Вести

07. 07. 2026.

Извор: Славко Ћурувија фондација

Славко Ћурувија фондација: Најмање 172 вербална напада највиших државних званичника на медије и новинаре у јуну

У јуну 2026. године Славко Ћурувија фондација забележила је најмање 172 вербална напада државних званичника, страначких функционера Српске напредне странке (СНС) и других представника власти на новинаре и медије.

Напади су упућивани путем друштвених мрежа, у медијским наступима, на страначким скуповима и на седницама Народне скупштине. За првих шест месеци ове године, СЋФ је забележила 980 напада.

Повод за највећи број напада у јуну била је акција Вишег јавног тужилаштва у Београду, које је покренуло предистражни поступак због, како је наведено, „основане сумње” да је на протесту 15. марта 2025. изведена „симулација употребе звучног топа”, како би се за то „оптужили државни органи, ширила паника међу грађанима и угрозила безбедност државе”.

Поступајући тужилац Миодраг Марковић је, гостујући на јавном сервису Радио-телевизији Србије овим поводом, најавио процесуирање четири групе лица. Једна се односи на, како је рекао тужилац, лица „која су пружала медијску подршку”, односно „објављивала по друштвеним мрежама или у одређеним медијима” тврдње о звучном оружју, а чији је, према његовим речима, „идентитет мање-више познат”.

Највећи број напада, други месец заредом, забележен је у изјавама председника Александра Вучића (32).

За њим следе:
– председница Народне скупштине Ана Брнабић (23)
– председник СНС и саветник председника Србије Милош Вучевић (18)
– народни посланик и председник посланичке групе СНС Миленко Јованов (17)
– народни посланик СНС Владимир Ђукановић (12)
– народни посланик СНС Небојша Бакарец (12)

У нападима су учествовали Министарство информисања, Више јавно тужилаштво у Београду и још 26 званичника, међу којима и: министри информисања Борис Братина, полиције Ивица Дачић, културе Никола Селаковић, финансија Синиша Мали, евроинтеграција Немања Старовић, за јавна улагања Дарко Глишић, министар без портфеља Ђорђе Милићевић; министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски; потпредседница Народне скупштине Марина Рагуш; градоначелник Београда Александар Шапић; председница Покрајинске владе Маја Гојковић и потпредседница Покрајинске владе Сандра Божић; председница Скупштине града Новог Сада Дина Вучинић, као и други народни посланици, државни секретари, градски одборници и функционери СНС-а.

Најчешће су нападане редакције Н1 и Нова С. На мети су били и: Данас, Радар, Аутономија, Радио Слободна Европа, КРИК, БИРН, Време, Недељник, „тајкунски, блокадерски и мејнстрим медији”, као и медији из региона.

Саопштење тужилаштва да истражује наводну „симулацију употребе звучног топа” изазвало је лавину реакција државних званичника у којима су медији и новинари – који су извештавали о теми звучног оружја – представљани као део организованог антидржавног савеза.

У овој кампањи криминилазације медији су, самостално или као део поменутог савеза против државе, оптуживани за изазивање панике, грађанског рата, покушај насилне смене власти и напад на Александра Вучића лично.

Пет дана пре акције тужилаштва, председник Вучић је у телевизијском гостовању „оживео” причу о употреби звучног оружја на протесту 15. марта. Тада је оптужио и медије за учешће у „обојеној револуцији” јер су о тој теми објавили „стотине наслова”.

После саопштења тужилаштва о покретању предистражног поступка, државни званичници и прорежимски медији делили су два видео-снимка са Вучићевим изјавама из овог гостовања. Његове тврдње пратили су скриншотови медијских извештаја и исечци телевизијских емисија, чиме су као актери ове наводне „завере” таргетиране редакције: Н1, Нова С, Данас, Радар, Нова, Радио Слободна Европа, Аутономија, Без цензуре, Разглас, Косово онлине, РТЛ, Тачно.нет и други.

У првим реакцијама на саопштење тужилаштва, Ана Брнабић је поделила ове снимке и тврдила да је један од главних циљева „лажи о звучном топу” био да се „изазове грађански рат”, те да се Вучић представи као „нечовек”, „монструм” и „убица спреман да пуца у леђа сопственом народу”.

Ивица Дачић је овај случај описао као „хибридни рат против државе Србије и МУП-а”, а Владимир Ђукановић је помињао „монструме” који су осмислили „свињарију са звучним топом”, уз подсећање на „кампању на Н1, Новој С, Данасу, Времену, Недељнику и тадашњем НИН-у”.

Небојша Бакарец је бављење темама од „поплава у Обреновцу, Јовањици, смрти Владимира Цвијана, убиству Оливера Ивановића, литијуму, трагедијама у Рибникару и Младеновцу, паду надстрешнице, до Сарајево сафарија и звучног топа” оценио као дугогодишњу кампању чији је циљ да се Вучић и његова породица представе „као зло” и да се „припреми терен за његово уклањање”.

Као актери кампање дехуманизације и криминализације Александра Вучића нису означавани само домаћи, већ и медији из региона. Они су у јуну нападнути најмање 33 пута. Две трећине ових напада забележене су у изјавама Александра Вучића (10), Ане Брнабић (8) и Милоша Вучевића (4).

Централна мета били су црногорски медији, а посебно црногорска редакција Вијести. Они су укупно – самостално или заједно са другим регионалним медијима – нападнути 24 пута.

Најважнији повод за ове нападе био је Самит ЕУ–Западни Балкан у Тивту, у контексту безбедности Александра Вучића и реакција на одлуку Црне Горе да, из безбедносних разлога, уочи самита не дозволи улазак у земљу групи од 87 мушкараца из Србије.

Од других регионалних медија помињани су хрватски, „усташки”, загребачки, „шиптарски”, „део сарајевских”… Углавном су представљани као део ширег наратива о непријатељском окружењу Србије и наводној кампањи против Вучића и српске политике.

Током јуна, државни и политички званичници нападали су и појединачне новинаре. На мети је најчешће  био новинар и универзитетски професор Динко Грухоњић (22 пута), а нападани су и: Ана Новаковић, Ина Џакула, Ана Лалић, Милан Радоњић, Александар Радић и други.

Грухоњић је годинама оптуживан за непријатељске активности против Србије, залагање за отцепљење Војводине и говор мржње према Србима. Овог месеца су га државни званичници назвали и „портпаролом сепаратистичких структура у Војводини”, „усташом”, „идеологом насиља”, човеком који „истински мрзи државу и грађане Србије”.

На пет страначких скупова широм Војводине, први човек СНС Милош Вучевић представио је Грухоњића као једног од предводника „напада на државно јединство и интегритет Србије”. Он је поручио грађанима Војводине да не дозволе да се „десе Динка Грухоњића снови” да „нас трпају у тракторе и да нас селе”.

Јунска кампања против Грухоњића кулминирала је разбијањем аутомобила његовог сина у Новом Саду.

Први пут од када Славко Ћурувија фондација бележи вербалне нападе на новинаре, председник Србије осудио је овај напад и позвао надлежне да процесуирају одговорне. Осуду напада је, међутим, искористио и да дода да „акција изазива реакцију”, као и да је Грухоњић „све време изазивао насиље и све време тражио насиље против нас”. Ипак, „то никога на свету не оправдава да чини насиље против њега и против његове породице”, закључио је Вучић.

Додатно, први пут је забележена и реакција надлежног Министарства информисања и телекомуникација на један напад на критичке новинаре. Након што је испред Скупштине Србије нападнут председник Управног одбора АНЕМ-а Веран Матић, Министарство информисања је изразило забринутост због тог напада и позвало надлежне да утврде чињенице и околности тог догађаја.

Међутим, ресорни министар Борис Братина је у телевизијским гостовањима наставио са вербалним нападима на критичке медије. У јуну је телевизије Н1 и Нову С називао „пропагандним станицама”, а Радио Слободна Европа оптужио да је дао „мустру” медијима да се „стално говори нешто рђаво о својој земљи”.

ТОП #5

— Александар Вучић, председник Србије

Погледајте како је то урађено, бy тхе боок, по уџбеницима обојене револуције. Имате стотину тачно наслова у нашим медијима, мејнстрим медијима: „Вучић је пуцао у леђа свом народу”. Није више „употребљен је звучни топ”. „Вучић је пуцао у леђа свом народу”. Обратите сад пажњу на последице. (…) Ко ће после тога да гласа за тог човека ако је он пуцао у народ? Он није нормалан, он је пуцао у народ. То је врховно зло. И више није важно да ли је он био добар председник, да ли је био добар премијер, да ли је урадио нешто. Он није човек. На страну што више није Србин, он више није човек. Он пуца у свој народ.

*Део изјаве о случају „звучно оружје”, у телевизијском гостовању пет дана пре покретања тужилачког предистражног поступка

— Ана Брнабић, председница Народне скупштине

Оно што мене више брине је та, заиста нељудска дехуманизација Александра Вучића и његове породице. И то је нешто што нико до сада никада у Србији није прошао. (…) Све је то добро било унапред планирано и припремано и онда на један невероватно дисциплинован начин пласирано путем медија и друштвених мрежа, па онда умрежавања са одређеним регионалним медијима и одређеним страним медијима, да дођемо до тога да Александар Вучић, у ствари, није човек. Па нису важни ни километри ауто-путева, није више важно колике су вам плате и пензије. Нећемо ваљда да дозволимо да један нечовек води ову државу. (…) И, оно што ме плаши, је што се то завршава уобичајено тиме да том човеку, у ствари, пресудите на начин да му одузмете живот.

— Александар Вучић, председник Србије

Као у доба нацизма, тамо ’33, ’34, ’35, ми нисмо смели да платимо рекламу на Н1 и на Новој С. Не смеш да се рекламираш. (…) Ја их разумем зашто је то тражено од њих. Зато што би се макар у тих 30 секунди чула истина. Некоме би дошло до малог мозга – „чекај да ја то проверим, чекај да ја мало размислим”. Они мене не смеју да пусте, јер држе те људе у свом балону. Балону лажи, неистина сталних.

— Миленко Јованов, народни посланик СНС

Мржња ће да спласне ако престане да функционише генератор мржње у овом друштву. То су, по мом најдубљем уверењу, медији у власништву Драгана Шолака или под управом Драгана Шолака данас – ако му нису формално у власништву, он и даље управља њима (…). Они су, по мени, генератор мржње. И они су ти који на сваки могући начин доводе људе у стање како смо имали прилике да видимо.

*Одговор на питање водитеља када ће престати поделе у друштву и да ли ће да „спласне мржња међу људима” након избора. Медији које Јованов помиње су Н1, Нова С, Нова.рс, Радар и Данас, које је Јунајтед група у мају 2026. продала португалском фонду Алпац Цапитал, власнику канала Јуроњуз.

— Владимир Ђукановић, народни посланик СНС

Зашто смо дужни да трпимо иживљавање лудих људи који мисле да ће притиском и увредама испред суда издејствовати пресуде које су тајкунски медији написали у њиховим извештајима и прилозима. (…) Дужност државе је да обезбеди нормално одвијање процеса, а то значи да окривљени и браниоци могу несметано да дођу до суда, да не пролазе шпалире потпуно лудих људи који задојени мржњом која се шири са одређених тајкунских медија изговарају најмонструозније увреде.

*Коментар на протестне скупове грађана испред Специјалног суда, где се у случају Генералштаб суди за злоупотребу службеног положаја министру културе Николи Селаковићу, коме је Ђукановић један од бранилац