Вести
26. 08. 2013.
Зашто су све дневне новине у Србији исте?
Исти наслови. Исте фотографије. Исти саговорници и актери. Чак исти и склопови реченица. То је тренутна реалност на српском тржишту дневне штампе.
Читаоци испред трафике вероватно се свакодневно играју „пронађи разлику“ и на крају тако одлуче за које ће новине дати од 20 до 35 динара. Сва срећа па су код нас новине најјефтиније у региону и шире. Међутим, када читаоци схвате да и у тим новинама које су узели у руке да прочитају уз јутарњу кафу или у превозу до посла нема ништа ново од онога што су још јуче гледали у информативним емисијама на телевизијама или читали на интернету, дневни листови губе и то мало тиража што имају. Таквом тенденцијом дневна штампа у Србији убрзо би могла да изумре.
Код нас, поредећи са другим земљама, још није толико страшна ситуација што се тиче тиража. Подаци говоре да пад броја продатих новина у Србији годишње опада за сада незнатно, а колеге из Словеније, на пример, изненадиле су се да код нас и даље има дневника са тиражом већим од 100.000. Али, читаоцима неће требати још много да примете да су новине „празне“ и једноставно престати да их купују.
У Србији, срећом, људи још не читају у толикој мери новине на интернету, али све већа понуда тзв. паметних телефона, који се нуде „за динар“, могла би озбиљно да угрози опстанак „штампе у штампаном издању“. Зашто би већ неко ризиковао да троши новац на куповину новина па да у њима нема шта да прочита, кад то очас посла може урадити и на свом андроид мобилном телефону. Притом, за разлику од рачунара, на телефону се могу читати вести и у превозу, у кафићу, на плажи, седећи или у покрету… Исто као и новине, што је био један од разлога због чега се оне уопште и купују.
А зашто су све новине исте? Очигледно је да нико не жели да се озбиљно позабави са изазовима нових технологија, све доступнијим интернетом, друштвеним мрежама и јефтиним паметним телефонима. Дневне новине, уместо да иду корак даље у односу на све ове, не већ ни толико нове, изазове, дошли смо у ситуацију да се такмичимо са њима. Хеј?! Па они су од нас у предности и за по 24 сата. Са њима се не можемо утркивати (осим сајтовима) са информацијама, већ је неопходно да их победимо без борбе.
Свима је стало до информација, што више и што бомбастичнијих, и зато у новинама не можемо прочитати ништа више од тога шта се догодило и ко је шта рекао. Трка и борба је и међу конкуренцијом – „како они имају, а ми немамо?“, „то ће сутра имати сви, морамо и ми!“, „провери на сајту шта кажу други“… И у тој трци читаоци се заборављају, праве се грубе професионалне и етичке грешке… Заборавља се и основна улога медија и разлика штампе и електронских медија.
Шта треба чинити? То би вероватно сви знали да кажу, али нико не примењује. Треба бити креативан, јединствен и понудити публици нешто више од других, више од јучерашњих телевизијских вести и никако оно што смо јуче читали по разним интернет порталима. Давно су се појавили ставови да је спас за опстанак дневних новина у томе да се они у неку руку претворе у недељнике, према садржају наравно. Треба проналазити нове приче, понекад чак и невезане за актуелне догађаје, понудити читаоцима критичне и опширније анализе и осврте, људске приче… А дневне вести скрајнути, људима је тога доста, не желе и сутрадан „на папиру“ то да читају. Репер не треба да буду дневне актуелности иако се називају „дневним новинама“. Јер, то реално више и нису – интернет и телевизије су дневне.
Дневни листови у Србији су се претворили у гласила, подсећају на новинске агенције и јавности не нуде прилику да кад прочитају нешто да могу да увиде и позадину свега. Да виде и анализу и критику, а не само информацију. Под хитно се треба позабавити тиме. У супротном, дневна штампа у Србији ће преко ноћи престати да се купује и чита. Могли бисмо сви да будемо веома непријатно изненађени.
*Аутор је мастер новинарства и новинар дневног листа Данас
Коментари (2)
Остави коментар26.08.
2013.
А новинари, да ли су криви
Поставља се озбиљно питање, како је могуће да у овој економској несрећи опстаје огроман број дневних листова, а о ТВ каналима да се и неговори. Мала је ово земља за стотине масмедија, писаних и електронских. Ако је ово тачно, а јесте, поставља се слиједеће питање, ко су финансијери. Знам два медија, један писани и један елктронски које финансира Амбасада САД, а можда финансира и још неке. Док сам живио у разним страним земљама, знао сам(знали смо) коме који лист припда, па је тако углавном подјела била на про-валдин, про-јеврејски, про-ултра деснице, про- лијеви и тако даљае. У овој нашој баруштини нико не би могао написати озбиљну студију о масмедијима, посебно ко их финансира. Е, има још један проблем. Недопустиво је велики проценат квази новинара. Свака шуша се прогласила коментатором, аналитичаром, репортером, о водитељима, поготово женским, могу се бајке исписати, шта причају, како причају, како се разбацују са страним терминима (једна даама, познатаи водитељ каже : "О како су ови колачи пикантни", замислите колачи пуни љуте паприке ) на ТВ каналима, како се недолично облаче. Појавио се и један генијалац, створио је и свој шоу "Амиџа шоу" ( замислите ту ружну турску ријеч), каже у једном интервјуу, "да ће неке ствари кумплунгирати". Возачи знају шта је кумплунг, папуча кумплунг се притиска ради промјене брзина. Нема истраживачког новинарства. Сви су таблоиди, али не они као у земљи у којој су настали, већ примитивни, вулгарни, тј. псовачки. Ако оваку медијску баруштину неко сматра демократијом, онда појма нема шта је демократија. Прво нигдје не постоји,а да би постојала, ниједан припадник људског рода не би смио бити примитиван. Србију, између осталог, уби примитивизам, у масмедијима је достигао врхунац.
Одговори26.08.
2013.
zasto su iste?
Zato jer ih sve uredjuje bivsi ministar informisanja sadasnji potpredsednik vlade najmocniji dasa. Mrak je sve gusci!
Одговори