Вести

26. 09. 2013.

Аутор: Светлана Велимировић Извор: НИН

Орао не лови муве

Проф. др Мића Јовановић, ректор Мегатренд универзитета

 

Професоре Јовановићу, повод за наш разговор је велика међународна конференција, коју је Мегатренд организовао од 11. до 13. септембра. Овај догађај је побудио значајну медијску пажњу, па нам реците нешто више о томе.

То је био догађај од највећег значаја за нашу земљу. Наиме, имали смо част да организујемо десету, јубиларну годишњу конференцију Глобалне универзитетске мреже НЕWС, на којој су учествовали ректори, председници и потпредседници са 47 универзитета из целог света: из САД, Латинске Америке, Европе, Јапана, Кине, Јужне Кореје, Монголије, Хрватске, Словеније... Заиста импресиван скуп. Три пуна дана расправљало се на две важне теме: процес регионализације у Европи, источној Азији и свету, а – такође – и на тему изазова високошколског образовања у светлу глобализације.

То је био други велики скуп, који је Мегатренд организовао ове године...

Да, од 10. до 12. јуна смо, у Кану, на југу Француске, организовали – такође јубиларни десети – форум Виндзорске дебате. То је један од најпрестижнијих светских форума, који се традиционално организује у Виндзорском замку, хиљадугодишњој резиденцији британске краљевске породице. Ми смо равноправни партнери у организацији овог догађаја са Трговинском комором Лондона и региона реке Темзе и то већ четврту годину. Тема овогодишњег форума била је, генерално, образовање и бизнис са погледом на евроатлантске интеграције.

Учествовали су угледни научници, бизнисмени и политичари из целог света.

Издвојио бих сер Пола Џаџа, угледног британског политичара и Јелка Кацина, известиоца Европске уније за Балкан. Напомињем да се извештај са овог форума презентује Влади Велике Британије, а – неретко – и самом британском премијеру.

Оба ова догађаја указују на велики углед који ви лично и Мегатренд уживате у свету.

До тог угледа није се дошло баш лако. Моја професионална, универзитетска каријера траје 37 година, а Мегатренд постоји готово четврт века, 24 године.

Ништа ми није „пало с неба“. Од своје 23. године сам на универзитету, три године сам радио магистеријум, први докторат у Лондону готово четири године, други докторат у Марибору – три године... Прву књигу, Социологија самоуправљања, објавио сам са 26 година живота, а требало ми је 19 година да дођем до звања редовног професора...

Доста сте писали...

Да. Написао сам девет ауторских књига и још у толико сам коаутор. Такође и више десетина научних и стручних радова, а своје реферате сам изложио и на више од 40 научних скупова и конференција у земљи и иностранству.

Која вам је омиљена књига од оних које сте написали?

Бизнис као уметност живљења. Ово је комбинација уџбеника за последипломске студије и моје биографије. Књига је, поред српског издања, објављена, од стране еминентних издавача, на енглеском, италијанском и француском језику.

Веома лепе критике књизи дали су амерички Форчен магазин и један од водећих светских интелектуалаца Џон Незбит...

Толики успеси и признања, а мало-мало па вас прозивају у медијима.

Не схватам о чему се ради. За шездесет година живота и скоро четири деценије професионалне каријере нисам имао ниједну мрљу, ни у приватном животу, а ни професионално. Такође, Мегатренд универзитет је стваран по највишим светским стандардима, има изузетно добре наставнике, наставне програме, истраживачки рад, изванредну међународну сарадњу и најлепши и најфункционалнији простор у овом делу Европе. Такође, трудимо се да не угрожавамо ничије интересе, а да о својим бринемо. Понашамо се као друштвено одговорна институција...

Да, али често се чује „мегатрендизација Србије“, па „Мића Јовановић саставља Владу“...

Ја, заиста, нисам крив што су, у претходном саставу Владе, пре реконструкције, у њој седела три наша министра. Они су, пре именовања, сви били – и то годинама – наши професори, а за министре су их предложили њихови шефови странака, а не ја...

А ко је предложио новог министра просвете?

Ја нисам предлагао, само сам изнео своје мишљење, и то – јавно. У пар интервјуа сам рекао да сматрам да би добар министар просвете био професор Томислав Јовановић, са Медицинског факултета, имајући на уму његов импресиван научни и педагошки рад, искуство на руководећим функцијама и људске квалитете.

И можда је то имало неког утицаја...

Негде сте изјавили: „Баук кружи Србијом, баук Мегатренда“...

То нема идеолошку, марксистичку поруку, нити је увод у било какав манифест.

Једноставно, завист, љубомора, па и мржња због нашег успеха, коју испољавају неки кругови у Србији, а према мени лично и према Мегатренду, испровоцирали су ме да то кажем. Толико смо добра донели овој земљи, пре свега кроз пионирски подухват приватног високог образовања, које смо први отпочели на овим просторима, затим кроз нове савремене моделе образовања, које сада многи копирају, па све до несебичног давања – и моралног и материјалног... Од самог почетка више смо инвестирали и давали, него што смо добијали. За 24 године постојања, у модеран простор, стипендије, бесплатно школовање и слично – инвестирали смо близу 100 милиона евра! Па, ко је то још урадио у Србији? Наш прошлогодишњи пројекат „бесплатно студирање“ директно је поклонио младима Србије готово пет милиона евра!

Нико нам није одао признање за то. Нико нас у медијима није хвалио, а ни Оља Бећковић ме није звала у емисију...

Али често вас има у „Утиску недеље“ и то углавном у негативном контексту. У недавној емисији, један од гостију је прилично лоше говорио овама, Мегатренд универзитету, Небојши Стефановићу...

Такви коментари су смешни и неутемељени. Небојша Стефановић је две године марљиво радио своју докторску дисертацију и за похвалу је била његова одбрана и то пред више од четрдесет присутних у публици, као и пред медијима, који су – за ту прилику – били позвани. У комисији су му седела два наша највећа експерта у подручју државне управе, односно локалне самоуправе, као и два инострана експерта – из Француске и Немачке. Небојша Стефановић је урадио опсежно истраживање локалне самоуправе на нивоу Београда, урадио анкету на узорку од седам одсто и применио озбиљну истраживачку методологију, чија је окосница мултипла мултиваријантна статистичка анализа. Доводећи у корелацију две варијабле, утвр дио је постојање статистичког значаја одговора на 16 од 17 питања датих у анкети. На тај начин је, са великом сигурношћу, доказао генералну хипотезу свог рада. Као ментор колеги Стефановићу, могу да кажем да његова докторска дисертација може представљати веома добар модел за будуће докторанде.

За већину критичара могу да кажем да они покушавају да пљуне по свему што је у овој земљи добро. Волео бих да видим њихове резултате и достигнућа. Ако кренете да тражите податке о некима од њих по интернету, видећете да тамо нема ни њихове биографије. О Мићи Јовановићу имате 36.000 одредница. И свуда се јасно види шта је све урадио и створио за 60 година живота. Медиокритетима смета сваки успех других, па се њихова завист претвара у мржњу. Можете мислити – неки критичари, после мојих 37 година успешне каријере, постављају питање мог образовног бекграунда! Па моју биографију и врапци знају, свима је доступна.

А њихове нигде нема... Крајње је време да неко почне да се бави корупцијом у медијима и медијским рекеташима. У Србији се често чује да нема слободе медија.

Па то су измислили медијски рекеташи! Овде је слобода медија апсолутна! Нико ништа не може корумпираним новинарима, уредницима, власницима медија, поготову штампаних. Они пишу текстове који често немају везе са истином, мењајући животе људима, бацајући љагу на њих, спинујући и стварајући погрешну, најчешће лошу слику... Због таквих измишљотина, многи људи су патили, губили посао, разводили се, била им је угрожена каријера... А некима и живот. Нико нема право да утиче на туђе животе и да их мења. А корумпирани новинари-рекеташи то годинама раде у Србији. И нико ништа не предузима... Знају се чак и тарифе. Ако нећеш да те пљујем на унутрашњим странама, цена је толика, али ако нећеш да те испљујем на насловници - цена је дупло већа!

Најскупље наплаћују неки власници новина. Већ три године скупљам доказе и документацију, изјаве, па чак и снимке, па ћу то у виду “црне књиге српског новинарства” – објавити до средине идуће године. У тој књизи биће мало и “прљавог веша“, да би новинари-рекеташи видели како то изгледа када се не бирају средства да се неко блати. На пример, биће ту доста ствари о „школској спреми“ новинара, подаци о новинарима-наркоманима, па све до тога да је власник једног дневног листа на „црној листи“ свих аустријских банака. Срећом, већина новинара у Србији, ипак, служи истини.

Да ли ћете предузимати нешто против оваквих напада на вас и Мегатренд универзитет?

Нисам предузимао ништа ни до сада, а и нећу. Знате, „орао не лови муве“, каже једна поучна латинска изрека.