Вести
30. 04. 2026.
Притисци и претње ескалирале на Балкану: Новинарке на удару
Уз стални пад медијских слобода на Западном Балкану све више је притисака на новинаре, који раде под разним врстама притисака, уз претње и застрашивање, какви су ескалирали протеклих година, чему су нарочито изложене новинарке, поручили су данас учесници конференције Независног удружења новинара Србије (НУНС) и Мреже Сејфжурналист.
Безбедност новинара на Западном Балкану одраз је укупног медијског окружења, политичких притисака, без одговора инситуција, уз нормализацију мизогиног изражавања, нарочито у дигиталном простору, додатно несигурне услове рада, уз неуједначену заштиту у редакцијама, речено је на скупу „Од чињеница до промена: безбедност и положај новинара на Западном Балкану“, поводом 3. маја – Међународног дана слободе медија.
У Србији су новинарке почеле да добијају и батине на улици, изјавила је генерални секретар НУНС Тамара Филиповић Стевановић.
Она је оценила да је најгори пример Србија, где је прошле године забележено 276 случајева претњи по живот и напада на новинаре појединце, не и редакције, у којима се 78 односило на жене.
У Црној Гори су забележена 33 напада на новинаре, при чему су жене биле жртве 18 пута.
Према подацима НУНС, у Босни и Херцеговини је било 35 случајева, од чега осам напада на жене.
У Хрватској су од 24 напада на новинаре у 11 жртве биле жене, а у Северној Македонији су жене биле жртве у два од шест инцидената.
Наводи се да су се у Албанији догодила 42 инцидента, при чему су 13 пута биле таргетирене новинарке, док су у 68 напада на новинаре на Косову девет пута жртве биле жене.
Законодавни оквири у већини земаља постоје, бар делимично, али пракса изостаје. Редакције често нису безбедно место, а свуда је јединствен проблем да новинарке не пријављују инциденте, због неповерења у институције и утиска да ће последице, након пријаве, бити никакве, што их обесхрабрује.
Заменик шефа Делегације Европске уније у Београду Пламена Халачева је навела да се од Србије, као кандидата за чланство у ЕУ, захтева да заштити новинаре, уз протекцију извештача, примену закона и посвећеност да новинари раде слободно и безбедни, сваког дана.
Пламена Халачева је изјавила да притисци на новинаре нису ограничени само на једну земљу, пошто извештачи широм света раде под опсадом претњи, надзора, клевета.
За жене новинаре су опасности помножене кроз мизогинију, сексуално узнемиравање и срачунате кампање, оценила је Пламена Халачева.
Према њеним речима, од 2020. године насиље према новинарима је у порасту од 25 до 42 одсто, док је дигитално насиље прешло у физичку опасност по извештаче, док је окружење много опасније.
Амбасадор Аустралије у Београду Питер Трасвел је оценио да је безбедност новинара проблем јавне безбедности, због чега захтева одговор институција.
Трасвел је изјавио да је његова земља у прошлој години финансирала пројекте подршке новинарима на Балкану и додао да безбедност новинара мора бити утемељена кроз професионално окружење.
Конференција ће окупити новинаре, представнике институција и међународних организација, правне стручњаке, истраживаче и организације цивилног друштва, ради представљања најновијих налаза истраживања и отварања дијалога о безбедности новинара, са посебним фокусом на положај жена у медијима.
Новинар из Босне и Херцеговине Мирна Станковић Луковић је навела случајеве напада на Тик Ток налогу против четири новинарке у БиХ, због којих ухапшени нападач чека суђење у Сарајеву, док је у Бањалуци осуђен локални политичар, због претњи новинарки.
Према речима новинара из Србије Марије Бабић, забрињавајуће је што су међу 77 напада на извештаче у Србији, укључјући 26 атака на жене, забележени полицајци.
Тренд непријављивања напада је присутан нарочито на локалу. Већина претњи новинарима у онлајн сфери је родно заснована, уз тренд некажњивости, изјавила је Марија Бабић.
Према њеним речима, новинарке су као проблем истицале што се њихове редакције нису довољно ангажовале у случајевима напада.
Новинар из Црне Горе Маријана Цамовић Величковић је навела да је у њеној земљи постигнут помак у решавању случајева напада на новинарке, којих је у прошлој години било 18, али је већина нерешена.
Највиша казна за претњу новинарки је девет месеци затвора. Нападачи на новинарке у Црној Гори су увек мушкарци из криминалног миљеа, бизнис сектора и политике, изјавила је Маријана Цемовић Величковић.
Новинар са Косова Џемаљ Реџа је рекао да су новинарке отпорније и да се не заустављају лако после претњи.
Новинарско удружење им пружа правну помоћ у тим случајевима. Постоји сарадња са новинарима са севера Косова, као и у случају напада на уредника портала КоССев Татјану Лазаревић, навео је Реџа.
Према речима новинарке из Албаније Блерјане Било, иако у њеној земљи постоје протоколи за поступање у случајевима напада на новинаре, мало их је процесуирано.
Блерјана Било је изјавила да су установљени механизми против СЛАПП тужби, који су у почетној фази, због обавеза Албаније према Европској унији, али да још не функционише.
Новинар из Хрватске Моника Кутри је навела да је у њеној земљи лане забележено 30 претњи и напада на медијске раднике.
То није ни трећина стварних напада. Највећи проблем је што их Државно тужилаштво не процесуира по службеној дужности, иако је то инкорпорирано у закон, тврди Моника Кутри.
Новинар из Северне Македоније Милан Спировски је говорио о некажњивости и непријављивању напада на новинаре, уз недостатак системске подршке.
Претње новинарима се нормализују, а одговор институција је недовољан и недоследан, иако је у Македонији напад на новинара формализован као на службено лице, оценио је Спировски.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.