Вести
14. 05. 2026.
Случај NoviSpy стоји у месту: Тужилаштво годину и по дана без озбиљне истраге против БИА и полиције
Готово годину и по након што је неколико организација цивилног друштва поднело кривичну пријаву због сумње да су БИА и полиција новинарима и активистима убацивале шпијунски софтвер у телефоне, случај се и даље налази у преткривичној фази. Према наводима Београдског центра за људска права, до сада је саслушано само двоје од укупно седам идентификованих оштећених, због чега су пре две недеље пуномоћници оштећених Посебном одељењу за борбу против високотехнолошког криминала поднели ургенције тражећи да се поступа у предмету.
Раскрикавање, БИРН и Amnesty International објавили су крајем 2024. године да је БИА активистима и новинарима, које је приводила или позивала на разговоре, уз помоћ израелског алата Cellebrite откључавала телефоне, а затим на те уређаје убацивала домаћи шпијунски програм NoviSpy.
Раскрикавање је тада писало о случају новинара портала ФАР Славише Миланова, коме је током информативног разговора у полицијској станици у Пироту инсталиран NoviSpy.
Миланов је у фебруару те године аутомобилом кренуо ка банци када га је зауставила полицијска патрола, након чега су од њега затражили да пође у полицијску станицу ради тестирања на алкохол и дроге.
„Био сам изненађен јер ми је било мало чудно да неког у 11 сати пре подне воде у станицу на тест психоактивних супстанци. И био сам сигуран да у себи немам никакве супстанце”, испричао је тада Миланов за Раскрикавање.
Пре уласка у станицу одузет му је телефон, а унутра је задржан готово два и по сата. Када је изашао из зграде приметио је да му се телефон необично понаша, мобилни интернет и WI-FI били су искључени, батерија се убрзано празнила, а поједине апликације које иначе не користи биле су активне.
Форензичари Amnesty International анализирали су његов телефон и утврдили да је уређај најпре откључан помоћу софистициране израелске технологије, након чега је на њега инсталиран до тада непознат шпијунски софтвер који су назвали НовиСпy.
Случај Славише Миланова Amnesty International уврстио је у свој велики извештај о дигиталном наџору у Србији, у којем је документовано да су десетинама активиста, новинара и чланова невладиних организација телефони компромитовани током информативних разговора и привођења у полицији и БИА.
О појединим таквим случајевима тада је извештавао и БИРН, који је годину дана касније, у децембру 2025, објавио и причу о пољопривредницима којима је БИА, према њиховим сазнањима, убацивала шпијунски софтвер у телефоне.
Десет организација цивилног друштва поднело је 24. децембра 2024. кривичну пријаву пред Посебном одељењу за борбу против високотехнолошког криминала Вишег јавног тужилаштва у Београду против за сада непознатих припадника БИА и полиције, тврдећи да су новинарима, активистима и члановима невладиног сектора незаконито откључавани телефони и убациван шпијунски софтвер.
|
КО ЈЕ ПОДНЕО ПРИЈАВУ? Кривичну пријаву поднели су Београдски центар за људска права, Београдски центар за безбедносну политику, Грађанске иницијативе, ЦРТА, Иницијатива младих за људска права, Независно удружење новинара Србије (НУНС), YUCOM, Удружење „Крокодил”, Партнери Србија и SHARE Фондација, захтевајући покретање поступка због праћења комуникација новинара и активиста. |
|
Програмски директор Београдског центра за људска права Душан Покушевски каже да су првом кривичном пријавом била обухваћена четири случаја за која је постојала најчвршћа документација, међу којима је и случај новинара Славише Миланова.
У мају 2025. уследила је допуна пријаве са још два случаја, а потом и нова допуна која се односи на једног пољопривредника.
Готово годину и по након прве пријаве, истрага практично није напредовала.
„Оно што ми знамо да је до сада, по налогу тужилаштва, Министарство унутрашњих послова позвало на разговор само двоје оштећених. И то двоје који су обухваћени првом допуном кривичне пријаве. Значи од свих оштећених, укупно седам, само двоје је до сада позвано”, објашњава Покушевски.
Како наводи, у свим случајевима коришћен је исти метод. Cellebrite је служио за заобилажење безбедносних заштита и откључавање телефона, након чега би на уређај био инсталиран НовиСпy.
„NoviSpy је изузетно интрузиван, он приступа свим сегментима телефона и преузима чак и хардверске сервисе – укључивање камере, микрофона, узимање сцреенсхот-ова у реалном времену. Чак и нешто што отипкате на тастатури, али нисте кликнули ’сенд’, тај спyњаре је могао то да пребацује на сервере”, каже Покушевски за Раскрикавање и додаје да је Amnesty потврдио да ти сервери припадају БИА.
Независне институције, међутим, нису суштински истраживале случај.
Повереник за заштиту података о личности обуставио је поступак након што су му МУП и БИА доставили дописе у којима тврде да су поступали у складу са законом. Заштитник грађана је такође обуставио поступак уз образложење да је у току кривични поступак, иако, како наводи Покушевски, истрага формално још није ни отворена и предмет се и даље налази у преткривичној фази.
Пуномоћници оштећених поднели су ургенције Посебном одељењу за борбу против високотехнолошког криминала Вишег јавног тужилаштва у Београду. Уколико не буде одговора, најављују приговор Апелационом тужилаштву, а потом и уставну жалбу.
„Постоје индиције да је оваква врста незаконитог дигиталног наџора била изузетно распрострањена. Ми причамо о неким случајевима за које је дошло до конкретне идентификације, али постоје индиције да ми причамо можда и у хиљадама потенцијалних жртава”, каже Покушевски.
Он подсећа да српске власти Cellebrite поседују готово деценију и да је овај алат набављен још 2017. године средствима норвешке владе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.