Вести
26. 08. 2013.
Угледном новинару искључили воду и струју
Иван Рајовић, дугогодишњи новинар „Ибарских новости”, аутор на десетине збирки песама и книга поезије, добитник бројних награда, међу којима у два наврата и Октобарске награде Града Краљева, већ три године нема струју и воду јер су му искључени због дуга.
Колико је овај стваралац у тешком стању, сведочи и чињеница да нема ни за храну.
Рајовић је највреднију и најпрестижнију Октобарску награду која се додељује најзаслужнијим Краљевчанима по други пут добио пре две године док је ноћи већ увелико проводио са породицом под свећом и без воде у кући.
- Већ три године живим без струје, воде, било каквих примања и свега осталог што живот чини, а још сам жив - каже Иван Рајовић, док ножићем одсеца део јабуке коју је тог јутра покупио испод дрвета, како би доручковао.
Рајовићев суноврат кренуо је пре пет година након приватизације “Ибарских новости” када је остао без посла.
Осим што је био новинар овог краљевачког недељника добрих 30 година, у неколико наврата га је и уређивао, али радио и као заменик директора ове медијске куће. Био је и дописник београдских листова “Наша Борба” и “Данас”, написао хиљаде текстова, али и објавио 15 збирки песама.
Рајовићева књига поезије “Пси ће владати светом” из 1982. године, у издању “Пегаза”, била је прва издата ван Краљева. У то време постао је један од покретача културног уздизања Краљева, за шта је добио Октобарску награду Града Краљева. Али, ни приликом доделе награде нико се није запитао како Рајовић живи. Струја и вода су му искључени, јер није имао новца да плати рачуне.
- Аплаудирали су ми, али ја сам ћутао. Нисам хтео ништа да кажем. Награду сам добио за, како пише на дипломи, “немерљив допринос култури”, а моја два сина, супруга и ја дневно поједемо три-четири јаја и по четвртину хлеба.
Признајем, гладан сам непрекидно. Могли су да ме пошаљу у пензију. Било какву, привремену, инвалидску или да добијем националну.
Брука и срамота за Краљево, коме сам дао цео свој живот - прича Рајовић, који данас за струју дугује око 350.000 и за воду око 100.000 динара. Живи у оронулој кућици старој скоро 60 година са супругом Верицом и синовима Борком и Игором. Једини стални посао има супруга, што није довољно ни за преживљавање.
- Кувамо на плин, увече гори свећа, а воду доносимо у кантама. Доносили су ми из Црвеног крста неколико пута пакете са храном и личном хигијеном.
Али када су почели да ми донесе одећу и обућу, синови су ме упитали: “Тата, да ли си ти ово заслужио?” Нисам знао да ли да заплачем од туге или смеха.
Нада се да ће добити пензију
Нисам никада размишљао да се рецимо спаљујем или штрајкујем глађу испред општине, мада ми ово друго не би ни пало тешко, јер иначе гладујем.Здравље ме, на срећу, још добро служи. Остало ми једино да се надам да ћу ускоро добити некакву пензију - каже Рајовић, којем до старосне пензије недостаје још осам година.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.