер", који је објављивао контраприче онима из "Курира".
По "Куриру", Вељовић и његови најближи сарадници су продужена рука мафије која је узурпирала полицију у Србији и тиме директно угрозила опстанак државе, а по "Информеру", наручена кампања против првог човека полиције последњи је покушај тајкуна и мафије да поврате моћ у Србији која им је одузета у последњих годину дана од тренутка када је отпочела последња борба против корупције.
За оне који не прате ни "Информер" ни "Курир" обезбеђено је нешто друго у овом
периоду: сви медији су затрпани извештајима са места несрећа у којима се непрестано извештава о свакојаким зверствима, мучим обрачунима и убиствима, страдањима на путевима, на улицама и у парковима. Посебно место у овој галерији злочина и насиља имају омладинци, малолетници, који су се у неколико наврата истакли насиљем које је зблануло српску јавност. Једна група младих силеџија испребијала је наставника у Новом Саду: видели смо лице испребијаног учитеља коме није било јасно због чега су га умлатиле младе хулиганске снаге.
Неколико дана доцније јавност је дрхтала над судбином малог ученика првог разреда, који тек што је кренуо у школу, тек што је сам закорачио у свет, био је претучен у школи у Аранђеловцу. Тукли су га "петаци" у неког бизарној игри насиља, како је јављено: неко му је залепио на леђа натпис "Удари ме", а онда су послушни петаци то и урадили, ко руком ко ногом. Дечак је завршио у Ургентном са траумама које ултразвук не може да региструје, а јавност Србије се још једном суочила са својом сликом у огледалу.
У контексту оваквог "малолетничког насиља", примери "породичног насиља"
изгледају као нешто неважно: убио жену па себе, убио зета који је убио његову ћерку па себе, преклала мужа или серијски нападач из Лесковца пуцао у још једног гросиста – наслови су којима медији држе тензију, али на које је јавност углавном огуглала. Статистика која је доступна показује да у тим сегментима није драстично увећан криминалитет као што се може закључити из медијске обраде тих случајева.
Ови догађаји произвели су атмосферу страха у Србији и осећање да се држава непрестано налази у ванредном стању, као и да је из дана у дан могуће очекивати само још горе вести и само још драстичније примере насиља. Опозиција спорадично говори да је "то" изазвано чињеницом да је крајем прошле године помиловано на хиљаде осуђеника једним административним актом, а озбиљне реакције из врха државе и нема. Одсуство реакције премијера Ивице Дачића и првог потпредседника владе и шефа Националне службе за безбедност Александра Вучића доследно је и само повећава сумњу да они или не могу да контролишу безбедносни сектор или га користе за међусобне обрачуне.
Око чега су се посвађали таблоиди у Србији?
ФАКТОР ЋУТЊЕ: У тренутку када се ближио расплет око реконструкције владе Србије почетком септембра, "Курир" је почео из дана у дан да објављује траке текстова о наводним разним криминалним делима у које су укључени Милорад Вељовић и Богдан Пушић, заменик начелника Управе криминалистичке полиције Родољуба Миловића и вођа Радне групе за истраживање "24 приватизације".
Чаршија се нарочито забављала објављивањем приче о томе да је био умешан у "мување" са мобилним телефонима и лаптопима. "Курир" је тврдио и да директор полиције има етно-село у свом власништву, да његов син вози џип вредан више десетина хиљада евра, и слично. За Пушића се у истом таблоиду тврди да је преко веза своје супруге умешан у многе корупционашке афере у Новом Саду и да је и он сам, са својим тимом, радио неку врсту рекета привредника у Србији.
"Курир" је тако објавио да је долазио код привредника са папирима о некаквим истрагама против њих и да је за услугу стопирања тих истрага узимао рекет. То подсећа на причу коју је ових дана у Вишем суду у Београду у Одељењу за организовани криминал испричао Станко Суботић када је говорио о свом односу са Душаном Михаиловићем, министром унутрашњих послова у влади Зорана Ђинђића.
На сваку оптужбу из Курира, који је наставио са уобичајеном праксом темељног извештавања о само једној особи из дана у дан – што су раније, у случају Драгана Ђиласа, правдали одржавањем високог тиража – одговор је стизао у "Информеру", који се профилисао у последњих годину дана као место на коме се унапред најављују хапшења по Србији. "Информер" се хвалио да имају одличне изворе из полиције, да су по томе "најјачи", а сада је "Курир" показао да има сазнања и о онима који иначе имају сазнања о свима. "Курир" је показао да располаже различитим људима који им дојављују различите ствари о познатима:
на тај начин се појавила прича о састанку Вељовића са Ћазимом Османијем у београдском хотелу Зира, наводно: полицајац број један седи са криминалцем број један и из тога би требало да закључимо да је или Вељовић криминалац или да Османи ради за српску полицију. "Курир" је урадио нешто што је новост у српском "новинарству", а то је способност да прати људе за које се претпоставља да су добро чувани и да прикупи информације из околине тих људи које би требало да буду поверљиве.
Међутим, сва та таблоидна галама коју је пратио "излив насиља" на српским улицама и у српским домовима и школама, није произвео реакцију код људи за које се верује да су најмоћнији у Србији: Ивице Дачића и Александра Вучића. Они су остали неми и једино је Дачић по захтеву Вељовића сменио првог човека београдске полиције уз објашњење да ако Вељовић ради нешто лоше, тиме треба да се баве институције.
Вучићево ћутање још је упечатљивије јер је он, нарочито о Радној групи, онолико похвално говорио, наводећи да ти људи раде даноноћно, да су слабо плаћени, али држави одани и да они решавају најкомпликованије случајеве корупције и криминала. Сада се Пушић нашао на удару "Курира", али нисмо чули да га ико подржава или брани. Вучић је раније престао да говори о раду полиције и од тренутка када је Вељовић поново изабран на место директора, готово да је није ни поменуо.
Јавности је тешко да поверује да се он полицијом не бави и да је сада фокусиран само на питања јавног дуга и дефицита у буџету, како може да се закључи из његових јавних наступа. Још када је јавно прошле недеље рекао да он лично спречава избор новог шефа српске тајне полиције јер је незадовољан предложеним кандидатима, то је звучало као крунски доказ да он управља свим деловима безбедносног апарата у Србији. Слаба опозиција фокусирана на своје идентитетске проблеме не успева да из овог структурног расула извуче важну тему за Србију и проба да рашчисти у парламенту шта се то дешава у српској полицији и да ли су грађани безбедни.
Једно је сигурно: после свега што је објављено о водећим људима српске полиције, тешко је отети се утиску о још једном ријалитију налик на "Фарму", али овај пут на политичкој сцени.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.