Вести
05. 09. 2013.
Пресуда против слободе
Августа прошле године једна девојка у Апатину је извршила самоубиство.
Недељник Нови глас комуне, чији је издавач ТВ Апатин, објавио је вест о томе, а недељу дана касније и извештај са сахране у знак пијетета према девојци о чијим је средњошколским успесима ова редакција писала више пута.
Трагични догађај је био шокантан за цело место и изазивао је неверицу: сви су се питали због чега је млада и перспективна 21-годишња девојка дигла руку на себе. Писали су о томе и многи други национални, као и остали апатински медији.
Родитељи девојке су након пет месеци и 20 дана од трагичног догађаја поднели тужбу због повреде части и угледа против ТВ Апатин, Радио Дунава и Радио Апатина. Виши суд у Сомбору је одбацио све три тужбе, закључивши да се о покојној девојци „говори бираним речима, у позитивном смислу“, а да се њени родитељи не помињу у било ком нетачном, негативном контексту нити лошој намери.
Међутим, Апелациони суд у Новом Саду је укинуо ту пресуду и досудио да ТВ Апатин мора да плати казну од милион динара, Радио Дунав 400.000 динара, а Радио Апатин чека казну јер је тужба идентична. Овај суд не оспорава истинитост навода, чак апострофира да текстови „имају афирмативан карактер, обојен духом саосећања, да се у њима говори бираним речима...“ Кључни аргумент био је да „по налажењу Апелационог суда у конкретном случају није постојао оправдани интерес јавности да сазна за трагичну погибију ћерке тужилаца и околности под којима је настрадала“.
Оба новинарска удружења, УНС и НУНС, јавно су саопштила да је реч о неоснованој и драконској казни, а Савет за штампу закључио је да спорним текстовима нису прекршене одредбе Кодекса новинара Србије. Тако ова пресуда улази у историју српског правосуђа као највећа досуђена једном медију за овакав случај који је истинит, тачан, али „није био од интереса јавности“.
Тиме и пресуда ТВ Апатину постаје битна не само за овај медиј, већ и друштво у целини, а биће предмет и многих међународних студија када се буду анализирале слободе у Србији, посебно медијске, рад судства и правосуђа...
Овакво схватање суда шта је интерес јавности, а шта не, до сада је невиђено увођење цензуре у Србији. Чини се, након Ришељеа, који је, кажу, написао:
„дајте ми било коју реченицу аутора и осудићу га на смрт“, нико овако јавно није осудио на смрт један медиј у Србији.
Славица Попов, директорица ТВ Апатин
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.