Вести
15. 08. 2013.
РАТЕЛ је преварио и РРА и СОС канал
Многи би на мом месту одустали, јер је то била борба са ветрењачама. Чак су ми и блиски пријатељи саветовали да се не качим с тим „алама“, јер њих до сада нико није победио, каже за Данас Драгиша Ковачевић, директор и власник СОС канала, поводом пресуде Привредног суда у Београду да су Републичка агенција за телекомуникације (Рател) и Републичка радиодифузна агенција (РРА) дужне да због додељивања неисправне фреквенције овој телевизији исплате више од 650 милиона динара.
Ову вест, која је претходних дана била ударна у свим домаћим медијима, Данас је први објавио.
Како објашњава Ковачевић, СОС канал је на јавном конкурсу добио дозволу за рад, али је то био само почетак жестоке борбе за право које је загарантовано свакоме - право на рад, „јер нам је оно додељивањем неисправне фреквенције ускраћено“.
- Од првог дана гледаоци су имали велике сметње у тону и слици. На стотине наших позива нико из РРА и Ратела није желео да одговори. Једино ми је у јануару 2007. мејл послао Слободан Ђорић, члан Савета РРА, у којем је написао да је Рател одговоран за техничке сметње и да се јавим њима. Наивно смо очекивали да ће, ипак, проблем бити решен, јер смо у јуну 2007. добили допис са потписом директора Ратела Милана Јанковића, у којем нас обавештава да је Рател, својим мерењем, утврдио да дужи низ година, што значи пре расписивања конкурса, по плану са Решице румунска државна телевизија емитује програм са великом снагом и да због тога СОС канал има сметње у емитовању програма. Још нас обавештава да су Румунима упутили допис да се проблем реши - наводи Ковачевић.
Од вас су ипак тражили да плаћате надокнаду за коришћење фреквенције?
- Од тог тренутка они се више не јављају, али нам уредно шаљу фактуре да плаћамо надокнаду. Ми смо им предлагали да нам умање надокнаду док се проблем не реши, али они су то игнорисали и упозоравали нас да ће нам узети дозволу ако каснимо у плаћању, што се и догодило 2009. На иницијативу Веље Милошевића, члана Савета РРА, први пут се организује састанак Ратела, РРА и СОС канала, али Рател нас обавештава да не постоји решење и ако нам не одговара, можемо да вратимо фреквенцију. То би значило да се СОС канал, који постоји од 1995.
године, гаси, да фирма иде у стечај, да људи остају без посла, јер се фреквенције не купују на трафици, већ се добија на јавном конкурсу. Тада настају већ озбиљни проблеми, јер нам наши дугогодишњи спонзори отказују уговоре или нас моле да прекинемо емитовање њихових реклама док се не отклоне сметње. Пошто није било решења, у фебруару 2008. тужили смо Рател и РРА.
Скоро шест година су нас „дриблали“. Мењали су адвокате, мењали исказе, тражили промене судија, вештака... У једном тренутку Рател је за адвоката ангажовао бившег шефа БИА Радета Булатовића, ваљда да би ме заплашили. Али после објављивања те вести у медијима Булатовић им је отказао сарадњу.
Да ли је ово намерно урађено СОС каналу?
- Да, намерно. Али, рекао сам, за мене остаје енигма зашто се Рател окомио на СОС канал. Такође, није ми јасно зашто се РРА у току целог судског поступка солидарисао са Рателом и није од суда тражио да буде изузет из парнице, као што сада тврде да они нису надлежни за издавање техничких дозвола. Како су се понашали на свим рочиштима, они су практично прихватили да деле одговорност са Рателом. У Рателу су одраније знали да је фреквенција неисправна, што је Јанковић и писменим путем потврдио. Дакле, Рател је подвалио и преварио и РРА и СОС канал. Чак и да није знао, а знао је, могао је одмах ту грешку да исправи, јер је било слободних канала. И ту настаје моја дилема - да ли је то био нечији интерес или бахатост, осионост, нестручност и самовоља. У време када смо добили дозволу 2006. године, у Србији је био само један спортски канал - СОС канал. Данас их је десетак више.
Да ли мислите да је то разлог да вам Рател додели неисправну фреквенцију?
- Не верујем у то, али то су чињенице. Мени је нелогично да Телеком купи ТВ Арену у тренутку када ЕУ инсистира да држава изађе из медија. Арена је годину дана емитовала програм без било какве дозволе и никоме ништа није плаћала. На крају јој је РРА, уз разне притиске, дао дозволу, иако по закону то није могуће, јер је већински власник државна компанија. Има ту још ствари које су нелогичне. Рецимо, Арена се финансира средствима Телекома, а некако у исто време када је Рател блокирао СОС канал због наводног дуга односно неплаћања надокнаде, Телеком је отказао сарадњу и први пут од постојања не рекламира се на СОС каналу иако је годинама био наш најзначајнији партнер. Можда се то десило случајно. Верујем, ипак, да је Рател ово све радио зато што је до сада то био њихов манир рада.
Рател - господар емитера
Ово је први пут да Рател изгубу овако велики спор. Они су умислили да су господар емитерима, да они туже и суде. Сада је на држави да провери ко су ти људи који ведре и облаче овако значајним природним ресурсом - фреквенцијама.
Њихова имена - и Радуновића и Јанковића годинама уназад се провлаче по медијима са веома негативним конотацијама. Чак је и Александар Вучић апострофирао уговор Ратела о закупу зграде од приватника за висе од 6,5 милиона евра. Спомињу се и разни пројекти које за Рател израђује Електротехнички факултет, на којем раде и Радуновић и Јанковић.
Срушити румунски предајник
Скоро шест година сам потрошио да докажем да је дан дан, а ноћ ноћ, уместо да се бавим програмом. Ово је првостепена пресуда. Видим да Рател најављује жалбу и очекују да сруше пресуду. Можда и могу, али прво ће морати да сруше онај румунски предајник на Решицама, који ради са 1.000 пута већом снагом од овог који су дали СОС каналу. На крају крајева, постоји и суд у Стразбуру. Убеђен сам да ће рад Ратела бити предмет расправе и у Скупштини Србије, која и бира и разрешава руководство те агенције.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.