Вести
10. 07. 2026.
АИ водитељи стигли у Србију: Где је граница између иновације и обмане?
На телевизији Happy недавно су се појавили водитељи који су креирани уз помоћ вештачке интелигенције. Водили су вести, али није било назначено њихово порекло.
Поставља се питање да ли је публика могла да буде доведена у заблуду, али и да ли је ово почетак АИ лица у Србији. Консултант за употребу вештачке интелигенције у медијима Лазар Човс каже за Euronews Србија да је проблем што у том случају није било јасно назначено да су у питању аватари креирани вештачком интелигенцијом.
Он наводи да морамо имати на уму ко је публика те телевизије.
"То могу да буду деца, старији људи и изузетно је важно да њима буде јасно предочено ко је тај лик који се пред њима налази", рекао је он.
У програму те телевизије вести су читали дигитални аватари који су се представили као Бојана Филиповић и Марко Поповић.
Удружење новинара Србије је реаговало на овај случај, а из Хаппy телевизије кажу да им није уопште циљ да замене новинаре дигиталним аватарима.
Како они кажу, њихова улога је да унапреде начин представљања садржаја и допринесу већој ефикасности продукцијских процеса. Наводе и да иза сваке објављене информације и даље стоје новинари, уредници и стручни тимови.
Човс каже да врло често млади лакше препознају да је у питању неки АИ садржај, али и наглашава да публика не сме да се доведе у заблуду.
"ТВ презентер није само читач текста. То је, ипак, особа која даје и подршку публици, посебно у неким, рецимо, кризним ситуацијама", реко је он.
АИ водитељка Бојана Филиповић је између осталог, прочитала да се "више од две деценије након НАТО бомбардовања 1999. поново отвара једно од најосетљивијих питања: да ли су последице употребе муниције са осиромашеним уранијумом остале трајно урезане у здравље људи".
"Ова конкретна тема је изузетно осетљива тема, то је осиромашени уранијум, то је бомбардовање. Ми морамо имати лице и особу која својим именом и презименом може да стане иза изјава које говори", рекао је Човс.
Означавање АИ садржаја и одговорност медија
Према акту о вештачкој интелигенцији Европске уније, обавезно је означавање садржаја који је генерисан уз помоћ вештачке интелигенције.
Са тим ће свакако бити и усклађено и домаће законодавство.
Међутим, док се то не деси, не постоји закон који директно налаже и уређује ову област када причамо о односу вештачке интелигенције и медија.
Човс каже да је РЕМ реаговао 2023. када су навели да се садржајем који је генерисан помоћу вештачке интелигенције не сме публика доводити у заблуду.
"Ми и даље имамо Закон о електронским медијима који јесте надлежан над тим, али морамо имати и будан РЕМ који ће у таквим ситуацијама да реагује", рекао је он.
Ако је у питању сврха информисања и ако је у питању сврха забава, није исти степен одговорности, додаје он.
"Можемо да имамо неког АИ генерисаног скочка, или неког соска, или неку маскоту која ће нама нешто да саопштава забавно, али када имамо особу или некога ко се представља за особу, то је ипак знатно виши степен одговорности", рекао је он.
Према његовим речима, презентер вести, ипак, може да одбије да прочита оно што је написано.
"Презентер може да улови грешку уредника, да одреагује онда када нешто прође кроз те пукотине. АИ аватар ће да прочита тачно оно што је написано, понекад, углавном, надамо се тачно, међутим, и он опет може да погреши", рекао је Човс.
Примери
АИ водитељи нису ништа ново у свету, а Човс каже да случај на Happz неће остати усамљен случај.
Иначе, у суседној Босне и Херцеговине постоји такође једна АИ водитељка на телевизији ОБН.
Још један пример је из 2018. године када је у Кини национална агенција Синхуа представила свог АИ водитеља на енглеском језику.
Међутим, начин на који је он био представљен је потпуно другачији од оног који смо могли да видимо у Србији на телевизији Хаппy.
Интересантан је пример из 2024. године, када је једна пољска радио станица направила експеримент: све је новинаре заменила онима који су генерисани уз помоћ вештачке интелигенције.
Јавност је негодовала, чак је била покренута и петиција у којој је сакупљено 23.000 потписа да се прекине овакав пројекат.
Један од најконтроверзнијих примера на том радију био је интервју са песникињом Виславом Шимборском, која је иначе умрла 2012. године, када је уз помоћ технологије симулиран њен глас.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.