Вести

19. 01. 2026.

Аутор: Бранко Чечен Извор: Цензоловка

Вештачка интелигенција не може да изађе на терен

Како одговорни медији да изађу на крај са потребама младе публике, „дигиталних стваралаца" које баш брига за правила новинарске професије, инфлуенсерима и кохортама увлакачких јутјубера, задовољних својим кликовима...? Шта за дигитално новинарство и медије предвиђа 280 истакнутих професионалаца из 51 државе света у новом извештају Ројтерсовог института за медије?

Почетком сваке од последњих 11 година, Ројтерсов институт за проучавање новинарства објављује резултате анкете (“Digital News Project”) истакнутих уредника, менаџера и уредника за дигитални развој о будућности информативног новинарства на интернету.

У другој половини сваке године, Ројтерсов институт спроводи и врло конкретно истраживање на преко 50 медијских тржишта света, које је до сада показивало висок степен подударности са предвиђањима ових анкета. Што је добар разлог да се упутимо у ово виђење будућности експлозије онлајн новинарства и медијске продукције и ове године. Јер, иако смо у дубокој информативној и медијској кризи, Србија ипак није острво, бар на географским картама и интернету, и трендови врло брзо запљусну и наше обале.

Експанзија видеа

За почетак – било би мудро да редакције које немају значајну видео продукцију у понуди, почну хитно да раде на томе. Платформа коју далеко највише анкетираних види као будуће место за пласман својих производа је – YouTube. Многи ће уложити више напора и у продукцију за ТикТок и Инстаграм, неки и у Google Discover( агрегатор вести по алгоритму који Google ствара на основу индивидуалних интересовања), али су од Фејсбука и Икса изгледа готово сви дигли руке.

У Србији Фејсбук и даље има значајно велики проценат корисника (по неким истраживањима, по први пут га је у прошлој години престигао Инстаграм), а то је случај и са многим другим земљама света, али се развој сасвим логично везује за будућу, дакле млађу публику.

Фејсбук је у већем делу света постао мрежа за (углавном) старије кориснике интернета, баш као и X, који у Србији бројем корисника никада није могао озбиљно да конкурише Фејсбуку.

Но, сасвим у складу са најављеном експанзијом видеа, ТикТок је код нас доживео веома озбиљан скок са бројем корисника у само једној години, а понашање корисника најављује још и већи. Све платформе које нуде видео, посебно кратки видео, просто дивљају, савршено обрнуто пропорционално количини времена и концентрације коју су корисници спремни да уложе у разумевање света у којем живе.

Огроман пад посете веб сајтовима

Оптимизација за претраживаче (СЕО) је још једна раније важна активност која се више не појављује у плановима медијских лидера света. Вероватно зато што се очекује да она река корисника која је на веб сајтове произвођача информативе стизала са претраживача значајно пресуши.

Резултати истраживања са преко две и по хиљаде веб сајтова из САД и Европе (специјално спроведеног за ову анкету) говоре да је број корисника који пристиже са Google претраживача пао за читава 33 процента, а са Google Discover платформе, која је веома важна за тржиште Андроид оперативног система, за 21 проценат.

Овакви проценти су нумерички приказ истински драстичних промена на медијском тржишту и заправо значе десетине милиона корисника којих на овим платформама више једноставно нема.

Тако се намеће и јасна потреба за предвиђањем природе и динамике промена, али и флексибилности медијских организација које морају да им се некако прилагоде, ако мисле да преживе.

Дигитални ствараоци, неоптерећени новинарским стандардима

Израз digital creator, који је уходио новинаре годинама, сада је постао јасно присутна опасност.

Подкастери, тиктокери, Јутјуб објашњивачи, Инстаграм звезде и свако ко без одеће скаче са првог спрата на главу у бодљикави жбун, одвлаче пажњу корисника информативе и када се не баве вестима, а сада све више њих „јаше” и на важним догађајима и процесима у својим и туђим друштвима.

Проблем који медији имају са њима није у томе што су конкуренција. Медијски свет је брутално конкурентан од када постоји. Рат „сваког против свих” за кориснике је уграђен у новинарски и медијски ДНК и изазов привлачења пажње публике, али по стандардима новинарске професије је нешто са чиме се информатива носи већ много деценија.

Проблем у тој једначини су баш ти „стандарди новинарске професије”, који „дигиталне ствараоце” углавном не оптерећују много, још чешће уопште, чинећи њихову продукцију брзом, бучном и веома привлачном. Али не и конструктивном, у превише случајева.

Статус друштвених мрежа као „не-медија” које не подлежу чак ни законима, а камоли пристојности и било каквим професионалним стандардима, већ само ефемерно неухватљивим „правилима коришћења“ мрежа, ствара изузетно нелојалну конкуренцију кредибилном новинарству, које је скупо и често компликовано да се произведе.

Сличну „опасност” представља и кредибилна самостална новинарска производња на алтернативним платформама. Сасвим добри новинари који стварају сопствене изворе информативне продукције на Јутјубу или Инстаграму, конкуренција су којој треба много мање времена да избаци материјал, са много мање контроле, уређивачких и продукционих процедура и технолошких захтева у односу на стандардне медије и њихову онлајн продукцију.

Индустрија вести „крвари” квалитетне људе (што брине 39 процената анкетираних) у тај чудесни свет индивидуалног новинарства, који онда још постану брза, атрактивна и креативна конкуренција.

Захваљујући овом тренду, 76 процената анкетираних ће тражити од својих новинарки и новинара да раде више као дигитални креатори него као до сада, а половина ће потражити неку врсту партнерства са већ постојећим креаторима.

Баук професионалног новинарства

Већина анкетираних намерава да смањи активности везане за сервисне информације, такозване „евергрин садржаје” (невезане за актуелне догађаје) и вести ван ужег фокуса својих корисника.

Разлог је најновији баук професионалног новинарства – вештачка интелигенција (ВИ) путем које корисници све чешће долазе до оваквих садржаја, заобилазећи тако посету медијским платформама, што значи и мањи монетарни допринос редакцијама.

Ето сасвим опипљивог негативног утицаја ВИ на информисање. Очекујмо их још много, наравно. Но, с друге стране, формати и методе којима редакције планирају да одговоре на овај „напад” можда и нису тако лоша трампа – највећи проценат анкетираних планира да баци више новинара на аутентична истраживања и присуство на терену, што никада није лоше.

Ако размислимо о томе (а уредници су већ размислили, бар они мало амбициознији), много је боље „трошити” своје новинаре на нешто креативно и значајно него на то које су аутобуске линије скраћене због снега, што ће ВИ и тако да покупи за пола секунде са веб сајта јавног предузећа.

ВИ је супер, али не може да изађе ни на какав терен, или убеди сведока високе корупције да каже шта зна о томе.

Наравно, због тога ће редакције да производе и друге ствари које ВИ не може, или је боље да то не ради.

„Људске приче“ су један забаван пример (затражите тако нешто од било којег ВИ сервиса и нећете знати да ли да се смејете или плачете – доста људски, али сасвим некорисно), а за контекстуалне анализе је већ и чињенично утврђено да ВИ буквално фолира када се неко превари па их затражи, позива се на непостојеће догађаје, па чак и измишља догађаје и изворе, и то читаве веб сајтове.

Кохорте увлакачких јутјубера

Много је мање јасно, међутим, како ће медији да изађу на крај са младом публиком која има све „тање“ везе са традиционалним, одговорним медијима и све лакше и лакше верује у то да у „чет прозору“ неког ВИ сервиса може да нађе корисне чињенице, што је понекад тачно, а понекад није. А то није довољно поуздана статистика, ако вам је стало до информисања.

У адекватном контексту, који је једино важан за разумевање девет од десет вести, корисник у том ВИ прозорчету не може да их нађе уопште. Што је мање опасно од чињенице да публика која користи ВИ за информисање (срећом још увек не тако бројна) има поверења у тај садржај.

Још је мање јасно како ће се изаћи на крај са кохортама увлакачких јутјубера којима се политичари радосно подмећу за некритичке интервјуе у којима причају шта хоће и ћуте о било чему што им не одговара.

Та поплава срамотне сервилности омогућава онима који одлучују о животима радосних конзумената да потпуно заобиђу професионално пропитивање, прогласе професионалне медије за fake news и потом неузнемирено краду државни новац, крше законе и уставе и војно и полицијски интервенишу како и где им одговара. Наравно да их медији у томе не могу спречити, али могу о томе да известе.

Јутјубери су савршено задовољни својим кликовима и последичним доларима и не губе много сна над судбинама осталих особа на планети. Када овоме додамо незабележено ширење правних и медијских напада на кредибилне медије и системско срубљивање слободе медија и изражавања, ситуација нам се осликава као дубоко забрињавајућа, ако ћемо да околишамо.

Ако нећемо, видећемо у својој будућности потпуно опасан, организован, сјајно финансиран и бескрупулозан напад на вредности које почивају на људским правима и демократији, а тако „обрађеним“ друштвима слободни и кредибилни медији не само да не требају, већ и неподношљиво сметају.

Бот-армије света задовољно трљају руке – тако рудиментарно и непрофесионално информисање више се једноставно не може разликовати од њихових, обично смандрљаних манипулација. Тужно. Што рек’о Трамп.

Узмимо онда и оптимизам анкетираних медијских лидера развоја једнако озбиљно као и сва ова предвиђања – новинарство снажније засновано на аутентичном „гласу“ и личности новинара, мулти-форматирани медијски производи (аудио, видео, графика, анимација…), одговорно и транспарентно коришћење ВИ у продукцији и организацији кредибилног новинарског садржаја, требало би да донесу већу ефикасност, као и релевантније и привлачније новинарство.

Много лидера види у сналажењу између свих ових фактора пут у сигурну будућност њихових медија, ако не и у квалитетније новинарство уопште.

Што се тиче ефикасности, привлачности и више новинарске личности у извештавању, ако се задрже стандарди – и било је време. Одавно. Што се тиче квалитета новинарства, међутим, тешко је бити оптимиста.

Ко и како

Мишљења и предвиђања пажљиво одабраних 280 особа структурирана су у овој анкети у складу са резултатима и методологијом прошлогодишњег детаљног статистичког истраживања (“Digital News Report”) дигиталних медијских тржишта, у која је од прошле године обухваћена и Србија.

Сви учесници анкете на неки су начин у својим организацијама задужени за стратегије развоја њихових медија, а узорак није посебно формиран, па резултати представљају пресек мишљења ових професионалки и професионалаца.

Пројекат подржава Google News Initiative, који финансира пројекте усмерене на развој и популаризацију кредибилног новинарства и вести. Аутор анкете је Ник Њумен, виши сарадник Института, који ради у склопу Оксфордског универзитета.