Вести

30. 07. 2013.

Аутор: А. Гајовић Извор: Илустрована политика

Прети ли гашење јавним сервисима

(Пре)тешка материјална ситуација у РТСу и РТВу, која већ дуже притиска оба српска јавна сервиса, прети да доведе до њиховог нестанка (!) с медијског неба Србије, јер су их најављена програмска стагнација и губљење лидерске позиције у гледаности већ увелико обухватили.

Драматична ситуација на ивици егзистенције у оба домаћа медијска јавна сервиса (РТС и РТВ) у најкраћем би се могла свести на ону народну - сит гладном не верује! Посланици у Скупштини и чланови актуелне српске владе безрезервно дају подршку одржању РТСа и РТВа, али правих решења за нагомилане финансијске проблеме тих медијских кућа или нема, или су на (пре)дугом штапу.

Ако се нешто хитно не предузме, нећемо економски издржати и лидерску позицију гледаности после пуних осам година препустићемо телевизијама које емитују ријалити шоу програме или онима на којима се снима скривена камера с водитељком без доњег веша која покушава да разговара с премијером Србије - изјавио је пре пет месеци у ТВ емисији „Можда да, можда не" генерални директор РТСа Александар Тијанић.

Није све „доведено до дувара"

Тијанић, наравно, није ни пророк ни видовњак, али тада вероватно ни највећи песимисти нису очекивали да ће он баш толико бити у праву и да ће се његово сурово и опоро предвиђање обистинити, и то, руку на срце, у много горем светлу. Може неко да верује или да не верује, тек, данас се Медијски јавни сервис Србије (РТС) готово „гуши" у безнађу немања основних средстава за прављење програма и новца за плате запослених, док се о комуналним дуговањима или плаћањају накнада по основи ауторских права (и уговора) у Таковској 10 говори са снебивањем и углавном шапатом.

За месец или месец и по због немаштине ћемо бити принуђени да обуставимо рад или га, у најбољем случају, сведемо у оквире минимума, што, верујем, неће бити само наша брука - каже о могућем колапсу РТСа Тијанић. - Нешто мање од два милиона евра које смо добили у виду кредита од државе и исто толико колико приходујемо од редовне претплате, чија је наплата у последње време драстично опала, на мање од 30 посто, нису довољни „ни за воду", а камоли за нешто озбиљније, на телевизији која, као и до сада, настоји да обавља важну и озбиљну информативну и културну функцију у корист свих грађана Србије.

Додуше, неки сматрају да се у РТСу пословало недомаћински и широке руке, што је, наводно, и довело до његовог колапса. Колико има истине у томе да је све „доведено до дувара" тешко је рећи, пошто представници неколико независних ревизорских фирми, који месецима нису излазили из РТСа, нису пронашли озбиљније финансијске аномалије.

Функционисање РТСа и РТВа?

Економска ситуација у Медијском јавном сервису покрајине (РТВ) такође је више него алармантна. Запослени у тој телевизијској кући, између осталог, већ четрнаест година праве и реализују програм у изнајмљеном и неодговарајаћем радном простору, пошто је пословна зграда ТВ Војводина уништена током агресије НАТОа 1999. године. Та околност, уз све остало што притиска даљи рад ове телевизије, додатно оптерећује ионако катастрофалну финансијску стварност покрајинског јавног ТВ сервиса, због чега се у јавности ових дана огласио и њихов Управни одбор:

 Несхватљиво је да Влада Србије, од два јавна сервиса у Србији, онај у Новом Саду третира као туђу бригу, иако је по закону непосредно надлежна за обезбеђивање стабилног финансирања оба јавна сервиса у Републици. Напомињемо да покрајинским буџетом нису одобрена трансферна средства за подршку РТВу.

Због сталног опадања сгепена наплате и смањења новчаног прилива по основу претплате за 145 милиона динара у првом делу ове године, губици РТВа су удвостручени, па је упркос рационализацији и штедњи, функција овогјавногсервиса постала готово неодржива. Из много разлога, Управни одбор РТВа тражи од Републике Србије помоћ за РТС и РТВ, да премостетешку економску ситуацију у којој се већ дуже налазе. Нешто преУправногодбора РТВа, своје саопштење о критичној финансијској ситуацији објавио је и Управни одбор РТСа:

С обзиром на то да је РТС јавни сервис и представља власништво и право грађана Србије, обавеза нам је да све обавестимо о изузетно тешкој материјалној ситуацији у којој се налази најзначајнија медијска установа у региону. Због немогућности обезбеђења адекватне претплате, доведено је у питање нормално функционисање Јавног сервиса Србије, што је, поред осталог, последица најаве да ће грађани Србије бити ослобођени телевизијске претплате. Наведена финансијска ситуација довела је у питање опстанак Јавног сервиса и остварење његове основне функције. Из тог разлога апелује се на све надлежне органе да хитно предузму мере којима би се обезбедило стабилно, довољно и транспарентно финансирање Јавног сервиса.

Праве и озбиљне телевизије

Поспе наведених апела о предузмању одлучних и одговарајућих корака за спасавање српског Медијског јавног сервиса, неупућени би с правом могли да поставе питање: Да ли нам је уопште потребан Медијски јавни сервис? Одговор би, без дилеме, био позитиван - из безброј разлога, укључујући и онај из угла обичног гледаоца - РТС и РТВ су једине праве домаће ТВ станице и једине личе на озбиљне телевизије, што се за многе друге не би могло рећи. Информативни, образовношколски, научни, културноуметнички, дечји, спортски, забавни и играни програми, који су изузетно битни за очување плурализма и демократије која је у Србији још крха, у континуитету се могу пратити једино на каналима поменутих јавних сервиса. 0 њиховој сгварној важности међу ТВ каналима у Србији с националном покривеношћу боље и да се не говори, јер би та прича за неке телевизијске емитере била болна и срамотна. И не само из тог разлога, било је потпуно прихватљиво настојање да се економија РТСа и РТВа регулише кроз нормативну делатност, али се појавио још један проблем у низу, зато што закони који припадају тој информативној области - касне! У овом моменту, по свему судећи, закон о електронским медијима и закон о јавним сервисима, који би требало да пруже решење о финансирању оба јавна сервиса, још су на (пре)дугом штапудоусвајања и практичне примене. Њихове нацрте, наиме, прво очекује поступак јавне расправе, па тек онда све остало предвиђено процедуром, што, изгледа, и неће тако скоро! А дотле, РТС и РТВ треба да живе и преживе! Како?

Тешко или никако! Једноствано, пара ниоткуда тренутно нема, а док се не набаве или не створе, вреди се понадати да се Тијанићеве црне слутње и прогнозе, ипак, неће остварити. У супротном, последице по обе телевизијске куће могу бити- несагледиве!

Нема дилеме да држава мора (и треба) да учини све како би помогла РТСу и РТВу, јер би био недозвољив преседан да се српски Медијски јавни сервис угаси због - немаштине! Додатна финансијска ињекција из буџета Владе Републике Србије у овом случају свима би добро дошла, али би сигурно и убрзано доношење сета медијских закона имало свој позитивни ефекат на поменуту врло сложену ситуацију у РТСу и РТВу.

Огледало људских права

Регулатива из ове области сама по себи је веома осетљива, јер је укључена у области на којима се темеље људска права, на којима, иначе, почива напредно европско законодавство - каже Словенка Сандра БашићХрватин, експерт Европске комисије задужене за праћење рада на медијским законима у Србији. - Никако се не сме дозволити најгори сценарио за РТС и РТВ, пошто би то представљало политичку неодговорност, у коју не верујем кад је реч о Србији. Тачно је да ваш Медијски сервис има специфичности и своје позитивне стране, али је такође тачно да држава има одговорност према њему у проналажењу стабилног и независног финансирања, које не би угрожавало транспарентност и уређивачки концепт лишен сваког политичког утицаја.

Да ли је, можда, уређивачка независност српских јавних сервиса, коју помиње госпођа БашићХрватин, угрожена коначним укидањем претплате и преласка РТСа и РТВа на финансирање из државног буџета на две године? За оне који то можда не знају, већ неколико месеци управо је то сугестија из врха Владе Србије, с којом се радна група за израду медијског сета закона није у потпуности сложила.

Њихов предлог заснивао се на једној врсти комбиноване варијанте - претплата остаје, уз ефикаснији систем наплате, а недостајућа средства, у зависности од наплативости, треба надоместити из буџета. Оба модела нису непозната у Европи.

Неке скандинавске државе и, рецимо, Шпанија и Црна Гора, своје медијске сервисе финансирају директно из буџета, док остали мањевише примењују друге модалитете, укључујући и онај који је предложила Стручна радна група за израду медијске регулативе.

Не могу „и јаре и паре"

Мене више од свега занима зашто грађани Србије избегавају да плате ТВ претплату као своју обавезу, а тако много времена проводе пратећи програме РТСа и РТВа - пита се Сандра БашићХрватин. - Знам да је у Србији тешка економска ситуација, која највише погађа најсиромашније слојеве, који немају од чега да плате оно што гледају на телевизији. Али мени се чини да је прави узрок ове кризе што сте пре отприлике једне деценије укинули претплату, а затим је неколико година касније вратили и тако признали да је у том погледу грешка начињена. Бојим се да тако не буде и овог пута, јер се поставља питање шта после две године буџетског финансирања, које такође, суштински, финансирају грађани Србије? Каква ће тада бити финансијска одрживост ваших јавних сервиса?

Да ли ће истеком планираног рока претплата опет бити актуелна? Упозорила сам ваше надлежне да би повратак ТВ претплате после двогодишње паузе био раван немогућој мисији. 0 свему треба још једном подробно размислити, јер се с грађанима не може једног дана једно, а сутрадан друго! 0 самој сумњи како ће јавни сервиси средствима из буџета непрестано зависити од политичке воље оних на власти не бих овом приликом, пошто је то за моје схватање последња солуција.

Сасвим је извесно да се ни у овом случају не могу имати „и јаре и паре". Оно што је, ипак, у овом тренутку императив, свакако се односи на доношење медијских закона по хитном поступку, који би окончали агонију српских јавних сервиса, без обзира на модалитет самог финансирања. У том погледу, охрабрују најаве из ресорног Министарства културе и информисања, где постоји уверење да ће РТС и РТВ опстати до коначног решења проблема, који је за оба медијска сервиса економско питање свих питања. У случају одуговлачења, непредузимања неопходних корака санације и обезбеђивања неопходних средстава за наставак рада, Србија ће се суочити с непријатношћу - нестанком јавних севиса!

Ситуација око РТСа и РТВа свакодневно се прати и нико у Србији неће дозволити да се та два јавна сервиса угасе тврди се у Министарству културе и информисања. - Недавно је представљање медијских закона најављено на седници Скупштинског Одбора за културу и медије. Чини се све како бисмо изашли из ситуације која никоме не чини на част.

Влада Србије незванично је већ изашла с предлогом да се на годишњем нивоу издвоји 26 милиона евра за РТС и дупло мање за РТВ. Негде у марту причало се о 60, односно 20 милиона евра за оба српска јавна сервиса, али је ребаланс буџета у међувремену очито смањио наведене цифре. Међутим, без обзира на то о којем ће износу на крају бити реч, мора се имати у виду да РТС и РТВ по разним основама дугује више од 150 милиона евра, што су и за земље богатије од Србије озбиљне паре.

Иако време за одлучивање о судбини финансирања и даљег опстанка оба јавна сервиса полако истиче, сви су изгледи да ће ово питање морати да се решава хитно, најкасније у септембру. Наиме, тада ће бити веома важно, да не кажемо пресудно, позабавити се судбином РТСа и РТВа, јер у октобру следи први и за многе најважнији извештај Европске комисије о напретку Србије према Европској унији, у којем свака позитивност, па и она о медијској регулативи, може пресудно утицати на језичак ваге која одређује даљу европску судбину Републике Србије.

Неизвестан модалитет

Иако смо имали уверавања у Министарству културе и информисања да ће минуле седмице бити донета коначна одлука о начину финансирања јавних сервиса (РТС и РТВ), до тога ипак није дошло. Зато је и надаље отворено питање - на који начин и који ће модел бити примењен приликом будућег финансирања оба јавна сервиса? Да ли ће то бити из државног буџета, што није део уобичајене европске праксе, или ће претплата остати у оквирима садашњег модалитета, или ће се, можда, посегнути за неком комбинованом варијантом? Одговора тренутно нема, иако нам је у Министарству културе и информисања наговештено да ће у вези с овим питањем све бити јасније у недељи која је пред нама, односно после реконструкције Владе Републике Србије.