Вести
01. 08. 2013.
На мом радару
Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије, оснивач, власник и први човек Врањских, рођен је у Врању. Дипломирао је на ФПН-у у Београду и добитник је најзначајнијих новинарских награда. Живи и ради на релацији Београд - Врање, има супругу и двоје децe.
Иванова борба за Борбу
Није ми било, признајем, пријатно док сам читао писмо Ивана Радовановића, некадашњег угледног новинара Политике, касније власника Борбе, а сада како чујем ПР мага који из сенке профилише јавну слику Ивице Дачића.
НУНС је, вели Радовановић, још мало па главни кривац што се, после 13 месеци под његовим газдовањем, овај дневник са деценијском предисторијом угасио 2011. Главни грех НУНС-а је што га (Радовановића) нисмо заштитили од, набраја, Тадића, Ракића, Шапера, Ђиласа, Петровића, Крстића.И “државног мобинга”.
Још више НУНС-у замера што га нисмо узели у заштиту од етикете “Цанетових новина”, епитета који је у појединим круговима пратио ову његову авантуру са Борбом. Г. Радовановић, попут многих у последње време, изгледа да је рачунао на општу амнезију као доминантан феномен не само новинарства, већ и друштва у целини.
Сећање су му, верујем, освежили бивши новинари Борбе подсећањем да, не само што им је остао дужан не баш мале паре, већ их није удостојио ни појављивања на суду услед “непознате адресе”. Такво опхођење опструирало је све покушаје новинара Борбе да добију плате и остваре елементарна радна права.
То, г. Радовановићу очигледно није у жижи, као ни, верујем, Танталове муке колеге који је, безгранично верујући управо дотичном, подигао стамбени кредит, а потом завршио као подстанар. Лично, ето, верујем да је Иван Радовановић, како је својевремено изјављивао, само за тричавих 500 или 5.000 евра купио пројекат од Станка Суботића.
Нећу да сумњам ни да је сасвим случајно Томас Ниг, адвокат и повереник Суботићеве холдинг компаније, наведен и као повереник Радовановићеве холдинг компаније са Кипра, као и да је И. Р., зарад “покушаја да се бави новинарством”, на “пројекту Борба” изгубио око 300.000 евра.
Само, не волим бахате људе који су, рачунајући на “политичке промене” и убеђени да је дефинитивно завршен процес асанације у новинарству, за препоруку новим газдама сматрају да је довољно да НУНС-у повремено залепе неку шлајмару, као неопходна ставка у рефрешираном портфолију. Злу не требало, а не кошта ништа.
Пинк и РРА
Ових дана је било бурно на нашој медијској сцени. Отуд и нисам био изненађен када ме позвао стари пријатељ, угледни члан РРА. Понављам „члан“.
Нисам из прве схватио о чему се ради, али уследио је захтев, пардон, питање, хоће ли НУНС да заштити РРА од Блица и наводног притиска коме је, поводом случаја Пинк, изложено ово саморегулаторно тело. Одмах да кажем – нећемо, и то из више разлога.
Основни је да не доживљавам као притисак ако неки медиј постави питање одговорности РРА који годинама ћутке прелази преко бројних примера дивљања г. Митровића и његове ружичасте телевизије.
Пре бих замерио Блицу што то није урадио раније, већ се чекало да на тапет хировитог власника ТВ Пинк стигну и овај лист и његов главни уредник који би, узгред речено, морао да обрати више пажње на речник, макар то било и у приватној СМС преписци. Нећу да подсећам у којим се све приликама лаћао своје телевизије гос’н Жељко.
Просто, могло му се јер су му то омогућавали и Савет РРА и овај мој пријатељ, и то, не како рече његов колега Горан Пековић „због лоше законске регулативе”, већ из опортунитета.
У мотиве нећу да улазим али не бих се сложио око надлежности РРА. И сам Пековић признаје да су на располагању разне мере, од опомене до привременог одузимања дозволе. Шта је РРА предузимао до сада против Пинка? Очигледно ништа што би зауздало или макар мало заплашило бахатог Митровића.
Е, баш зато НУНС неће штитити РРА јер о свом угледу морају да брину најпре они. Између осталих, и овај мој пријатељ. А, ако грешим нека ме демантују.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.