Вести
08. 03. 2026.
ЕФЈ: Дан жена - Родно засновано насиље – све моћније оружје против новинарки
Поводом Међународног дана жена, Европска федерација новинара (ЕФЈ) заједно са партнерима Механизма за брзи одговор на угрожавање слободе медија (МФРР) објављује узнемирујуће податке који показују да новинарке широм Европе и даље у појачаној мери трпе систематско родно засновано насиље.
Наше праћење током 2025. године евидентирало је 53 случаја родно заснованог насиља над женама у медијима у државама чланицама ЕУ и земљама кандидаткињама, укључујући онлајн кампање клеветања, претње сексуалним насиљем и увредљиве коментаре о физичком изгледу. Ови подаци, забележени на МФРР платформи Mapping Media Freedom, потврђују да су новинарке несразмерно изложене родном насиљу. Мада је јасно да ови случајеви представљају само део стварности, они откривају јасне и забрињавајуће трендове по слободу медија и безбедност новинара – посебно у контексту развоја генеративних алата вештачке интелигенције.
Од онлајн злостављања до физичког узнемиравања
Према нашем праћењу, родно засновано насиље над новинаркама одвијало се претежно онлајн (59%), а посебно на друштвеним мрежама. Већина ових напада може се сврстати у категорију технолошки посредованог родног насиља, где се дигиталне платформе, апликације за размену порука или алати вештачке интелигенције користе за узнемиравање и дискредитовање новинарки.
Један од примера је ширење АИ-генерисаних фотографија без одеће две италијанске новинарке. У другом случају, шпанску новинарку која ради за РTВЕ недавно је задесило сајбер узнемиравање након што је њена фотографија извучена из контекста и искоришћена за подривање њеног професионалног кредибилитета. Мада су овакви инциденти у Европи још увек у настајању, они показују у којој мери дигитални алати могу бити злоупотребљени за подстицање и појачавање већ постојећих родних неједнакости.
У 2025. години забележени су и озбиљни случајеви насиља ван интернета – током спортских и политичких догађаја, демонстрација, па чак и на приватној адреси новинарке. У Француској, новинарка Нора Буазуни, која се бави родним темама, примила је на своју кућну адресу писмо са мржњом испуњеним, расистичким и мизогиним порукама, након вишегодишњег сајбер узнемиравања.
Родно насиље као средство дискредитације од стране јавних званичника
Мада многе инциденте почињавају приватна лица, јавни званичници играју значајну улогу у ширењу мизогине реторике која се користи за дискредитовање новинарки. У Шпанији је, на пример, екстремно десна странка Вокс покренула координирану кампању клеветања против новинарке Кристине Фајарас, чиме је озбиљно погоршано узнемиравање са којим се она суочава годинама.
Онлајн претње и кампање клеветања на Балкану: Погоршавање ситуације у Србији
Ситуација новинарки остаје посебно напета на Балкану. У 2025. години документовано је 21 случај у региону који одражавају забрињавајући пораст онлајн претњи, кампања клеветања и других облика узнемиравања. Србија бележи највећи број регистрованих инцидената, што указује на посебно непријатељско окружење за новинаре. Независне новинарке, које су честа мета српске владе и таблоида, суочавају се са претњама и сексуалним узнемиравањем од стране приватних лица. Овај тренд је још израженији од смртоносног урушавања стаклене надстрешнице у Новом Саду и појачаног притиска на медије који извештавају о антикоруптивним протестима.
У овом контексту, родно засновано насиље понекад се простире и на женске чланове породице новинара, које су изложене мизогиним увредама и, у неким случајевима, експлицитним претњама силовањем.
Родно засновано насиље захтева хитан одговор
Поводом Међународног дана жена, партнери МФРР-а изражавају солидарност са свим женама које раде у медијском сектору и које због свог пола носе повећан ризик у обављању посла.
Родни напади – и онлајн и офлајн – захтевају циљане мере од стране држава чланица ЕУ, земаља кандидаткиња и Европске комисије, укључујући снажнију примену Акта о дигиталним услугама и ревизију Препоруке о безбедности новинара.
Власти морају препознати да такви напади нису изоловани инциденти, већ део шире стратегије ућуткивања гласова. Када мизогинија долази од јавних званичника или је њима подстакнута, она подрива кредибилитет новинарки, подстиче самоцензуру и ствара пермисивну климу за даље насиље.
Потписане организације позивају јавне званичнике да се уздрже од сваког облика стигматизујуће, сексистичке или мизогине реторике и да јавно и недвосмислено осуде све нападе на новинарке.
Ефикасни механизми пријављивања суштински су за заштиту новинарки. Охрабрујемо новинарке да пријављују инциденте платформи Mapping Media Freedom, као и органима за спровођење закона. Само кроз одговорност и конкретне заштитне мере новинарке могу безбедно да раде, а право грађана на информисање да буде потпуно заштићено.
Потписници: Европска федерација новинара (ЕФЈ), Европски центар за слободу штампе и медија (ЕЦПМФ), ARTICLE 19 Europe, Међународни институт за штампу (ИПИ), Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa (OBCT), Free Press Unlimited (FPU)
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.