Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
20. 05. 2009.
Мањине невидљиве на екрану
Београд - Иако су емитери у пријавама на конкурс за добијање националних фреквенција наводили да ће приказивати и емисије посвећене друштвено угроженими мањинским групама, скоро ниједна од ТВ станица не поштује своја обећања, сазнаје Данас.
Према Закону о радиодифузији, једино јавни сервис Србије мора да поштује различитост програма, што код других емитера није случај. Саговорници Данаса указују на то да због комерцијалности, национални емитери немају потребу да свој програмски садржај прилагоде и социјално угроженим групама.
Интересантно је да је Републичка радиодифузна агенција (РРА) тек од недавно у могућности да изврши класификацију емисија и да прати програмски садржај свих националних емитера, што раније није био случај.
Вишедеценијско каскање српских медија за модерним светским ТВ станицама, потврђује и последње истраживање Института друштвених наука. Резултати показују да медији у Србији имају велику програмску понуду, али да им је садржај сиромашан и једноличан, култура и уметност изразито су занемарени, али и дечији и образовни програм.
Горан Караџић, заменик председника Савета РРА, указује за Данас да је РРА тек од недавно у могућности да изврши класификацију емисија и да прати програмски садржај свих националних емитера.
- Раније смо то радили од случаја до случаја, с нагласком на праћење садржаја јавног сервиса - објашњава Караџић.
Када је реч о садржају програма на РТС-у, наш саговорник каже да Закон о радиодифузији предвиђа различитост садржаја, али не и време емитовања емисија. Стручњаци сматрају да су домаће телевизије по приказивању различитости у својим програмима у заостатку читавих 25 година у односу на модерне светске ТВ куће.
Као један од главних показатеља те опредељености је да у програмима имају новинаре и водитеље различите боје коже, националности и културног идентитета.
Раде Вељановски, професор Факултета политичких наука, каже за Данас да се медији највише баве темама које су на дохват руке, не улажу довољно труда и посежу углавном за политичким токовима.
- Због тога се дешава да многе друштвене групе, поготово мањинске, као што су Роми, особе с инвалидитетом, етничке мањине, у фокус долазе само инцидентним путем - објашњава Вељановски.
Он подсећа да се једина емисија о Ромима емитује на јавном сервису недељом у шест ујутру. Како указује Вељановски, медији не могу бити доста другачији од друштва, „а то значи, да смо ми у целини зрелији и да имамо сензибилитет за проблеме маргинализованих група, садржај у српским медијима би био другачији“.
Вељановски истиче да би медији, ипак, требало да буду „олимпијци културе“ и морају да буду корак испред друштва, како би поједине теме, које нису у фокусу, обрађивали.
- Медији у свету, такође, нису у обавези да емитују програм за различите групе људи, сем јавних сервиса. Међутим, то не значи да зрела медијска политика и у комерцијалним медијима не може да досегне до такве уређивачке концепције. Такви медији код нас су ТВ Б92, Време, Данас... - закључује Раде Вељановски.
Ј. Диковић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.