Вести
25. 03. 2026.
Осамдесет година Би-би-си-ја на руском: Још је ту, још расте, још се бори против цензуре
На врхунцу совјетског ометања Би-би-си -ја 1970-их, најтраженије краткоталасне транзисторе у Совјетском Савезу правила је фабрика ВЕФ у Летонији, која је тада била део СССР-а.
Генерације младих Руса одрасле су учећи како да наместе сказаљку са великом прецизношћу да би пронашле Би-би-си сигнал који је некако успео да се пробије поред завијања и звиждања ометача.
Кад бисте га пронашли, отворио би вам се читав прозор у други свет - нецензурисане вести, књижевност и западну поп музику, а све то уживо из Лондона.
Од краја 1970-тих, Сева Новгородцев је упознавао читаве генерације младих људи у СССР-у са западном поп и рок музиком у његовој дуговечној музичкој емисији
Ти дани су давно прошли.
Станице за ометање су све угашене.
Фабрика ВЕФ више не прави транзисторе, а Летонија је сада независна земља.
Али од почетка руске инвазије на Украјину 2022. године, информативни простор у Русији почео је да се сужава.
Нова генерација Руса сада мора да се бори да би остала повезана са светом.
А наш тим мора да се бори против блокирања и гашења интернета да би могао да стигне до њих.
Пре четири године, московска редакција Руског сервиса морала је да напусти Русију, али се њен рад наставља у изгнанству, а њен нови дом, иронијом судбине, сасвим случајно је у Летонији.
Током протеклих 80 година, историја као да се непрестано понављала.
Узмите за пример прве радијске вести Руског сервиса од 24. марта 1946. године.
Вести је прочитала госпођа савршеног имена Соња - Бети - Хорсфол.
Ударна вест била је о Ирану и текућим преговорима о повлачењу совјетских снага после окупације током рата.
Сада вестима доминира америчко-израелски рат против Ирана.
Да бисмо стигли до публике у Русији 2026. године, морамо да испричамо причу на мноштво начина на великом броју различитих платформи.
Наша интернет страница је блокирана у Русији, као што су и Јутјуб, Инстаграм, Фејсбук, ТикТок и Воцап.
Апликација за слање порука Телеграм била је некада наш једини нецензурисани пут за проток информација у Русију и из ње.
Али више није.
Ових дана Руси могу да стигну до интернет странице ББЦ-ја и канала друштвених мрежа - и многих других забрањених сајтова - преко ВПН-ова (виртуелних приватних мрежа), које им омогућавају да заобиђу цензоре.
Сви од младих људи до генерације краткоталасног радија морали су да науче како то да раде.
„Али шта ћемо да радимо ако почну да блокирају ВПН-ове и потпуно угасе приступ интернету?", запитао се један из нашег тима пре неки дан.
То је питање које често постављамо нашим колегама из ББЦ-ја на персијском, који сада извештавају о рату против њихове земље упркос готово потпуној блокади интернета у Ирану.
Имамо да научимо толико тога од њих - и, све више, нажалост, толико тога заједничког са њима.
Морали смо да напустимо Русију 2022. године, зато што више није било безбедно за запослене да наставе да раде.
Противзаконито је било и да се 'специјална војна операција' у Украјини назива ратом.
Извлачење скоро 50 истраумираних новинара ББЦ-ја на руском, њихових породица и кућних љубимаца из Русије и пребацивање у Летонију сада делује као лакши део муке.
Започињање нових живота, учење новог језика и проналажење нових начина да се настави са извештавањем о Русији од споља били су много тежи изазови.
„Оно што је истински помогло је свест о томе да смо сви у овоме заједно и да можемо да помогнемо једни другима“, каже један из нашег тима.
Али сви су платили цену настављања обављања послом.
Нико од њих не може да путује безбедно назад у Русију.
Кућа и породица су постали недостижни.
До поновних сусрета мора доћи у трећим земљама.
А чак и у изгнанству, наше особље је и даље прогањано.
Осморо њих су власти у Русији прогласиле 'страним агентима' - од којих закон захтева да ставе ознаку на сав њихов објављени рад, а ако то не учине, завршиће на суду и бити новчано кажњени, што све неизбежно води до кривичног гоњења.
„Ако будем добио кривични досије у Русији, онда ће списак места на којима могу безбедно да се сретнем са мајком постати још краћи“, рекао ми је један колега пре неки дан.
Већ је било случајева Руса који су открили прекасно да су на међународним потерницама у земљама пријатељским са Москвом.
Кад је Руски сервис почео емитовање, Винстон Черчил је истовремено одржао славни послератни говор да се над Источном Европом спушта Гвоздена завеса.
Дигитална верзија те гвоздене завесе поново се спустила 2026. године.
Постреволуционарни емигранти и хладноратовски изгнаници који су водили Руски сервис тих раних радијских дана, сада су замењени новом генерацијом која никад није сањала да ће једног дана доћи ред на њу да оде.
„Русија у којој сам одрасла потпуно је нестала“, каже једна чланица нашег бившег московског тима.
„Док трепнеш, нестали су слобода, могућности и узбуђење. Не желим да размишљам о томе да се никад више нећу вратити“, додаје она.
„Али у овом тренутку је тешко веровати у то.“
Руси очигледно желе више него што им тренутно пружају њихови информативни медији под контролом државе и, после 80 година, ја се надам да би наша водитељка која је прочитала прве вести госпођа Хорсфол била поносна кад би видела колико њих још верује Би-би-си-
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.