Вести
13. 02. 2026.
Да ли се у Србији може поново судити за убиство Славка Ћурувије?
Убиство новинара Славка Ћурувије у Београду ни после скоро три деценије није разрешено.
Четворица окривљених бивших припадника Државне безбедности (ДБ), првостепено осуђена на укупно 100 година затвора, ослобођена су пресудом Апелационог суда.
И поред тога што је Врховни суд утврдио да у тој пресуди нису правилно оцењени поједини докази, то не утиче на њену правоснажност.
Да ли ће овај поступак моћи да се настави зависи од Уставног суда.
Јелена Ћурувија Ђурица, ћерка убијеног новинара, тражила је оцену уставности Законика о кривичном поступку, који је онемогућио жалбу на ослобађајућу пресуду Апелационог суда.
„Српско правосуђе мора да створи могућност да овај предуги судски процес добије такав епилог у коме ћемо имати и истину и правду“, поручила је она.
Оценила је да правосуђе то није дужно само према њеном оцу и њој као оштећеној, већ и према свим новинарима и свим грађанима.
Власник листа „Дневни телеграф“ и недељника „Европљанин“ Славко Ћурувија убијен је 11. априла 1999. године у пролазу испред зграде у којој је живео.
Ивана Стевановић из Фондације „Славко Ћурувија“ оценила је за РСЕ потпуним апсурдом да постоји „незаконита пресуда донета уз нетачну интерпретацију кључних доказа, а да нема никакве последице“.
„Ово је полуистина, тапкање у мраку које пролонгира ту атмосферу деведесетих, некажњивост државних злочина и некажњивост убистава новинара“, навела је.
Шта је пресуђивано?
Врховни суд, у поступку за заштиту законитости на захтев Врховног јавног тужилаштва, утврдио је да је Аплециони суд у ослобађајућој пресуди вишеструко повредио закон када је ослободио кривице челнике ДБ за убиство Ћурувије.
По оцени Врховног суда пресуда апелације донета је „уз битне повреде одредаба кривичног поступка, а у корист окривљених“.
Међутим, Врховни суд осим констатовања грешака није могао да оцењује правоснажност те пресуде.
Претходно је Апелациони суд у фебруару 2024. ослободио четворицу бивших припадника ДБ, који су првостепеном пресудом били осуђени за тешко убиство у подстрекивању и саизвршилаштво.
Након поновног испитивања сведока, суд је утврдио да су искази из истраге „не само непоуздани, већ и да се не могу са сигурношћу прихватити као истинити“.
На ту пресуду по закону није постојала могућност жалбе.
Подсетимо, да су првостепеном пресудом 2021. у поновљеном поступку осуђени на по 30 година затвора шеф Државне безбедности у време власти Слободана Милошевића Радомир Марковић и некадашњи шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић.
Некадашњи припадници ДБ-а Ратко Ромић и Мирослав Курак осуђени су на по 20 година.
Непосредни извршилац није познат ни после 27 година од убиства Славка Ћурувије и судског поступка који је трајао скоро деценију.
Шта се тражи од Уставног суда?
Од Уставног суда се тражи оцена уставности неколико одредби Закона о кривичном поступку које онемогућавају жалбу на другостпену пресуду.
Владица Илић, из невладиног Београдског центра за људска права и правни заступник ћерке убијеног новинара, каже за РСЕ да је циљ да се поступак врати у фазу у којој ће се преиспитати да ли су пропусти другостепеног суда имали утицај на пресуду.
„И ако су могли да имају утицај, да се та пресуда укине и да се поново одлучи о кривици окривљених“, навео је.
Илић објашњава да од Уставног суда није тражено да уђе у комплетан предмет убиства Славка Ћурувије и чита доказе, већ врло конкретна питања.
„Да ли је немогућност подношења жалбе и да ли је немогућност Врховног суда да оцени битност повреда које су постојале у ослобађајућој другостепеној пресуди у складу са Уставом“, навео је.
Шта би одлука Уставног суда могла да значи?
Илић каже да Устав допушта могућност понављања поступка након што је правоснажно окончан уколико се појаве нови докази или се утврди да су у поступку постојале битне повреде закона које су могле да утичу на његов исход.
Додаје и да постоји солидна пракса Европског суда за људска права да то није само могућност него и обавеза државе.
„Кад се покажу фундаментални недостаци у неком поступку, а имали сте оштећеног који је претрпео теже повреде људских права или породицу која је оштећена зато што је неко убијен, Европски суд је одлучивао да не долази у обзир да се држава крије иза забране поновног суђења и гоњења“, навео је.
Уколико Уставни суд одлучи позитивно то би, како наводи Илић, значило да Јелена Ћурувија добије могућност, као оштећена, да тражи да се измени једна од две пресуде – Врховног или Апелационог суда.
„Ако се стави ван снаге одредба којом се забрањује жалба, онда би суд требало да измени пресуду тако што би додао поуку о праву на жалбу“, објашњава Илић.
Уколико се утврди неуставност одредби које спречавају Врховни суд да мери утицај утврђених пропуста на законитост другостепене пресуде онда би тај суд, каже Илић, могао у новој пресуди да то учини.
Такође су дисциплинском тужиоцу Високог савета судства поднете дисциплинске пријаве против троје судија који су учествовали у доношењу ослобађајуће пресуде Апелационог суда у случају Ћурувија, због постојања сумње да су несавесно вршили судијску функцију.
Крајња адреса Европски суд за људска права
Уколико Уставни суд не прихвати иницијативу, онда у Србији више не постоји ниједно правно средство и преостаје само Европски суд за људска права.
Правни заступник Ћурувијине ћерке каже да ће се обратити Европском суду и у случају да Уставни суд буде одуговлачио са одлуком.
„Ту мислим на пробијање рока од пар месеци“, навео је Владица Илић.
Он се ипак нада да случај неће доћи до Европског суда.
„Ваљда схватају да не би било згодно да Европски суд утврди да је Србија онемогућила утврђивање одговорности за убиство Славка Ћурувије зато што је имала лоше законе. То би била лоша одлука по Србију“, додао је.
Европски суд за људска права је у октобру 2025. утврдио да су повређена права очева у истрази о смрти двојице Дражена Миловановића и Драгана Јаковљевића, који су убијени 2004. у београдској касарни на Топчидеру.
У тој одлуци суда стоји да је „Влада Србије изразила признање, са жаљењем, о кршењу права подносилаца које је проистекло из недостатака у истрази о смрти гардиста“.
Влада Србије се обавезала на „спровођење ефикасне званичне истраге о смрти“ двојице гардиста под „надзором високог тужиоца и потпуно у складу са принципима утврђеним у релевантној судској пракси Суда“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.