Вести

26. 08. 2013.

Аутор: Дејан Кожул Извор: Новости

РТС се враћа кући

Да је икакве правде грчки би се сценарио, барем кад је о националним телевизијама реч, десио у Србији након пада Слободана Милошевића.

 

Али није било никога да га напише, а данас, 13 година после неуспешних покушаја да се пропагандно гласило трансформише у јавни сервис, Радио-телевизија Србије (РТС) враћа се под окриље државе. Политичком одлуком јавни ТВ сервиси, РТС и РТВ (Радио-телевизија Војводине), као и новинска агенција ТАНЈУГ, барем наредне две године, финасираће се из буџета Републике Србије.

Најаве да ће држава повратити своје мезимче нису од јуче. Већ неколико месеци директор РТС-а Александар Тијанић кука како је наплативост ТВ претплате мала и како је РТС пред банкротом. То “мала” последњих се месеци свело на 30-ак одсто. Разлога је превише: најава да ће се укинути претплата, мала платежна моћ становништва којем је пет еура месечно ипак превелик издатак, а што је најважније, РТС никад није повратио поверење грађана какво је имао под називом РТВ Београд, кад није имао никакву конкуренцију.

Најаве су постале реалност кад се ненадано на сајту Министарства културе, под чији ресор спада и информисање, нашао нацрт Закона о јавним сервисима. Тај нацрт предвидео је неорочено буџетско финансирање јавних сервиса, што је подигло на ноге новинарска удружења, али и постојећу радну групу за израду нацрта тог закона, која није била ни обавештена о овом акту, што нам је потврдио члан те радне групе Саша Гајин.

- Зачудила нас је та верзија на сајту. Није се знало ко су аутори, тај закон није израђен у оквиру рада самог Министарства ни у оквиру радне групе. Ни данас не знамо ко су прави аутори те верзије, али кад се види да је у закону предвиђено скоро неограничено овлашћење за Републичку радиодифузну агенцију (РРА) да контролише не само избор органа управљања јавних сервиса, већ и њихову програмску оријентацију, њихово пословање, да врши надзор над радом тих јавних сервиса, онда се може доћи до закључка одакле таква верзија закона, која би јавни медијски сервис могла да доведе у политички зависан положај. Инсистирамо да нам се каже ко је то урадио и по чијем налогу, али и даље нема никаквог коментара – каже Гајин за “Новости”.

Нацрт је брзопотезно повучен, што је образложено “чињеницом да радна група експерата, која је у међувремену распуштена одлуком министра културе, није завршила рад на овом тексту”. Нацрт јесте повучен, али одлука да се пређе на буџетско финансирање јавних сервиса опстаје. Неслужбено, реч је о две године током којих би се морало наћи решење.

Недим Сејдиновић, председник Извршног одбора Независног друштва новинара Војводине, истиче да је сама одлука да се пређе на буџет јефтина демагогија, а за катастрофални положај оба јавна сервиса окривљује “излете” појединих политичара који су најавили да ће претплата бити укинута, што је довело до још нижег нивоа њене наплате.

- У питању је јефтина демагогија којом се желело улагивати грађанима, који би, бар теоретски, морали да буду свесни да ће они јавне сервисе плаћати у сваком случају, овако или онако, кроз претплату или буџет. Но нисам сигуран да су свесни тога. У овој земљи би требало едуковати грађане о најелементарнијим принципима функционисања једне државе. Они би требало да схвате да новац у буџет не пада са неба – каже Сејдиновић за “Новости”.

А ваљало би их едуковати и о принципима функционисања једног, односно у овом случају два јавна сервиса. Без жеље да потцењујемо читаоце, а уз максиму која каже да је понављање мајка мудрости, искористимо оно шта нам је рекао Ерик Горди, професор славенских и источноевропских студија на Универзитетском колеџу у Лондону.

- Главна теза иза политике да један јавни телевизијски сервис треба да служи обавештењу грађана, развоју културе и језика, образовању и социјалној инклузији, јесте да комуникацијски систем представља јавно добро. Један је од услова да би јавни сервис могао испунити те циљеве да буде независан, како од комерцијалних тако и од политичких притисака. Начин финансирања може да утиче на независност. Ту прилично добро успева ББЦ, где убедљиво највећи део прихода долази од лиценци, тј. од годишње суме коју плаћају сви власници телевизора. Мањи део прихода ББЦ-а долази од комерцијалних активности и од буџета – говори Горди за “Новости”.

Ако ово схватимо само као део корака ка јавном сервису, РТС је пао на сваком. Са наслеђем које носи, а које дели са континуитетом у српској политици од доласка Милошевића до данас, било би чудо да је било супротно.

- Довољно је рећи да је РТС постао симбол злонамерне дезинформације у том периоду, а није се видно поправио ни до данас. Шта све то значи за потенцијал РТС-а да буде озбиљан јавни сервис? Можда би се могло рећи да је тако функционисао једино у периоду кад је имао монопол над фреквенцијама, па је морао да нуди и вести и образовни и културни програм, као и забавни програм. Онда се деведесетих година претворио у пропагандну кућу, да би после тога постао играчка владајућих политичких странака. Сада више не може да поврати ранију функцију коју је имао пошто више нема монопол – каже Горди.

Најчешће навођен разлог за одлуку да се РТС врати на буџет је мала наплативост претплате. Мало ко се запитао да ли иза свега стоји само све мања платежна моћ грађана.

- Претпоставка је да јавни сервис обезбеђује квалитетну информацију, што грађани заузврат препознају и желе да плате – каже Гајин.

- Ако се тај однос прекине, онда долази до несклада са грађанима и плаћања за услугу. Ми смо, као група експерата која је радила на медијским законима, пробали да обезбедимо неку врсту неопходних услова који би могли да доведу до подизања квалитета информација, односно сервиса. Постепено би грађани препознали квалитет који желе да финансирају. Оно што смо добили од политичке власти сасвим је супротно.

Уместо да идемо на усавршавање наплате тако што ћемо подићи квалитет услуга који јавни сервис пружа, власт се определила да умањи износ средстава на име финансирања јавних медијских сервиса, што ће довести до даљег пада квалитета програма који емитују и грађани ће бити све мање спремни да за такав јавни сервис издвоје средства кроз претплату.

За то нема никаквог оправдања. Тежимо томе да што мање средстава потрошимо за финансирање, кажемо да ћемо их наћи у буџету иако су та средства иста она која излазе из џепа грађана, односно која сами грађани опредељују за буџетско трошење. Кажемо да ћемо трошити мање средстава, што имплицира да ће бити лошији квалитет, чиме утичемо на то да тај јавни сервис, који је ипак тековина цивилизованог друштва, полако почиње да пропада – додаје Гајин.

Ако се за РТС може рећи да је пред банкротом, како онда сагледати ситуацију у РТВ? Дом је до темеља срушен током бомбардовања Новог Сада, па су подстанари већ 14 година, а од ионако скромне претплате прикупљене на територији Војводине не добијају чак ни законских 70 процената, на шта нас упозорава Сејдиновић.

- Сведоци смо да власти у Београду на најдрастичнији начин дискриминишу РТВ науштрб РТС-а. Док РТС добија значајна средства на месечном нивоу (2,4 милијарде динара годишње) из државног буџета, РТВ не добија ни динара. РТВ се није нашао у ребалансу буџета за ову годину, за разлику од РТС-а. РТВ је дискриминисан и начином функционисања садашње претплате, јер је правило да добија мање средстава него што је законски одређено (70 одсто од прикупљене претплате на територији Војводине).

То је у потпуности неприхватљиво, поготово ако узмемо у обзир чињеницу да РТВ емитује програм на десет језика, док РТС уопште не мари за националне мањине, као да су хиљадама километара далеко и као да немају право да се информишу путем сервиса који и они плаћају. Сетимо се да је било покушаја да се РТВ угуши и угаси. Надамо се да циљ садашње републичке власти, огрезле у централизму и национализму, није да се РТВ убије кроз његово финансијско исцрпљивање. Ово што тренутно гледамо јесте велики удар на права националних заједница и морао би се заузети веома делатан став и од представника мањинских елита, који би укључивао информисање представника ЕУ-а и матичних земаља о овом скандалозном удару на РТВ и права националних заједница – каже Сејдиновић.

Колико год негодовали због враћања јавних сервиса на буџет, наши саговорници сматрају да је то ипак исправно решење и то зато што другог једноставно нема.

- Јавни сервиси су доведени на руб опстанка и можда је финансирање из буџета као привремено, орочено решење, колико год лоше било, у овом тренутку једино реално – истиче Сејдиновић.

- Такав начин финансирања, понављам, мора бити стриктно орочен и мора садржавати механизме које ће аутоматизовати доделу средстава, односно онемогућити арбитрарност представника власти приликом њихове доделе. У противном, јавни сервис није јавни, већ државни сервис. У року од две године неопходно је пронаћи модел ефикасног прикупљања претплате, било кроз порезе, таксе или на неки други начин.

Није потребно смишљати рупу на саксији, потребно је преузети моделе из других земаља који су се показале колико-толико успешни. Један од њих је и модел Хрватске. Такође, неопходно је да нови закон (верујем да ће стручна радна група која ради на њему то узети у обзир) ни на који начин не дискриминише РТВ због његовог вишестуког значаја. Такође, он мора у себи садржати одредбу, бар прелазну, у којој ће наложити држави да реши проблем РТВ-а, који ради као подстанар од 1999. године. Док РТС обнавља просторије и гради авалски торањ, РТВ је једини јавни сервис у Европи, вероватно и у свету, који ради у рентираним просторијама јер је током бомбардовања НАТО-а остао без своје зграде – додаје Сејдиновић.

Све ово подсећа на онај виц који ћемо мало коригирати, а који каже: “Изеш земљу којој је Босна и Херцеговина запад.” Парафразирајмо га и рецимо: “Изеш земљу којој је ХРТ појам за јавни сервис”. Нажалост, тако је како је. 

Танјуг – агенција за губљење времена

Иако још незванично, новинска агенција ТАНЈУГ истим ће законом постати Владин биро за комуникацију. Ако се за РТС и РТВ може оставити простора за дозу разумевања, овде то не може бити случај. У ТАНЈУГ-у је тренутно запослено око 250 људи, па је и без ове одлуке имао силне привилегије, којима се преостале две новинске агенције (Бета и ФоНет) нису могле похвалити.

- Са ТАНЈУГ-ом је ситуација још гора. Имамо две агенције које живе од тржишта и ТАНЈУГ који је са буџетским новцем улазио у трку са агенцијама које су на нули. То је двоструко кршење. Крши се равноправност на тржишту, а осим тога добијају новац директно из буџета, који није ни новац претплатника. Тај новац је без икакве контроле – каже Драган Јањић, заменик председника Независног удружења новинара Србије, некад бивши главни и одговорни уредник агенције Бета.

- Док се до утицаја на уређивачку политику РТС-а долазило околним каналима, са ТАНЈУГ-ом је то било пуно лакше и отвореније. За време владавине Демократске странке та агенција и није била ништа друго до страначки сервис. Владари се мењају, али ТАНЈУГ опстаје. Са колико професионалне озбиљности ТАНЈУГ прилази свом послу најбоље показује преношење текста са сатиричног портала www.news-bar.hr који каже да ће за потребе уласка у ЕУ Хрватска променити делове текста химне, као и да би грб могао бити измењен. Све су то озбиљно схватили и пренели бројни медији у Србији.