Вести
23. 07. 2013.
Држава је бољи газда гласила
Европска унија тражи приватизацију јавних гласила иако ће то угасити многе медије. Закон предвиђа да се држава догодине одрекне власништва у информативним кућама
ЕВРОПА нас је још једном опоменула да сви медији у Србији хитно морају да буду приватизовани! До Нове године, како и предвиђа Нацрт закона о јавном информисању, држава мора да престане директно да финансира рад новина, телевизија, агенција и радио-станица, а до краја 2014. и да се ослободи последњег процента власништва у њима.
Миријам Феран, шеф одељења за Србију Генералног директората Европске комисије за проширење, по налогу Штефана Филеа, поручила је да Европа у транспарентности власништва и изласку државе из медија очекује опипљив напредак.
Србија је добила "пацку" и због тога што је прекорачила рокове из Медијске стратегије. Закон о јавном информисању, који је настајао три године и који треба да регулише ову област, чека "зелено светло" из Брисела, па да крене у скупштинску процедуру. Његова примена, међутим, процењују многи, значиће смртну пресуду за највећи број медија.
- Приватизација преосталих медија у државном власништву на начин како је то до сада рађено неприхватљива је, јер је постојећи модел лош и највећи број приватизованих кућа или је угашен или је уговор раскинут - наглашава Нино Брајовић из Удружења новинара Србије. - Ти опипљиви резултати које Европа сада тражи за саме медије били би катастрофални, па би се тиме Европа прикључила гашењу остатка медија. Нема потребе да се на овај начин жури, јер решења која предвиђа нацрт закона нису добра.
Став УНС, Локалпреса и АНЕМ је, каже, да држава треба да одустане од власништва, али да се направи модел по коме ће медији моћи да опстану. Предлажу да се првенствено запосленима понуди власништво без надокнаде, па тек онда да иду на тржиште. Нужно би било, додаје, да два одсто општинских буџета иде локалним медијима.
Бесплатне акције запосленима у новинама, ТВ и радио станицама у власништву државе затражио је у понедељак и НУНС. На састанку са представницима Агенције за приватизацију, добили су објашњење да садашњи закон каже да највише 30 одсто акција може да буде подељено.
Из Агенције су поручили и да медији могу да буду приватизовани у року који предвиђа нацрт закона, јер другачијег решења нема. Ипак, у пракси, законски рокови пробијани су више пута у последњој деценији. Због погубних приватизација, у којима су ТВ, радио и новинске куће пале у руке локалних моћника или људи који никакве везе са информисањем немају, око 4.000 људи остало је без посла, а катанац је стављен на многе редакције. Око тридесет одсто приватизација је раскинуто, а бар још толико редакција је нестало.
Један од медија коме прети гашење јесте и "Радио и ТВ Инђија". Ова кућа, која постоји већ 40 година, имала је четири неуспешне аукције. Интересовали су се по један пумпаџија, кафеџија и наводни руски бизнисмен, али их нико није купио.
ДРУГАЧИЈЕ У ЕВРОПИ У Нацрту закона о јавном информисању одустало се од идеје о регионалним јавним сервисима. Такав модел, рецимо, постоји у неким европским земљама. Тако, рецимо, Аустрија има девет регионалних јавних сервиса, а Мађарска 39. Регионални јавни сервиси постоје и у најмлађој чланици ЕУ - Хрватској. Исти модел има, рецимо, и Норвешка.
- Од 2010. године у Србији није приватизован ниједан медиј и то је ваљда довољан сигнал да нема интересовања за здраву приватизацију - наглашава Цветко Тадић, директор "РТВ Инђија". - Ако нас купи неки приватник, гледаће само свој интерес, а сигурно га неће пронаћи у емитовању програма на три језика националних мањина.
Он сматра и да то што ће држава изаћи из медија уопште није гарант независности, јер управо постоји више примера да су локални функционери купили медијске куће.
У приватизацији ће бити посебно осетиљиви медији на језицима мањина, што потврђује и Славиша Грујић, секретар за културу и информисање Владе АП Војводине.
- Нисмо ми против приватизације, него против постојећег модела који не доноси никакво решење, већ ствара још веће проблеме и води ка гашењу медија - наглашава Грујић. - Ниједан приватник неће наставити емитовање програма на мањинским језицима и то се већ показало на раније приватизованим радио и ТВ кућама.
Важно је, додаје, да ти медији постоје у садашњем облику и због права мањина, али и због емитовања програма на српском језику.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.