Вести
22. 08. 2013.
Дигитални декамерон
На једном од многих кабловских канала телевизије Пинк налетео сам на 24-часовну репризу ријалити програма "Фарма". Канал се зове Pink reality, а репризира се једна од протеклих сезона "Фарме".
Спознаја да су сви досадашњи ријалити програми снимљени и подложни репризама деловала је на мене као комадић чувене мадалене уз јутарњу кафу – која је покренула Марсела Пруста на трагање за изгубљеним временом.
Пинк је нехотице открио нови жанр који, чини ми се, има дубље, метафизичко значење. Савремена телевизија тако постаје вечито и неизбрисиво сведочанство о сопственој испразности. Међутим, као у Прустовом случају, једном започето путовање немогуће је зауставити и границе ове ТВ одисеје постају трагање за колективним бизарностима нашег живота.
Прво питање се тиче времена – тачније: да ли је време на Фарми изгубљено. Као гледаоци, макар и насумични и случајни, лако сте могли утврдити да се на Фарми или ријалити програмима у суштини не дешава ништа! Дакле, са становишта позитивизма и материјализма – дембели, естрадни полусвет, пијани Екрем, Венди и екремисти потпуно су непродуктивни. Бесконачне расправе, парализирајуће свађе, језик који не би смео да се користи у живој телевизији, еротски набој социјалне изолације, све то показује зашто смо као друштво неефикасни. Сто изгубљених дана који су педантно сачувани за будућа поколења.
Дакле, савремена телевизија, баш као и компјутери, као цлоуд технологија или дроп боx, аутоматски чува садржај без обзира на његов смисао. Тако Гоогле дигитализује библиотеке, музички фанови "каче" сате и сате омиљене музике, чувамо хиљаде дигиталних фотографија, видео-записа... Савремена технологија нуди илузију вечног памћења. Тако управо гледам на Пинк реалитy ноћно тетурање пијаног Екрема док покушава да се врати у кућу из пољског тоалета.
Вреди ли овај призор толико да заувек буде сачуван од заборава?
Треће питање је логично, а тиче се смисла. Да ли ће икоме бити занимљиво да гледа репризу програма у којем унапред зна победника и све будуће интриге? То нас доводи до поимања "Фарме", односно шта она значи гледаоцима. Да ли је могуће да гледаоци репризу "Фарме" гледају као репризу, рецимо, Жикине династије? Није реч о далекој прошлости да би реприза имала некакав документарни призвук. Ово значи да се репризом било какве бизарности (уз свађу, фајт и секс повремено) ријалити претвара у играни програм. Натуршчици постају глумци. Ово је, опет парадоксално, искривљена Прустова идеја да копањем по прошлости улазимо у простор подсвести и добијамо драмски текст који почиње у мемоарској форми.
Свако пребирање по сећању уноси наше асоцијације и учитава додатно значење.
На почетку деведесетих, неки луцидни медијски аналитичари су знали да ће Дневник 2 РТС-а једног дана бити документарна грађа прве врсте. Такве су биле и "Филмске новости" са праћењем Тита из дана у дан. После 2000, сећате се, гледали смо репризе Дневника и покушали да се сетимо и осмислимо изгубљене године. Питам се, какву поруку ће у будућност однети "Фарма"?
Ова ТВ аномалија ставља на тест још једну озбиљну тезу. Од давнина уметници трагају за универзалним истинама, порукама и идејама које ће будућим генерацијама пренети најважније Истине. Отисак руке на зиду пећине, антички стуб или скулптура, Еп о Гилгамешу, Илијада и све тако до Пруста, појединци са зрнцем божанског дара нашу стварност преобликују у форму која надилази време.
Ријалити програм, једном снимљен, сачуван попут временске капсуле, представља потпуни антипод. Да цитирам домаћу кинематографију на умору: "Фарма" је прецизан дневник друштвене патологије, дневник увреда, глорификација простог и профаног, дневник тамније стране људске природе. Када је куга набила људе у карантин, причали су приче, настао је Декамерон, први ренесансни ријалити роман који кроз еротику глорификује живот. Насупрот томе, реприза "Фарме" уверава нас да је живот борба непрестана, борба у којој нема скрупула ни идеала. Чист социјални дарвинизам.
Репризе ријалитија имају, наравно, и политичку димензију. Подсетићемо се шта је Екрем рекао Венди, подсетићемо се шта Милош Бојанић мисли о Јеврејима, или о супарницима на "Фарми", али нећемо се сетити шта су нам на прошлим изборима обећавали Дачић, Вучић, Николић, Ђилас или Тадић.
Глупост је неуништива, како рекоше КУД Идијоти – а савремена телевизија ју је само сачувала за будућа нека покољења!
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.