Вести
22. 08. 2013.
РТС-у и РТВ-у прети грчки сценарио
Није тешко замислити да би јавни сервис, РТС и РТВ, могао доживети судбину која би можда личила на грчки сценарио, односно укидање државне телевизије, каже Саша Гајин, члан радне групе за израду закона о јавним медијским сервисима, поводом одлуке да се укине ТВ претплата и да јавни сервиси пређу на државни буџет.
- Уместо да се иде на то да се јавни сервис развија и учини људима интересантним квалитетним садржајем и информацијама, покушава се да се јавни сервис вештачки одржи у животу, па макар то било и на елементарном нивоу. Са тог елементарног нивоа није тешко замислити да би јавни сервис, РТС и РТВ, могао доживети судбину која би можда личила на грчки сценарио, истиче Гајин.
Да ли сте као радна група тражили одговор од надлежних зашто се одустаје од претплате, односно накнаде?
- Као радна група тражили смо, али никад нисмо добили одговор зашто се одустаје од претплате, односно накнаде. Не знамо зашто се то ради и одакле идеја о преласку на буџет.
Од кога сте тражили одговор - Министарства културе, Владе Србије...?
- Тражили смо одговор од свих релевантних чинилаца. Дијалога није било, нити смо на посредан или непосредан начин дошли до одговора одакле идеја о буџета.
Никада никаквог одговора није било. Ако је идеја о буџету већ зацементирана, требало би се држати онога што је договорено раније, да буџетско финансирање буде лимитирано на две године, а да министарство у међувремену нађе начин како да врати финансирање РТС и РТВ на систем претплате.
Практично ћете бити принуђени да решење о претплати уградите у закон?
- То би било идеално. Такво решење имамо у појединим верзијама закона које смо радили у оквиру радне групе, али већ законско обавезивање да ће се радити на томе да се ствари врате у нормалу, јер је претплата једини оправдани начин финансирања јавног медијског сервиса, говори доста. Важно је да јавност буде упозната са свим овим недоумицама.
Али како онда обезбедити независну уређивачку политику ако се јавни сервис финансира из државног буџета?
- Ако нема финансијске аутономије, нема ни уређивачке аутономије. Мислим да није могуће у потпуности одговорити на питање о уређивачкој независности јавног сервиса ако се финансира из буџета, односно ако извор финансирања јавног сервиса зависи од политичке воље власти.
У којем правцу иде закон, који ће први пут регулисати рад јавних сервиса у Србији, конкретно РТС и РТВ?
- Раније није постојао посебан закон о јавним медијским сервисима. Идеја једног дела радне групе је била да та материја буде део Закона о електронским медијима. Превладало је решење да то буде посебан закон. О томе говори и Медијска стратегија.
Да ли је било проблема приликом рада на изради закона?
- Приликом рада на медијским законима, а посебно на овом, постојали су одређени проблеми. Они су се сводили на покушај неких кругова који се занимају за медијско законодавство да утичу на садржај закона. Они су то покушали неформално, неинституционално. Не кроз рад радне групе, јавну расправу или јавну полемику. Јавна расправа мора да постоји, али не и да се на тајним састанцима преправљају одредбе закона.
О чему се тачно ради? Да ли су политичари покушали да изврше утицај?
- Не, реч је о томе да су они који су заинтересовани за садржину закона, а то нису само политичари, већ и људи који се баве бизнисом у тој области, па и појединци из међународних организација, али не из Европске уније. ЕУ није никако допринела тој појави. Ти кругови су покушали на заобилазан начин да утичу на садржину појединих одредби, афирмишући неке своје партикуларне интересе.
Тај проблем је постојао и раније, када је рађен нов закон о јавним медијским сервисима?
- Тај проблем је ескалирао кад је рађен нов закон о јавним медијским сервисима.
Направљена је тајна радна група за коју се не зна ко ју је сачињавао, ко су били аутори нацрта закона о јавним сервисима. Та тајна радна група је припремила нацрт закона који је објављен на сајту Министарства културе и информисања, а да нико из министарства није учествовао у његовој изради, нико од људи који су у радној групи... Пошто је реч о теми од посебног интереса за демократски поредак, а јавни медијски сервиси су један од стубова демократије, неприхватљиво је да се закон о јавним медијским сервисима ради у оквиру тајних радних група.
Шта су они тачно покушали да прогурају кроз закон?
- Посебан проблем је што се на законима радило у тајности и то је кулминирало, па су и НУНС и ЦУПС (Центар за унапређивање правних студија) тражили од Министарства културе да нам достави информацију о томе ко су аутори тог закона и ко је, и по чијем налогу то радио. Чак нема никакве одлуке министра да се ради на том закону који и данас стоји на сајту Министарства културе и информисања, а то је недопустиво. Како се догодило да неко дође у министарство и спусти на сто закон који је урађен негде другде?
Медијско законодавство
Шта сте у радној групи хтели да постигнете новим медијским законодавством?
- Дефинисали смо јавни интерес у сфери јавног информисања, што је први пут да се у законодавству говори шта је јавни интерес, интерес свих нас, грађана, у сфери јавног информисања, а онда смо покушали да вежемо те прецизно дефинисане јавне интересе за функцију јавног сервиса. Хтели смо да постигнемо уређивачку и економску независност јавног сервиса и потребу задовољавања јавног интереса.
На почетку рада смо добили да се јавни сервис неће финансирати из претплате, већ из буџета, што је речено на драматичан начин. Тада смо ушли у неку врсту конфронтације идеја.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.