Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Кључна улога медија у ребрендирању Србије
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

02. 08. 2013.

Извор: Танјуг, РТВ

Кључна улога медија у ребрендирању Србије

Обезбеђивање слободног приступа интернету у свим градовима Србије један је од предуслова за почетак ребрендирања Србије, јер ће тако људи моћи да комуницирају са светом и да покажу како се живи у Србији, сматра један од водећих светских академских предавача на тему брендирања, Филип Михаиловић.

 

На тај начин људи могу да покрену послове преко интернета, да комуницирају, користе Јутјуб (Youtube), повежу се са светом...Треба им дати могућност да постују (шерују) о позитивним стварима, производима", рекао је Михаиловић у интервјуу Танјугу.

Овај водећи светски стручњак у области изградње бренда тренутно ради на једном од, како каже, сјајних производа које Србија треба да употреби за промену имиџа у свету.

"Тренутно радим на брендирању фантастичне ракије која се прави у Војводини, а ту су и воће, храна, пољопривреда. Србија има стварно сјајне ствари, и све је у начину на који их представљамо - и то не само кроз име 'Србија'... Можемо да говоримо и о градовима, регионима, селима, која су посебна", објашњава Михаиловић.

Он сматра да је једна од јединствених ствари коју Србија има слава. То је, рецимо, један од адута којима Србија може да привуче стране туристе.

"Имамо пуно традиционалног што можемо да представимо, а ту су и наша уметност, музика, култура. Што више комуницирамо у домену културе, то је боље за Србију", каже Танјугов саговорник.

Михаиловић истиче да Србија може да се похвали са пуно позитивних ствари када је у питању брендинг, али када је у питању ребрендирање Србије ту се пре свега мисли на владу и на менталитет људи.

"Од 2006. године једина позитивна вест је био Новак Ђоковић и тенис, али било је и пуно негативних вести, а оне путују брже од добрих. Имали смо и Пинк Пантере (балканска криминална група) и људе који су се њима поносили. У реду, они су 'генијалци' и нико није био убијен у њиховим акцијама, али Србија је некада имала репутацију земље у којој живе поштени људи од интегритета, а данас се поносимо нашим гангстерима", каже он.

Одређене границе, како додаје, морају да постоје. Насиље против геј популације креира ружну слику о Србији, али се зато Егзит и сабор у Гучи издвајају као позитивне ствари.

"Срби су забавни, паметни људи, хедонисти, и сви који их једном упознају одмах их заволе, али потребно нам је више контаката и повезивање са остатком света, отварање ка њему. Уколико ћутимо, остаће о нама само лоше вести. Морамо да шаљемо добре вести у свет, и то је обавеза сваког појединца у земљи", наглашава Михаиловић.

По његовом мишљењу, медији имају кључну улогу у ребрендирање Србије, али каже да уколико то буде чиста пропаганда неће имати прави одјек. Оно што се пласира путем медија, мора бити оно што људи заиста раде, али интересантно представљено.   

"Размислите само о утицају који је краљевска породица имала у Британији. Србија такође има доста младих, лепих и неожењених принчева, али их не користи на прави начин. Девојке у источним земљама су опседнуте принчевима, јер су у комунизму изгубиле све то, и сањају о томе да постану принцезе. Дођите у Србију ако хоћете да се забављате са принцем - то би била сјајна промоција", каже Михаиловић.

Он сматра да би Србија требало да искористи људе у дијаспори који имају јаке везе са Западом, поготово што и они желе да буду ангажовани.

"Дакле, има пуно забавних ствари које можемо да урадимо на пољу ребрендирања Србије, а за које није потребан новац", закључио је Михаиловић.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси