Вести
24. 09. 2013.
Свако за себе и сви против свих
Тешко је наћи област привреде у Србији у којој је конкуренција толико малигно оштра и бескрупулозна, као што је то случај са тржиштем кабловских оператора у Србији. Велики део тих сукоба омогућен је чињеницом да се бројним нерешеним питањима тржишта кабловске телевизије, која је данас једини начин гледања ТВ програма за близу 60 посто грађана Србије, баве закони који су одавно превазиђени и потпуно неупотребљиви.
Од времена када су полулегални кабловски оператори уводили кабловску телевизију кабловима који и дан данас висе са кровова појединих стамбених зграда у Београду, до данашњег стања у коме на тржишту постоје три кључна и велика играча, који стално расту, једино што је остало нетакнуто, јесте архаична и трагикомична законска регулатива. Непримењива и архаична медијска законска регулатива је омогућила прави хаос на тржишту кабловске телевизије, и међусобну борбу кабловских оператера до истребљења, по моделу свако за себе и сви против свих, без икаквих правила. СББ не дозвољава емитовање Телекомових спортских канала ТВ Арена спорт, док Телекомов ИП ТВ не емитује Спорт Клуб.
Телеком Србија тихо опструира добијање дозвола за кабловску канализацију, и тако спречава све остале кабловске операторе да шире своју мрежу, па чак ни ПТТ Србија, као државна компанија често не може да добије употребљиву кабловску канализацију. Сам ПТТ КДС, годинама је држан у подруму система ПТТ Србија, а јако је тешко отети се утиску да је у питању плод лобирања конкурентских кабловских оператора, којима је претходно пословодство ПТТ Србија очигледно чинило огромну, вишемилионску услугу у еврима, тако што је практично укинуло било какав маркетинг или фондове за проширења броја корисника ПТТ КДС. Тако сада долазимо до апсурда да ПТТ Србија за шест месеци реализује планове проширења ПТТ КДС мреже, који наводно нису могли бити спроведени у претходне
4 године, а нето добит од 190 милиона динара пројекта претварања ПТТ КДС у Пошта нет сервис, и то за само за пола године, говори сама за себе о потенцијалу раста тржишта кабловске телевизије у Србији. Такође, ту је и мрежа малих кабловских оператора у унутрашњости Србије, који у појединим деловима Србије имају потпуни монопол, и спрегом са локалном самоуправом у појединим градовима, одржавају стање у коме нико други не може да уђе на тржиште кабловске телевизије. Ту је и чињеница да и даље велики део тржишта кабловске телевизије покривају мали кабловски оператори који не задовољавају ни минимум техничких услова које прописује закон, и даље се са крова на кров превлаче каблови, а озбиљна примена закона у овој области, веома брзо би довела до укрупњавања на тржишту кабловске телевизије, где би примат преузели озбиљни кабловски оператори, способни да инвестирају и даље шире базу корисника кабловске телевизије у Србији. Формирање цена кабловске телевизије у Србији потпуно је ван контроле, територијални принцип је изражен у великом делу Србије, тако да јако тешко можете да промените кабловског оператора, па се онда и сходно томе наплаћује монополистичка цена, по моделу „узми или остави“. Два највећа кабловска оператора, СББ и Телеком Србија, су у мање или више одмаклом процесу промене власништва у догледној будућности, тако да је галиматијас на тржишту кабловске телевизије потпун, а најављени и скупо плаћени процес дигитализације само је додатна мирођија у ионако исувише густој чорби. О десетинама страних кабловских ТВ програма, који одвлаче све већи део оглашивачког тржишта у Србији, и налазе се практично потпуно ван правног, пореског и фискалног система Србије, да не говоримо.
Недавно одбијање СББ да у понуду своје кабловске мреже укључи пакете кабловских ТВ програма телевизије Пинк, отворило је читав низ потпуно нових питања о улози кабловских оператера у Србији, овога пута у светлу слободе медија. Уколико су кабловски оператери већ данас једини начин гледања телевизије за око 60 посто становника Србије, и ако они по постојећој законској регулативи имају потпуну аутономију када је реч о томе који ће се канали налазити на њиховој листи програма, то отвара прави мали свемир могућности за гушење медијске слободе и било какве критике власти. Уместо да по моделу који је уобичајен у државама Европе, право емитовања дозвола телевизија за емитовање на кабловској телевизији буде надлежност РРА, уз обавезу да сви оператори морају да укључе у своју понуду програме који имају дозволу РРА, у Србији је по постојећем закону, наравно теоретски говорећи, могуће да кабловски оператер одлучи да не емитује било који српски програм, укључујући и РТС. Тај правни вакум пребацује причу са поља међусобног рата кабловских оператора око канала који су у њиховом власништву, на поље могућности гашења медија који из било ког разлога сметају политичким центрима моћи, конкуренцији или било коме ко има новца и жеље да из било ког разлога ућутка неку телевизију. Што телевизија има већу гледаност и бољи програм, то је опасност да некоме засмета драстично већа, а пошто велики део грађана технички нема могућност да промени оператора кабловске телевизије, грађанин једноставно нема никакав избор и у потпуној је власти кабловских оператора. Ту се круг апсурда потпуно затвара, а очигледно ће га врло брзо пресећи Мисија ЕУ у Београду, пошто је овакво стање потпуно неспојиво са било каквим аспирацијама Србије да буде цивилизована држава или чланица Европске уније.
Управо зато, питање усвајања медијских закона, законског регулисања статуса кабловских оператора, али и саме дигитализације као неминовног процеса технолошког напретка телевизије у Србији, постају један од главних приоритета процеса придруживања Србије Европској унији. Одлазећи шеф Мисије ЕУ у Србији Венсан Дежер, оставио је свом наследнику Мајклу Девенпорту питање медијских закона и дигитализације, као један од горућих приоритета у преговорима Србије и ЕУ. Пошто је ЕУ дала милионе евра за опрему неопходну за процес дигитализације које и даље нема и практично је десет месеци са новом Владом Србије радила на новим медијским законима, који нису ни дошли до скупштинске процедуре, сасвим је јасно да ће уколико се ту не нађе адекватно и брзо решење, бити озбиљних проблема у самом процесу почетка преговора Србије о чланству са Европском унијом. А пошто је концепт националних телевизија у Србији практично пред економским сломом, и притисак конкуренције десетина страних канала са кабла је практично неодољив, намеће се као потпуна неминовност увођење законског реда у тржиште кабловске телевизије, систем оглашавања, добијања дозвола за емитовање и саме улоге и овлашћења кабловских оператера. Да не бисмо за коју годину схватили да неки нови будући страни власници СББ, Телекома Србија или можда чак и ПТТ Србија, немају интерес да развијају медијску индустрију Србије, већ медијску индустрију својих земаља. Са свим друштвеним и економским последицама које то повлачи са собом, посебно уколико купци буду из арапског света, Кине или неких других држава које немају никакву традицију слободе медија. Управо зато, неопходан је јасан и предвидив систем закона који ће обезбедити дугорочни развој медијске индустрије, и спречити озбиљне аномалије тржишта кабловске телевизије које већ сада прете да направе много већу и ширу штету од било чега што данас можемо да предвидимо.
Коментари (1)
Остави коментар24.09.
2013.
Obaveza prenosa u kablovskoj distribuciji
ОдговориProblemi u (pod)oblasti kablovske distribucije mogu se ipak resiti doslednom primenom odredbe člana 101. Zakona o elektronskim komunikacijama (ZEK). Prema toj odredbi, Republička agencija za elektronske komunikacije (RATEL), na zahtev Republičke radiodifuzne agencije (RRA), određuje operatora KD mreže, koji je dužan da prenosi jedan ili više radijskih ili TV programa, na nacionalnom, pokrajinskom, regionalnom ili lokalnom nivou:
1) kada značajan broj krajnjih korisnika koristi KD mrežu tog operatora kao jedini ili prvenstveni način za primanje medijskih sadržaja, i
2) kada je to neophodno radi ostvarivanja jasno određenih ciljeva od opšteg interesa, što utvrđuje RRA, poštujući načela srazmernosti i javnosti.
Osnovni cilj od opšteg interesa može se, najkraće rečeno, odrediti kao ostvarivanje prava na obaveštenost iz člana 51. stav 1. Ustava: „Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju.“
Po clanu 138. stav 1. tacka 19. ZEK-a, novcanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kaznice se za prekrsaj pravno lice, ako ne postupi u skladu resenjem RATEL-a obavezi prenosa u kablovskoj distribuciji (clan 101).