Вести
06. 08. 2013.
ЕУ: Држава да изађе из медија до 2014!
Политичари се тешко одричу фотеља, а чини се још теже медија. Иако је држава Србија власнички из медија требало да по препоруци Европске уније изађе још јануара 2012. године, то се није десило. Најновији рок који је Брисел дао нашој влади је јануар 2014. године, а већ су стигла и „упозорења“ да присуство државе у медијима није „европска тековина“.
Иако је Драган Коларевић, саветник министра културе, јуче поручио да ће се држава повући из медија и да нико неће бити привилегован, представници медијских удружења за Наше новине изражавају отворену сумњу да ће овај процес у Србији ускоро бити завршен.
Одлагање лоше по медије
Саша Мирковић из АНЕМ-а каже да до 2014. треба да се заврши приватизација медија, али да друга страна (држава) лобира да тај процес почне тек 1. децембра ове године.
- Приватизација медија и излазак државе је нестварна тема да би се причало о њој 2013. године. У Србији је остало само седам одсто неприватизованих медија.
Проблем је и што су многе локалне ТВ и радио станице постале „ухлебљење“ за партијске кадрове, па приватизација није омиљена тема, поготову што су на државном буџету. Све може да се пролонгира до 2015, што ће бити катастрофа за многе медије - прича он.
Вукашин Обрадовић из НУНС-а објашњава да се излазак државе из медија пролонгира како би држава могла да утиче на уређивачке политике.
- Због кашњења у доношењу закона о јавном информисању држава и даље себи омогућава утицај на уређивачку политику у већини медија. А помало је наивно да очекујемо да ће се у овом тренутку лако одрећи тог утицаја, с обзиром на гласне спекулације о скорашњим изборима - напомиње Обрадовић.
Медијском стратегијом предвиђено је да држава изађе из медија, али још нису донети ни закони који би то требало да регулишу, упозорава Петар Јеремић из УНС-а. Он каже да су локалне радио и ТВ станице углавном у власништву градова и општина и око 99 одсто новца који добијају је из буџета. С друге стране, приватни медији не виде ни динар од државних пара.
Нису донети закони
- Новим законом о јавном информисању предвиђена је промена начина финансирања, што значи да би сви медији имали право да за државни новац конкуришу на пројектима који би били расписани на јавним конкурсима. Ако прођете, добијете новац, потпишете уговор и њега не може ништа да измени. Тако неће бити могућ дневни утицај политике на медије, да рецимо неки градоначелник или председник општине каже да му се не свиђа нешто што је објављено, па да не да паре - каже Јеремић.
„Новости“, „Политика“, „Танјуг“,...
Држава је, на националном нивоу, власник новинске агенције Танјуг и јавног предузећа „Панорама“ (издавач магазина „Јединство“, који је излазио на Косову).
Држава такође има 50 одсто власништва у листу „Политика“ и више од 30 одсто у листу „Вечерње новости“. За ове две новинско-издавачке куће својевремено је била заинтересована и немачка корпорација NJAZ, која је била власник и 50% капитала „Политике“, али се после афере око неуспешне куповине „Новости“ у потпуности повукла из Србије.
Убедљиво највише новца намењеног медијима - више од 40 одсто - држава троши на финансирање Танјуга (око 2,6 милиона евра годишње). Танјуг је, заједно са „Панорамом“, једина медијска кућа која је у потпуном државном власништву и која се истовремено финансира директно из буџета, што је анахронизам опстао све до данашњих дана. Закон о Танјугу на снази је још од 1994, ослањао се на законе из комунистичког времена, одакле је и име: Телеграфска агенција Нове Југославије (настала 1943), а требало би да буде укинут по усвајању новог Закона о информисању. (Извор: www.euractiv.rs)
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.