Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  „Класично застрашивање“: Четворо новинара КРИК-а на оптуженичкој клупи под претњом казне затвора
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

10. 03. 2026.

Аутор: Николија Чодановић Извор: Цензоловка

„Класично застрашивање“: Четворо новинара КРИК-а на оптуженичкој клупи под претњом казне затвора

По 10 месеци затвора и две године забране бављења новинарством траже судија Апелационог суда у Београду Душанка Ђорђевић и њен супруг адвокат Александар у тужби коју су прво поднели против главног и одговорног уредника КРИК-а Стевана Дојчиновића и новинарке Бојане Павловић, а затим на листу тужених додали и уредницу Бојану Јовановић и ауторку профила судија Јелену Радивојевић

Четворо новинара седело је данас на оптуженичкој клупи Првог основног суда у Београду, где се одржало прво рочиште у обједињеном предмету два кривична поступка који се воде против главног и одговорног уредника КРИК-а Стевана Дојчиновића, заменице главног уредника Бојане Јовановић и бивших новинарки овог истраживачког портала Бојане Павловић и Јелене Радивојевић

Против њих су кривичну тужбу поднели судија Апелационог суда у Београду Душанка Ђорђевић и њен супруг адвокат Александар Ђорђевић тражећи казну од по 10 месеци затвора и две године забране бављења новинарства. 

Пред судијом Душицом Ристић пуномоћници тужилаца адвокат Вук Бабић и адвокатица Валентина Ђорђевић остали су при својим исказима – они тврде да је почињено кривично дело, јер су новинари, како кажу, неовлашћено прибавили и објавили личне податке за сврху којој ти подаци нису намењени. 

Адвокати тужилаца навели су да се подаци из Катастра и Агенције за привредне регистре користе у сврху сигурности у правном промету, а да су новинари КРИК-а неовлашћено сачинили базу у којој су навели јавно доступне податке попут имовине, за које су и сами у исказу тврдили да је „позамашна”, али да није стечена аферама повезаним са криминалом и корупцијом. 

„Јавни интерес би се оправдао уколико би се радило о имовини стеченој криминалом и корупцијом”, рекао је адвокат Бабић, а адвокатица Ђорђевић је додала да су новинари били упозорени да ће бити тужени уколико те податке објаве.

Брачни пар Ђорђевић је у марту 2024. године тужио главног и одговорног уредника КРИК-а Стевана Дојчиновића и новинарку Бојану Павловић, ауторку текста о бази, а у јулу 2025. уредницу базе Бојану Јовановић и ауторку профила судије Јелену Радивојевић. 

Циљ базе повећање транспарентности 

Уредница базе „Просуди ко суди” Бојана Јовановић рекла је да је у питању класично застрашивање новинара, јер је иста судија већ три пута тужила редакцију КРИК-а. Она је објаснила да је њен посао као уреднице базе да координира рад новинара, прати истраживачки процес и да уреди текст, што укључује стилизовање новинарског текста.

Она је објаснила да је база у којој се налази и профил судије урађена по методологији и по узору на претходну базу имовине политичких функционера, за коју су добили и мишљење Повереника за заштиту података о личности. Додала је да је главни повод за објаву базе повећавање транспарентности, да база има профил 51 судије и да је трећина судија пристала и на интервју са КРИК-ом.

„Судије су биле расположене, јављале су се и са додатним информацијама након базе, ми смо те податке проверавали и извршавали измене”, рекла је она. Судија Ђорђевић је, према речима Бојане Јовановић, одбила да разговара са КРИК-ом и претила је тужбом. Ниједан други  судија их није упозорио да објавом података у бази чине кривично дело.

Јовановић је више пута истакла да су судије јавни функционери и да није фокус базе њихова имовина, већ и ток њихове каријере, као и случајеви у којима су судили. 

Судија Ђорђевића била је чланица већа Апелационог суда које је, како је утврдио Врховни суд, уз повреду закона донело коначну пресуду у процесу за убиство новинара Славка Ћурувије у корист окривљених.  

Она је истакла да су сви профили судија у бази урађени са дужном новинарском пажњом, као и да су прошли поступак провере свих података. Такође, навела је да је у самој тужби неистина то да су објавили адресу судије.

„Нисмо објавили адресу, нисмо их угрозили. Ми водимо рачуна о личним подацима”, рекла је Јовановић и додала да се супружницима баве на исти начин као и Агенција за спречавање корупције, јер их сматрају повезаним лицима.

На питање заступника тужбе да ли је током писања профила откривена афера у вези са Ђорђевићима, заменица уредника КРИК-а је одговорила да није, као ни да откривање афера није циљ израде ове базе. 

А ко је извршио кривично дело?

Новинарка Бојана Павловић је пред судијом Ристић рекла да остаје при исказу који је дала током претходног поступка. Додала је да у приватној тужби није опредељено ко је извршио кривично дело и да је терет доказивања на тужиоцима, а не да се оставља на оцену суду. Зато је тражила да се тужба одбаци.

Адвокатица одбране Круна Савовић оспорила је све наводе тужбе и указала да се заправо ради о притиску на истраживачко новинарство. Савовић је посебно оспорила то што се на оптуженичкој клупи сада нашла и ауторка текста Јелена Радивојевић – две године после подношења тужбе.

„Тужиоци су имали податак ко је ауторка профила и прошло је више од три месеца од почетка поступка, што је рок према Закону о кривичном поступку”, објаснила је Савовић. 

Тужиоци су знали да је Јелена Радивојевић ауторка базе зато што их је она звала у време док је радила на бази. Чињеница да је она ауторка њиховог профила налази се у доказима и овог поступка и парничног поступка који се води паралелно. 

Са друге стране, пуномоћници тужилаца су тврдили да то што је она упутила мејл не значи да је она починила кривично дело, да у парничном поступку новинари КРИК-а нису давали исказ, већ да се тек током давања исказа у претходном поступку сазнало ко је аутор профила судије Ђорђевић. 

Следеће рочиште на ком би исказ требало да да Јелена Радивојевић заказано је за 18. мај.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси