Вести
08. 08. 2013.
Киднаповање медија
Данима са имао утисак "већ виђеног" док сам слушао саопштења ТВ Пинка о Ђиласу и уредништву "Блица". Знате, када се јавни медијски простор приватизује (а тако се овде схвата приватни медиј), онда економија почиње да утиче на филологију и језик комуникације. Економска база и у транзицији условљава друштвену а тиме и медијску надградњу.
Пошто је Пинк Жељков, онда капитал даје право употребе "Жељковог језика" – приватног сленга за обрачун са партнерима, конкуренцијом, политичким неистомишљеницима (ово, верујем, најмање) или дојучерашњим клијентима. Зашто ми је онда данима одзвањао тај познати стил (бабе нарикаче, Веса ракија, горостас из Кучева, Ђики, смрдљиве новине, итд.)?
Верујем да ни друга страна није невина у овом замазивању – потезао се Хитлер, неисплаћене зараде и ко зна шта још, а не желим да овде утврђујемо ко је први почео. Последица је катастрофалан пад медијске културе – јер се та какица равномерно размазала и по новинама и по ТВ екрану. Помиње се и РРА, порно-канали за Пинк, па је утисак да је та крхка корица медијских правила и етикеције у Србији веома, веома танка. За час смо дошли на почетак распада, на Одјеке и реаговања, на Војка и Савла и сличне бурлеске.
Кад боље размислим, од деведесетих наовамо медијски парајезик који смо прерано заборавили није ни нестајао. Од Милошевића, ЈУЛ-а, а нарочито од Шешеља наследили смо навику да се опоненти називају моралним пигмејима, парамецијумима, дрогираним бојовницима, силама мрака, а сетите се само наслова Шешељевих књига и све ће вам бити јасно. Све врви од курви, лопова, вештица, издајника, усташа… знате даље, да не набрајам. Личан ниво напада, који никада не могу заборавити, појавио се и на конференцијама за штампу ЈУЛ-а, када је тема био нестанак (касније утврђено, убиство) Ивана Стамболића.
После 2000, овај језик је у политичкој сфери отишао донекле у илегалу, али је у таблоидима пронашао дугорочан и пријатан азил. Када је политичка сцена поново пољубила таблоиде и почела да их користи у обрачунима, стари изрази су поново на малим екранима.
Језик саопштења Пинка у суштини је исти језик којим је, рецимо, Венди у ријалити програмима давала погрдне надимке својим опонентима и "жртвама". То су "проваљени лисац", "Марио дел Тинторето" или ко све још, само на нивоу медијских препуцавања. Тако, рецимо, "Курир" јавно "лечи" од алкохолизма Владу Георгијева, који можда има проблем, а можда и не, али то заиста није тема таблоида. Сличан грч у стомаку могли сте осетити када се у рубрици "Забава" у истом таблоиду појавила вест како је Гога Секулић "ожалила мужа".
Када на Пинку видимо СМС преписку и псовке које се тамо приказују, то је логичан наставак медијске саге о еротској СМС преписци старлете Сораје и њених љубавника.
Било да неког желите да повредите или вежете за себе, потребна вам је контрола а добијате је употребом приватности.
Не говоримо дакле о медијском бонтону, култури или професионалним стандардима, већ о јасној линији употребе медијског простора у приватне сврхе. Од Милошевића наовамо имамо јасну линију политичког популизма, који уноси у дијалог и расправу личну увреду као манир. Медији не опонирају јавној персони, функцији, потезима и грешкама – већ за циљ имају деградацију личности. Наравно да тога има свуда у свету, међутим ми имамо разлог више да овакву праксу зауставимо што пре.
Једна хајка преко таблоида, не тако давно, завршила се не само вређањем премијера Ђинђића – већ његовим убиством! Ово "убијање у појам" које наши медији тако воле, нема тачку заустављања, јер је обе стране користе и разумеју, нема лозинке којом се ова перверзија зауставља, а наше институције система очигледно немају снаге да је зауставе јер су одавно постале део проблема уместо део решења.
Из истог арсенала су биле и клетве које смо у прошлом сазиву Скупштине Србије слушали од истакнутих чланица СРС-а. Клетва је порука послата "жртви" са циљем да се обележи, застраши, али и порука јавности, заједници да су дотични или дотична обележени као мета мржње. Ова мржња нема временско ограничење јер комуницира на архетипском нивоу.
Приватни тон у медијима зато увек има исту поруку – претњу, где опоненту "дишете за вратом" и шаљете поруку попут отмичара. То је део тела, ваше интиме, који ће вас натерати да ућутите – што је синоним за медијску смрт.
Коментари (1)
Остави коментар08.08.
2013.
A kopernikus- treci kanal svet+info
KAFA SA DJUKOM autorska emisija koja se emituje radnim danima u prepodnevnom terminu je vrhunac zloupotrebe medija koji nema nacionalnu frekvenciju ali je aplicirao da je dobije. Voditelj osim sto neprofesionalno vodi kontakt program na neprimeran nacin naglasava da je naprednjak pa se lako da zakljuciti da je to partijska televizija. Ukoliko dobiju nacionalnu frekvenciju gledaoci a i novinarstvo uopste biti ce u velikom problemu.
Одговори