Вести
23. 08. 2013.
Квалитет под знаком питања
Колико се филмска понуда у Србији разликује од оне у региону? Захваљујући кабловским емитерима наша публика је у могућности да прати програме суседа. Гледају ли квалитетније филмове, серије, документарне емисије у Републици Српској, Црној Гори и Хрватској?
Уредник Филмског програма Телевизије Републике Српске (РТРС) Зоран Дотлић признаје да се у "шеми" филм бори са разним информативно-политичким садржајима, спортским преносима, културно-забавним емисијима, ТВ сапуницама.
- Најгледанији су амерички хит филмови новије продукције, који иду у ударним терминима и који се нису пуно "вртели" на конкурентским станицама. Велику публику имају и екс-Ју филмови, због увек радо виђених глумаца, али и неписаног правила да већину ТВ премијера "домаћа продукција" има управо на РТРС-у - каже Дотлић.
Програм ове куће наклоњен је и "арт филмовима са фестивалским педигреом":
- Ова остварења често не долазе у биоскопе, а имају изузетну уметничку вредност. Гледаоци их једино могу видети на малим екранима.
Опште је мишљење да се по квалитету играних програма у региону издваја Хрватска телевизија. Једна од новина јесење шеме ХРТ-а биће вече историје. Недељом, у ударном термину, биће приказани бројни филмови о важним догађајима и људима. Попут некадашњег "Кино ока" на ТВ Београд, у загребачком студију ће бити организовани и разговори, а пре емитовања играног, биће пуштани и документарни филмови о епохи и догађајима који су тема те вечери. Више од педесет историчара налазе се на списку могућих водитеља овог програма.
- Припремамо и повећање сопствене продукције - открива за "Новости" Деан Шоша, уредник филмског програма. - Гледаоци ХРТ-а моћи ће већ ове јесени да виде и бројне европске филмове који, комерцијално, нису на самом врху гледаности. У припреми је и посебан програм филмова за младе, али и многе премијере.
Насиље, додаје Шоша, нажалост неће нестати са ТВ екрана, јер су и на ХРТ-у свесни да се у свету највише снимају и гледају управо такви филмови.
Непримерени садржаји филмова, како у региону, тако и код нас, само су један сегмент програма у којима је квалитет под знаком питања. Претеривања, агресије и неукуса има и у музичким, забавним, политичким и спортским емисијама, сматра Александар Луј Тодоровић, професор на Универзитету уметности.
- Нема новца и то је разумљиво, али некада и најјефитније емисије, попут оних "један на један", могу да буду одличне ако је гост добар. Оно што забрињава је да уредници не улажу напор у осмишљавању нових, квалитетнијих садржаја, већ се ослањају на репризе серија, филмова. Нема покушаја да се направи озбиљнији забавни програм, већ све емисије личе на "Звезде Гранда" - закључује Тодоровић.
Таквом ТВ понудом погођена је најмлађа популација, зато Тодоровић каже да емитовање идентичних, акционих, насилних филмова није добро, јер даје само једну врсту "хране", која није духовна.
- Однос насиља на филму, и уопште на телевизији, и онога у животу је веома компликовано питање и нема јединственог одговора - објашњава саговорник. - Једна струја сматра да посматрањем оваквих филмова долази до пражњења, па се вишак агресије иживи кроз гледање. Друга, међутим, тврди да оваква остварења делују подстицајно, па се то насиље празни у стварности.
Мало тржиште
Црногорски редитељ Никола Вукчевић каже да је општа економска криза утицала и на програм тамошњих телевизија, па су ударне термине, некада резервисане за филм, заменили други садржаји.
- Главни "адути" црногорских ТВ кућа су најјефтиније форме, попут разговора "један на један", у којима се новинар труди да буде провокативан и занимљив, ријалити програми и серије "за домаћице и треће доба". Због недостатка новца на гледамо старе филмове који су купљени одавно, па им стога и није место у ударним терминима - каже Вукчевић уз објашњење да је лоша филмска понуда донекле и разумљива, јер је Црна Гора мало тржиште, па се веће улагање у филм не исплати.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.