Вести
26. 08. 2013.
Стратегија против стратегија
Реч „стратегија“ постала је свеприсутно, помало помпезно али, најчешће, бирократско покриће за одсуство онога што се некада јасно звало - план.
У одбацивању свега што подсећа на време социјализма, у коме су петогодишњи планови, и планови уопште, били глави путокази развоја, данас се дошло до хиперинфлације стратегија, стратешких партнера и, као бајаги, озбиљног „стратешког“ промишљања. Толико се стратешки делује, и мисли, да се стратегије лиферују као тазе крофне у локалној пекари.
Ту постоји и једна уиграна тактика, ако већ није и системска стратегија, а то је да се закони не доносе док се, као, не усвоје стратегије, а стратегије се пишу до краја уопштено, а усвајају крајње неодређено, јер ће, наводно, све то закони да дефи нишу и појасне. Резултат су дугогодишњи вакууми у областима од велике важности за читав народ и државу. Рецимо, годинама чекани, па у неколико верзија усвајани медијски закони, односно закони о радиодифузији, који су до дана, мутирали у нацрт закона о електронским медијима и нацрт закона о јавним медијским сервисима.
У складу са том, не може бити ништа друго него „стратегијом вакуума“ нацрти ова два најновија закона о медијима, појавили су се управо у вакууму када је један министар културе и медија отишао, а други још није дошао. Какав је то стратешко- тактички маневар, није сасвим јасно. Али, већ први поглед упућен на те нацрте открива да парола „нисам наиван ал’ сам зато површан“ и ту функционише. Рецимо, нацрт закона о електронским медијима могао би комотно да се назове и нацрт закона о Регулаторном телу за електонске медије, јер је пола закона и посвећено том телу које треба да замени фамозну РРА. Утисак је да је у свему било важно да се до детаља осигура бирократски апарат регулатора и оствари континуитет ове интересне групе са досадашњом РРА позицијом интересне „неприкосновености“.
Све би то било добро да је у другој половини закона, рецимо, кабловска телевизија споменута бар два пута. Још би било и боље да се тој врсти пословања у електронским медијима посветила нека конкретна „регулаторна“ пажња. С друге стране, подробно се описује, ал’ се и не регулише, „медијска услуга на захтев“ што код нас још увек практично и не постоји.
„Стратегичари“, који су овако осмислили све то, а који су дужни да штите и интересе публике/ потрошача нису ни помислили на то да би, можда, требало да регулишу и цене услуга оваквих сервиса. Па и кабловских. Који и те како постоје. Јер, верујем да су и они сами приметили да су оператери кабловске телевизије у последњих неколико година своје „претплате“ повећали за више од 300%. Без икакве контроле и без икаквог опипљивог разлога. Сем што су своју понуду засули огромним бројем канала који, такође без икакве контроле и рестрикције, емитују много истог садржаја за који домеће телевизије плаћају папрене цене на светском тржишту.
„Стратегичари“ нису помислили ни на то да је постало неопходно да се регулишу картели, познати као „медија пулови“ домаћих и страних рекламних агентура, који домаће електонске, али и штампане медије, све заједно са јавним сервисом, већ годинама држе у дужничком ропству. Из кога, без јасне регулативе, медији никада неће моћи ни да се ослободе. Обашка утицај картела на медијски садржај који интересе картела и њихових чланица помно брани тако што из позиције „робовласника“ медијима забрањује све што, и у најмањем детаљу, може да слути на откривање неке непријатне истине о њиховом тржишном, па и политичком деловању.
Коментари (1)
Остави коментар26.08.
2013.
Sta je starije, strategija ili zakon?
Gore navedenom tekstu ovog naseg majstora pisane reci prikljucujem, umesto komentara, sve nase Strategije sa internet stranice Vlade Srbije, kao i definiciju pojma "strategija" iz Pojmovnika Narodne skupštine:
Одговори"STRATEGIJA
Planski akt najšireg opsega koji sadrži analizu postojećeg stanja i vremenski oročen plan akcije za postizanje određenih ciljeva. Prema opsegu vremena predviđenog za njihovo ostvarivanje, strategije se dele na karatkoročne, srednjeročne i dugoročne."
Stanko Crnobrnja pocinje ovaj tekst recima: "U odbacivanju svega što podseća na vreme socijalizma, u kome su petogodišnji planovi, i planovi uopšte, bili glavi putokazi razvoja, danas se došlo do hiperinflacije strategija ..." Tacno. Iz tog razloga, mozda, Narodna skupstina nije do danas usvojila plan razvoja, predvidjen clanom 99. stav 1. tacka 10. Ustava Republike Srbije.