Вести
12. 01. 2026.
Незаконита, али ослобађајућа пресуда за убиство Ћурувије: Шта би било да је суд узео у обзир три доказа?
Убиство Славка Ћурувије биће решено - одмах по повратку на власт обећао је човек који се деведесетих заклео да ће му се осветити. Одмах после ове најаве појавио се кец из рукава - сведок који је спреман да каже све што зна.
„Ради се о Улемек Милораду. Он је одлучио да проговори и да изнесе своја сазнања о овом убиству“, рекао је бивши тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић 2014. године.
Улемек је оптужио врх државног обавештајног апарата, на основу чега су некадашњи шеф Ресора државне безбедности Раде Марковић и три службеника ДБ-а осуђени на укупно 100 година затвора, да би пресудом Апелационог суда били ослобођени. Али Врховни суд је утврдио да је Апелациони игнорисао сведочење Улемека, који се у поступку водио као „сведок ББ“, тврдећи да све оно што је изјавио пред тужилаштвом није поновио на главном претресу. Једноставним увидом у судске записнике, Врховни суд је утврдио да ово – није тачно.
Не само то – Апелациони суд је погрешно тврдио да још четири сведока нису остала при ранијим исказима, а игнорисао је још један кључни доказ – телефонску комуникацију окривљених у време убиства. Иако донета незаконито, пресуда не може да буде ревидирана.
„Имамо судску потврду да правноснажна пресуда, која је коначна и заувек ослободила тада окривљене за убиство Славка Ћурувије практично нема дејство на њихову будућност. Они остају слободни људи“, каже Ивана Стевановић из Фондације „Славко Ћурувија“.
Шта би било да је суд узео у обзир ове доказе?
„Да судије нису кршиле закон, ти окривљени сад не би били ослобођени и не бисмо имали ситуацију да нико није крив за убиство Славка Ћурувије. Да су та три доказа узета у обзир, као што су узели у обзир у два првостепена поступка, ови окривљени би вероватно били осуђени, као што су били два пута осуђени“, наводи Александар Оленик, адвокат и потпредседник ЛСВ.
Цео судски поступак био је режирана представа, сматрају у Ћурувијиној фондацији.
„Немамо правду у једном убиству које је доказано, јасно починила држава, починила из политичких разлога, починила по налогу самог врха државе и практично, целом овом представом којој смо ми присуствовали, та иста држава је успела да заштити саму себе и не сноси никакве последице“, каже Ивана Стевановић.
Једини који сада могу да оговарају су судије Апелационог суда – и то не кривично, већ тако што би против њих могао да буде покренут дисциплински поступак пред Високим саветом судства.
„Ако је осталим судијама, свим осталим судијама у Србији то у реду, онда нек и ово троје, односно петоро остану судије и даље. Ако им то није у реду, ако схвате да су бацили љагу на све судије у једном од најважнијих предмета, онда они сами као судије треба да очисте своје двориште“, објашњава Оленик.
Вратимо се поново у 2013. годину и обећање данашњег председника државе.
„Биће добра вест, или за моје политичке противнике моја оставка, или изванредна вест за грађане Србије да смо један страшан злочин успели да решимо“, изјавио је тада први потпредседник Владе Србије Александар Вучић.
Страшан злочин није решен, оставке нема. Да ли је незаконита али ослобађајућа пресуда решење које је врх државе заправо све време желео?
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.