Вести
19. 09. 2013.
Фармери
Чудно је до које мере сеже гложење бораца за, како се представљају, истину и правду у Србији.
Да не звучи непристојно, али намножило их се у мери у којој су се и распојасали. И необично су агресивни. До тачке на којој би свако иоле прибран требало да се уплаши неучествовања у њиховом прогону ђавола из Србије.
Опис може да завара – није реч о политичарима. Реч је о нашим колегама, онима који за солидну материјалну надокнаду могу, али и „не морају“, да пишу о нечијем пропалом бизнису, породичној трагедији или тешкој болести. Ужасно звучи, а претеривање није, примера је било.
Да бисмо се потпуно разумели – и на таквим побудама се кроји јавно мњење у овој земљи.
Подарили су нам братоубилачки штампани медији протекле недеље прегршт, наравно поузданих, извора и информација о мафијашима у полицији. Додуше, једни су га видели у првом, други у другом обличју. Оба имају име и презиме, високе позиције, утицајне пријатеље, кумове, доушнике, заштитнике, велику имовину...
Један је директор српске полиције, други је његов колега на београдском нивоу. Други се огласио у новинама оптужујући вишерангираног за сумњиве работе, први је одговорио тврдњама о нераду и непотизму првог. Другог су, саопштавају штампари воајерских информација, фотографисали након мистериозног састанка у тоалету током свадбеног весеља. Супротстављени табор је првог већ огласио кривим за сумњиво стечен капитал. Пресудили су му отказом чим министар полиције слети у Сурчин и само потпише оно што су објавили.
Тако смо у неколико дана добили више верзија штампаних фарми, велике браће, домаћина који би да се ожене... Ко год да буде снајка. Само да мираз траје до следеће свадбе. И информације су комплетиране. Нема прореда. Фарма је заокружена – од насловне до последње стране.
Можда би забавно било упитати се ко је права полиција у Србији? Она о којој се пише или она која пише. Она која доставља или она која публикује – ако се то тако зове – информације? Јавност не уплићемо, читаоци одавно нису у прилици да знају шта се заиста догађа. Оно што читају зарад истине, то свакако није.
Полиција је највећи кривац за то што их ћушка и омаловажава коме год се прохте. Али... некако би било смешно да тражи заштиту државе. И од кога? Од оних којима, у нечијем интересу, доставља податке које не би смела? У свом интересу то не чини. Зато се свађа у „штампаном етру“ полицији, или онима који је представљају, лоше вратила. Шверц информативне робе отрован је попут оне која се у тонама ваља преко Атлантика или авганистанских гудура.
И новинарство је доживело ново понижење. Поједини актери обрачуна две екстремне истине који се представљају као новинари толико су се осилили да читаву професију која у њиховој фарми не учествује назива кукавицама, прљавим плаћеницима, сарадницима полицијске мафије... Дочекали смо, ето, да нас репрезентују и фармери који могу, а и „не морају“, да се боре за разумну истину и одговарајућу суму.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.