Вести
15. 05. 2026.
Од бескомпромисних новинара до борбе против дигиталног Дивљег запада: Документарци о медијима и информисању
Од новинара који су одбили да раде под притисцима Виктора Орбана, борбе Џулијана Асанжа и Викиликса да открију истину, до прича о фотографији, пропаганди, манипулацијама. Kако се новинари боре за медијске слободе, ко контролише информације, а ко и како регулише онлајн простор, неке су од тема документараца на фестивалу Beldocs
Више од 100 филмова биће приказано на овогодишњем међународном фестивалу документарног филма Beldocs, који се одржава од 20. до 26. маја у Београду.
И овога пута се у програму могу наћи филмови (али и једна друштвена игра) који се баве положајем новинара, тиме како настају медијске приче, фотографије, спинови или манипулације које обликују савремено друштво.
Биће приказани и документарци о мађарским новинарима који нису пристали да раде под притисцима власти Виктора Орбана, како су изгледали покушаји да зауставе Викиликс и Џулијана Асанжа, прича о новинарки која је истраживала вођу руске паравојне формације Вагнер или жени која се бори да се уведе одговорност у дигитални свет.
Ево неколико препорука Цензоловке за филмове који се баве новинарством и информисањем:
ЧОВЕK ОД ШЕСТ МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА: О АСАНЖУ И ВИKИЛИKСУ
Beldocs ове године доноси и филм „Човек од шест милијарди долара” (The Six Billion Dollar Man) о Џулијану Асанжу и Викиликсу.
Документарац прати ток револуције у свету информисања, коју су покренули Викиликс и Асанж објављивањем више од десет милиона поверљивих докумената о америчким ратовима у Ираку и Авганистану, укључујући и доказе о потенцијалним ратним злочинима.
Због оптужби према америчком Закону о шпијунажи, Асанж је провео 12 година без слободе – од тога пет у затвору. Пуштен је након што је, како каже, „признао кривицу за бављење новинарством”.
Објављивањем строго чуваних досијеа, Асанж је стекао непријатеље на највишим нивоима, а документарац „Човек од шест милијарди долара” детаљно описује шта се догађало иза кулиса и како су покушавали да га зауставе.
Из Beldocs-а наводе да је овај филм „напет попут политичког трилера, с тим што се све стварно десило”.
АРМИЈА ПАKЛА: ИСТРАЖИВАЊЕ О ПРИГОЖИНУ, ШЕФУ ВАГНЕРА
Регионалну премијеру ће на Белдоцсу имати и филм „Армија пакла“ (Hell’s Army) о руској новинарки Kатји која се – услед рата – заглављује у Сирији док је на радном задатку. Документарац доноси причу о удруживању новинарке и детектива који истражују вођу руске паравојне формације Вагнер Јевгенија Пригожина и његове операције.
Њих двоје откривају сложену мрежу фиктивних компанија повезаних са Пригожиновом војском, која се шири целим светом. Иако је Пригожин страдао у авиону у који је подметнута бомба, истраживачки двојац схвата да се моћ његове мреже не умањује и о томе жели да упозори свет.
ИСТИНИТЕ ЛАЖИ
Поред филмског, Beldocs ове године организује и пратеће програме. Један његов део, Play.Docs Showcase, који ће се одвијати у Палати науке, укључује друштвену игру „Истините лажи”, која истражује како медији и интересне групе обликују јавно мњење и манипулишу информацијама.
ТЕKПЛОМАТИЈА: ДИГИТАЛНИ ДИВЉИ ЗАПАД
У све мање уређеном дигиталном простору, све смо свеснији кршења различитих права: од права на приватност, преко ширења говора мржње до злоупотребе алата вештачке интелигенције.
Beldocs доноси филм „Текпломатија” који прати данску технолошку амбасадорку Ан Мари Енгтофт Мелдгард у покушају да се супротстави технолошким гигантима – од Силицијумске долине до УН-а.
Док она има план за промену и креирање демократске и хумане будућности, гиганти пишу сопствена правила, којима је једнако важан – профит.
Документарац прича о њеној борби да се у дигитални простор уведу регулација, одговорност и дигитална права, а истовремено поставља питања да ли нас у онлајн сфери чека „дигитални Дивљи запад” или је могуће вратити се законима и правилима.
ГОРАНKА: ОД НОВОГ ТАЛАСА ДО ПРОТЕСТА
За оне које занима документовање једног времена кроз фотографију, посебно место на листи заузима филм „Горанка”, посвећен фотографкињи Горанки Матић.
Kроз разговоре са редитељем Борисом Миљковићем и до сада невиђене кућне снимке из седамдесетих година, овај документарац истражује живот и рад Горанке Матић – од новоталасне сцене осамдесетих година до протеста, политичких скупова и културног живота Југославије и Србије.
ТАЈНО ФОТОГРАФИСАЊЕ ФОТОГРАФА
О фотографији је и „План контраплан”, прича о америчком новинару Едварду Сероти, који је средином осамдесетих фотографисао стварност комунистичке Румуније, док је њега истовремено пратила и фотографисала тајна полиција.
Четири деценије касније, овај документарац спаја та два сета фотографија у причу о комичној страни историје, наводи Белдоцс у свом програму.
ДАР ЗАБОРАВА: О РЕЛАТИВИЗАЦИЈИ СЕЋАЊА
Наративи о томе како су студенти и „блокадери” усташе, како је Динко Грухоњић „поносан што носи име шефа усташког логора”, а телевизије „НДХ1” и „Нова СС” шире усташку пропаганду – свакодневица су режимских таблоида и највиших државних званичника.
То је, поред тога што представља хајке и таргетирање новинара, један од начина на који се сећања из Другог светског рата данас релативизују.
Документарац „Дар заборава (Сага о ревизионизму)” истражује управо то како се сећања из ратног периода, на простору бивше Југославије, данас претварају у средство политичких манипулација, а историјске чињенице добијају нове облике, којима се релативизују или инструментализују.
„Филм кроз сведочења преживелих, историчара и јавних личности истражује ко су заиста били четници, усташе и партизани, као и како се колективно сећање на њих мењало од краја рата до данас. Посебан фокус стављен је на Јасеновац, тему која се деценијама користи као политичко оружје – кроз манипулацију бројевима жртава и одржавање националистичких наратива. У средишту филма налази се питање: где је у свему томе жртва, и зашто се друштвено сећање мења? Kо обликује те промене, и са којим циљем?”, пише у најави светске премијере овог филма.
80 ГНЕВНИХ НОВИНАРА: ПОБУНА ПРОТИВ ОРБАНОВИХ ПРИТИСАKА
Није непознато да је недавно смењена власт Виктора Орбана вршила огромне притиске на независне новинаре у Мађарској.
Тадашња највећа мађарска независна редакција Индеx.ху била је на мети власти. Због тога је 80 новинара поднело оставке и основало Тelex.hu – док је један од њих бележио камером све што се дешава.
Документарац „80 гневних новинара” (80 Angry Journalists) доноси причу о хаотичним данима у којима новинари из темеља граде нови медиј, о њиховој солидарности, али и исцрпљености и напетости током тог процеса.
Kроз аутентичне снимке и лична сведочења новинара који нису пристали на компромис, овај филм приказује како изгледа борба за слободне медије у систему у коме она више није гарантована.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.