Вести
10. 07. 2026.
РЕМ на "респиратору" скоро две године: Ко кочи избор Савета и зашто РТС-у прети тотална блокада?
Питање Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) поново се нашло у фокусу јавности док Скупштина Србије расправља о аутентичном тумачењу Закона о електронским медијима.
Ова правна процедура требало би да отклони препреке за конституисање Савета РЕМ-а, који је већ месецима паралисан након оставке четири члана. Док Европска унија инсистира на функционалном регулатору као кључном кораку ка интеграцијама, домаћа јавност остаје подељена између оптужби за политичку опструкцију и апела за стручни компромис.
Гостујући на телевизији Еуронеwс Србија, бивша председница Савета РЕМ-а Оливера Зекић и новинар Филип Родић анализирали су дубину кризе у којој се ова институција налази, упозоравајући да последице блокаде превазилазе пуку администрацију и директно угрожавају рад јавних сервиса.
Зекић: Ово није вишемесечна, већ двогодишња блокада
Оливера Зекић је на самом почетку истакла да се у јавности често барата погрешним терминима када је реч о трајању нефункционалности Савета.
"Ми смо ушли у 21. месец немања Савета РЕМ-а, то је скоро две године. Немање РЕМ-а блокира гомилу других ствари", упозорила је Зекић.
Она је упутила јавни апел колегама који су поднели оставке да се врате у тело како би оно профункционисало. Према њеним речима, боље је имати "какав-такав РЕМ" него никакав, јер је дијалог унутар институције једини пут ка решењу.
Зекић је посебно нагласила драматичну ситуацију која очекује Радио-телевизију Србије (РТС). Већ следећег понедељка истиче мандат за шест чланова Управног одбора РТС-а, а без функционалног Савета РЕМ-а, који бира нове чланове, рад националног јавног сервиса биће практично блокиран. Слична судбина у октобру очекује и Радио-телевизију Војводине (РТВ).
Осим кадровских питања, на чекању је "шума материјала": недовршени конкурси за регионалне дозволе и бројни захтеви за нове кабловске канале. Зекић објашњава да службе РЕМ-а раде, али да је њихова моћ без Савета, који представља извршну власт, сведена на минимум.
"Без одлуке Савета не можете чак ни да промените име телевизије", сликовито је објаснила бивша председница овог тела.
Оптужбе за деструктивност опозиције
Коментаришући скупштинску расправу и поднете амандмане опозиције који траже брисање аутентичног тумачења закона, Зекић је оценила да је држава учинила све да процес буде инклузиван.
"Власт је конструктивна, учинила је све да процес избора буде транспарентан. С друге стране, амандмани опозиције показују да су они апсолутно деструктивни и да не желе да се Савет састави", изјавила је Зекић.
Она сматра да опозиција жели да одржи стање блокаде како би имала "муницију" за оспоравање легитимитета наредних избора, тврдећи да они нису регуларни јер регулатор није радио у пуном капацитету.
Родић: На делу је чиста уцена
Новинар и колумниста Филип Родић био је још оштрији у оцени понашања чланова који су поднели оставке. Он је истакао да се овде не ради о борби за медијске слободе, већ о јасним политичким интересима.
"Ово што четворо чланова Савета РЕМ-а у оставци ради јесте уцењивање. Овде се ради о чистом случају уцене", сматра Родић.
Он је додао да су се оставке најављивале месецима пре него што су озваничене, што види као део шире политичке агенде.
Родић се осврнуо и на изјаве појединих политичара, попут Здравка Поноша, који су сугерисали да РЕМ треба да послужи за "дератизацију" одређених медија. Према Родићевим речима, такав приступ "хигијени" медијског простора је опасан и показује неразумевање улоге независног регулатора.
Може ли РЕМ уопште да "гаси" медије?
Једна од највећих заблуда у јавности, према речима Оливере Зекић, јесте опсег моћи који РЕМ има. Она наглашава да РЕМ није тело које одлучује о победнику избора, нити може директно да уређује програмски садржај.
"РЕМ располаже са четири мере: опомена, јавно упозорење, забрана формата и најдрастичнија – одузимање дозволе", објаснила је Зекић.
Она је истакла да финансијске казне, које би једине могле да уведу ред, РЕМ-у и даље нису омогућене као самостална мера, упркос подршци ОЕБС-а.
Зекић је закључила да је медијски плурализам у Србији тренутно немогућ не због закона, већ због дубоке поларизације друштва у којој "опозиција не жели да седи чак ни са другом опозицијом, а камоли са влашћу", што ниједан регулатор не може да реши декретом.
Цео разговор можете да погледате у видеу или на YouTube каналу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.