Вести

29. 08. 2013.

Аутор: Марко Прелевић Извор: Недељник

Кипарске банке су пуцале од новца српских “патриота”

Костас Ваксеванис, најпознатији грчки новинар, који је ухапшен прошле јесени након што је у свом магазину Hot Doc објавио листу од 2.000 људи с тајним рачунима у швајцарским банкама - због чега је ухапшен и чека суђење, иако су у његову одбрану стали и Њујорк Тајмс, и Гардијан, и Жозе Мануел Барозо и Бела кућа - и човек који је провео деведесете на просторима бивше Југославије, за Недељник је говорио о „кипарским милијардама“, путу Србије ка ЕУ, таблоидизацији медијске сцене и тамо и овде, Едварду Сноудену, Ангели Меркел, Златној зори...

 

Кад је Костас Ваксеванис, један од најпознатијих грчких новинара средње генерације, покренуо Hot Doc, нови њузмагазин на хеленском медијском небу, није могао ни да сања да ће баш због њега завршити иза решетака. Човек који је претурио доста тога преко главе, и с репортерском бележницом прошао цео свет - а неколико година провео у Србији, Босни, на Косову, где год је било рата и, још важније, где год је било добре приче - седео је очи у очи с ратним злочинцима, с убицама, с осуђеницима на смрт, с војницима, али тек кад се замерио банкарима, схватио је где живи.

Прошлог октобра, Ваксеванис је ухапшен пошто је његов Hot Doc објавио „Лагардину листу“, списак на којем је било 1.991 име Грка који поседују тајне рачуне у швајцарској банци ХСБЦ, сугерисавши да се ради о онима који избегавају порезе. Оптужен је за „уплитање у осетљиве личне податке“. Ваксеванис је пуштен из затвора после свега неколико сати, али је само дан касније изведен пред суд. После узбуњивања јавности широм света - Њујорк Тајмс је објавио уводник на насловној страни под насловом „Грчка ухапсила гласника“, а убрзо је и из Беле куће стигао сигнал да би Атина могла да добије пацке - грчка влада је попустила, па је Ваксеванис изашао на слободу. Само привремено, пошто је ново суђење заказано за октобар.

Његове прве речи по изласку из суднице биле су позајмљени цитат Џорџа Орвела: „Новинарство је кад објавите нешто што неко не жели да се објави. Све остало је само ПР.“ Овог лета, Ваксеванис се поново огласио, у енглеском Гардијану, отвореним писмом Жозе Мануелу Барозу, председнику Европске комисије. У том тексту поново је говорио о слободи говора и слободи штампе, о уплитању владе у рад новинара, о притиску на његове, али и све остале новинаре. О свему томе, али и о таблоидизацији Балкана, о српском питању, о „кипарском новцу“ који је стизао авионима из Београда, о будућности Европске уније и похлепи банака, и о неизбежној Ангели Меркел, најчитанији грчки новинар причао је и за Недељник.

Ухапсили су вас због „угрожавања приватности“ људи који су имали тајне рачуне у швајцарским банкама. Недељник је недавно открио да су током деведесетих милиони долара изнети из Србије, углавном на Кипар, и нетрагом нестали, нити је ико за то одговарао. Хоће ли Грчка преузети српски сценарио и ослободити кривце?

Оптужница против мене јесте била због нарушавања приватности, али никаквог нарушавања није било. Ми нисмо објавили колико је новца на ком рачуну, већ само имена власника. Али, чак и да је било преступа, много је важнији јавни интерес. Не можемо закон који штити неплатише пореза да називамо демократским, или чак легитимним. Ево, у мом случају, министар је оптужен да је прикривао информације, а ја сам оптужен што сам те исте информације открио. Власти користе закон да покрију своје нелегалне радње. А ако им тај закон не буде ваљао, само ће изгласати други.

Веома се добро сећам шта се дешавало код вас деведесетих, јер сам тада био ту.

Прво у Босни, потом на Косову. А догодило се оно што се обично и дешава. Власт и моћ су као параван и као оправдање за сва злодела и богаћење користили великим и тешким националистичким речима. Кипарске банке биле су крцате депозитима српских „патриота“. Тај је новац зарађен кријумчарењем оружја и дроге. Ти су људи били вољни да угрозе сопствену државу само да се обогате.

Иронија је што се исто то догађало „патриотама“ с друге стране нишана. Имате и онај случај да су људи који воде Косово водили и црно тржиште људских органа.

Власти свуда имају исту тенденцију. Једини начин да се то предупреди јесте јавна одговорност и транспарентност.

Свега неколико месеци по вашем случају, догодио се један који је уздрмао цео свет, а и даље је тако - Едвард Сноуден и његово објављивање тајних докумената о пројектима надзирања...

То што се десило Сноудену стварно је трагично. Земље које су жртве америчке обавештајне службе и шпијунаже требало је да заштите човека који је објавио шта су им радили „савезници“. А они су били на првој линији гоњења. То не показује само користољубивост у политици и дипломатији, већ и нешто много озбиљније. У Европи, континенту традиционалне демократије, више не постоји ни друштвени отпор ни политички морал. Не постоје ни лидери који умеју да се супротставе и истерају своје. Свима је стало до промоције сопственог напретка, а не напретка својих земаља.

То нас неизбежно доводи до медија, који су на Балкану, барем они таблоидни, некако увек уз владу. Ако се влада промени, мењаће се и они, никакав проблем, заборавивши на све што су објављивали до пре само неколико недеља или месеци.

Како је у Грчкој?

И у Србији и у Грчкој има много преплитања. Новинари, који би требало да буду четврта власт, супротстављена осталим трима, постали су њихов део. Не постоје традиционални издавачи. Постоје само бизнисмени који добијају послове од владе и у исто време имају телевизију, новине, радио, како би одржали ту везу с политичарима. Како би уцењивали једни друге. Новинари су постали део ове корупције.

У Србији је још горе: наши таблоиди постали су нека врста преког суда - кад видите неког на насловној страни, можете да будете сигурни да ће ускоро бити ухапшен. Догађа ли се ово у правим демократијама?

То је игра моћи, а не демократија. У наредним годинама ће ствари можда постати нешто деликатније, али веза са моћи ће остати - та гнусна веза - ако новинари не буду били оно што треба да буду. Знате шта ће бити наредна фаза? Изгласаће законе који ће изгледати демократски, на пример онај о „личним подацима“, како би се заштитили. Новинари неће моћи да објављују ништа. Све ће бити проглашено за „личне податке“, и изгледаће демократски. Биће и закона који ће кажњавати новинаре и штитити људе од одговорности. А у оба случаја резултат ће бити исти: новинарство које неће моћи да брани ни себе ни људе.

Јавни сервис у Србији у тешкој је ситуацији, али је у Грчкој још горе - национална телевизија ЕРТ је угашена у јуну, и више од 2.000 људи је остало без посла. Како изгледа Грчка без јавног сервиса?

ЕРТ је била јавна телевизија, коју је свака влада посматрала као своју, владину телевизију. Све што се дешавало лоше, последица је тога. Овде се не ради само о телевизији, већ о нечему много горем - о укидању јавности, и то користећи као изговор ствари за које је влада сама крива. Болнице се затварају јер је потрошен новац на инструменте, школе јер су контрапродуктивне, и тако даље. А у исто време, деца политичара иду у приватне школе. Овде се примењује закон џунгле. Људима се одузима свака социјална помоћ због политичких интереса.

Са таквим новинарством и с таквом медијском сценом, није ни чудо што екстремисти добијају своје место под сунцем. У Грчкој је, знамо то и овде, све јача Златна зора. Зар није апсурдно да екстремна десница јача баш у земљама које су највише пропатиле током Другог светског рата, као што су Србија и Грчка?

Није довољно да један народ ствара историју, већ и да је се сећа, како се не би поновила. Јер, кад се понови, понови се као фарса. Часна и поносна историја није довољна да одврати неуке. Фашизам је у порасту јер он не држи до одговорности. Само оптужује и сваљује кривицу. Они који су живели без вредности, без сећања, само у славу новца, сада остају без тог новца, и треба им неко кога ће окривити. Фашизам увек пронађе некога кога ће окривити, како он не би био крив. Имигранте, хомосексуалце, различите. У Грчкој, Самарасова партија, заједно с партијама политичке деснице, на најгори могући начин, у предизборној кампањи, потегла је питање имиграната, како не би изгубили гласаче од Златне зоре. А резултат је да грчко друштво постаје блиско фашистичким погледима који се никад нису налазили у његовој структури.

Кад смо већ код новца, како се грчка влада и народ боре с отплатом дуга и са „стезањем каиша“ које су наметнуле Немачка и Европска унија?

Влада је сасвим на линији перцепције штедње Ангеле Меркел. Југ је колабирао, док је север све богатији. Они људима намећу осећај кривице, помињући неке паразитске феномене. Говоре Грцима да су мере штедње сами изазвали, јер су ишли у клубове и пили бузуки, говоре Италијанима да су сами криви јер воле добро да се облаче, говоре Шпанцима да превише воле вино. Да, постојали су паразитски феномени, али углавном они које су створиле банке, својим позајмицама и фондовима. Криза у Европи је системска криза. Једино што имамо заједничко с Европом је валута. И ништа више - ни економију, ни политику. Тако се проблеми не решавају, већ само постају гори. Немачка доноси одлуке у своју корист, не у корист уједињене Европе.

Хрватска је постала 28. чланица Европске уније, и сада ће наступити затишје пре следећег проширења, када би у европско друштво требало да буде примљена и Србија. Ако Европска унија тада буде постојала...

Ако ЕУ настави путем којим је кренула, постаће финансијски зависна и распашће се. Кад нека држава-чланица САД има проблеме, појави се јединствена владина стратегија, и онда се то реши. А у Европи није тако. Они снижавају стандарде људи, они доносе незапосленост и рецесију. Којој Европи помаже Брисел? Европи људи или Европи банака, које и даље дају кредите с високим каматним стопама?

Европа би требало да буде много више од политике Ангеле Меркел или од седишта банке Голдман Сакс у Лондону. Она би требало да представља људе, културу, солидарност, различитост. И само ће таква Европа моћи да преживи, а не она друга.

Од Србије се неформално очекује да и формално призна Косово, не би ли ушла у европску породицу. Је ли то добар „дил“?

Срби ће одлучити шта желе. Али, за мене, као становника Европске уније, питање је шта ће Срби радити кад већ уђу у ЕУ. На то питање ће морати да нађу одговор, кад је већ Европска унија показала своје друго лице.

Мислите ли да су границе на Балкану нацртане или ће бити још конфликата?

Не знам, али је историјски познато да је национализам кључ за немире. Знао сам два момка из Сарајева, који су били цимери и најбољи пријатељи, а онда су постали вође супротстављених армија. Национализам је „црна магија“ историје.

Гламурозан и заводљив, али без есенције.

Ваш Hot Doc је један од најмлађих њузмагазина у Грчкој, али је већ постао веома утицајан и тиражан, и то у свету у којем је све мање штампаних новина, кад се сви пребацују онлајн. Има ли новинарство будућност?

Пут ка независном новинарству је тежак, било да се ради о штампи или онлајну.

Ми смо открили много тога о банкама у Грчкој, али нико нас не преноси, и нико нас не подржава, јер банке дају позајмице и рекламе. Ако желите да се бавите независним новинарством, морате да имате много јак желудац. Будућност, истина, лежи у дигиталном издаваштву. Оно ништа не кошта, али тражи и много образованијег корисника. И даље има људи који се једноставно не сналазе на интернету. Али је главно питање какво ће новинарство бити у будућности, не какви медији. А наш одговор је модерно, тачно новинарство, које је изнад свега и пре свега независно.