Вести
03. 11. 2025.
Студент и новинар Божидар Миловац: Будућност медија у Србији зависи од исхода протеста
"У Новом Саду новинари у заједничкој групи координирају како да извештавају о протестима. Циљ је да сви буду безбедни. Не могу да замислим овакав ниво солидарности било где другде"
Уочи годишњице урушавања надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, у којој је 1. новембра 2024. погинуло 16 људи, Европска федерација новинара (ЕФЈ) разговарала је са Божидаром Миловцем, студентом и новинаром из Новог Сада. Док Миловац обично извештава о политици и друштвеним питањима за више медија, протеклу годину провео је углавном пратећи масовне антикорупцијске протесте који су избили након трагедије. Ове протесте обележили су бројни напади и насиље над новинарима. Миловац није изузетак: ометан је у раду, изложен вербалним застрашивањима и одузимању телефона. У овом интервјуу говори о свом искуству као новинар и студент током протеста, како и како размишља о будућности слободних и независних медија у Србији.
У контексту протеста, како проналазите равнотежу између свог новинарског рада и личних ставова?
Божидар Миловац: То је било веома тешко. Наравно, свака млада и образована особа жели да живи у слободном друштву, без обзира на идеолошке разлике. Верујем да сви у теорији подржавају циљеве студената, али ми новинари смо донели одлуку да јавно не изражавамо своја уверења. То је била једна од најтежих одлука прошле године, али стојимо иза ње. Сматрамо да је медијски рад једнако важан за изградњу слободног и демократског друштва.
Мислите ли да већина младих у Србији дели ту приврженост слободи медија?
Мислим да се раније веровало да млади нису заинтересовани ни за шта и да живе у својим личним „балонима“. Али протекла година је показала да то није тачно. У једном тексту који сам написао о међусобној подршци новинара, посебно сам истакао подршку коју су студенти и млади људи пружили слободним и независним медијима. На пример, када су председник и полиција напали новинарке у Нишу, студенти су организовали протест подршке, осуђујући председников говор као неприхватљив. Студенти су поново показали солидарност када су присталице власти блокирале телевизију Н1. Уопштено, млади сада много боље разумеју значај слободних медија него што смо мислили. Испоставило се да професионално и одговорно обављање новинарског посла снажно утиче на то како људи схватају његову вредност.
Можете ли описати тренутну атмосферу током протеста? По чему се ови протести разликују од претходних?
Атмосфера се доста променила. Када сам почео да радим 2022–23. године, није било потребе за посебном припремом за извештавање са протеста – довољно је било имати новинарску акредитацију и исправну камеру. Није било физичких напада. Ситуација се погоршала после 1. новембра – постала је све насилнија, јер власт очигледно дели друштво на оне који подржавају студенте и оне који подржавају владајућу партију. Једног мог колегу полицајац је ударио ногом у стомак, а мени су одузели телефон на скоро два минута. Иако би то у другим земљама био озбиљан инцидент, у нашем контексту то је најмањи проблем. Раније ове године, један новинар који је уједно и професор на мом факултету био је мета кампање блаћења. Добио је и писану претњу смрћу, остављену на улазу у његову зграду. То је последица вишегодишње демонизације медија, нарочито слободних, и свакога ко критикује режим.
Током протекле године ЕФЈ је, путем платформе Маппинг Медиа Фреедом, евидентирао бројне нападе на новинаре. Какву подршку новинари добијају? Како власти реагују на претње и нападе?
Већина државних институција не одговара на наше захтеве, а кад случајеви доспеју на суд, они се развлаче. То охрабрује претње упућене слободним медијима и свима који нису повезани са владајућом партијом. Полиција ретко реагује или комуницира, осим када пошаље опште саопштење за све медије, ако је у питању нешто што директно погађа њихове интересе. Једини начин да пријавимо нападе су преко новинарских удружења, која одлично раде свој посао, и путем суда. Из личног искуства могу рећи да ме НУНС и УНС увек позову чим се нешто догоди – провере да ли сам добро и питају да ли ми треба помоћ.
На личном плану, шта вас одржава упркос овако суморној ситуацији?
Немам појма! Ваљда смо се сви већ навикли и прихватили да живимо у сталном стресу. Трудим се да останем колико-толико прибран, а људи којима сам окружен су ми јако важни. Треба умети уживати у малим стварима које те подсећају на нормалан живот. Сви смо знали у шта улазимо, али смо ипак одлучили да наставимо. Као новинари, веома добро знамо какво друштво желимо да градимо. Данас смо одлучнији него икад да радимо свој посао како треба. Не могу нас уплашити ни заплашити, јер оно у шта ми верујемо јаче је од свега чиме они располажу.
Шта вам је посебно остало у сећању из ове године?
Импресиониран сам солидарношћу међу новинарима у Србији. У Новом Саду новинари се договарају у заједничкој групи како да извештавају о протестима – координирају од почетка до краја марша. Циљ је да сви буду безбедни. Не могу да замислим овакав ниво солидарности било где другде.
Како видите будућност независног новинарства у Србији?
Мислим да будућност медија зависи од исхода протеста. Овај покрет ће у потпуности одредити нашу будућност. Ако власт остане, наставиће се директни напади на медије. Ако протести успеју, на нама ће бити одговорност да изградимо друштво које цени слободне медије. Тешко је говорити о будућности медија, а да се не узме у обзир како ће се протести завршити.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.