Вести
19. 07. 2013.
Корупција дубоко у медијима
Одлука фудбалског клуба Црвена звезда да поднесе кривичну пријаву против новинара Дејана Анђуса покренула је питање корупције у медијима и међу новинарима у Србији.
Челници фудбалског клуба Црвена Звезда одлучили су се на тај корак након сазнања да је Анђус, са својим пријатељима, захтевао 12.000 евра од новог тренера Славише Стојановића, тврдећи да га је он довео на то место. Ствар се тако окренула наглавачке; уместо да буду у првим редовима борбе против корупције, новинари су се тако нашли у ситуацији да одговарају на оптужбе за корупцију у сопственим редовима. Случај Анђус је међутим само указао на оно што се знало годинама: српски медији и новинари су део друштва у коме политичари, тајкуни и криминалци финансирају медије и кроје уређивачке политике.
Звезда поднела кривичну пријаву против Анђуса
Корупција без судских поступака
Свакако да медији и новинари нису никакав изузетак, и корупција је наравно присутна и у српским медијима, каже за ДW Милан Антонијевић, директор Комитета правника за људска права:
„Међутим, оно што се није дешавало то су судски поступци који би то показали, већ је све остало на неким нагађањима што није довољно да се о томе говори са неким аргументима. Оно што је видљиво су поједине политичке кампање, сетите се само кампање против Зорана Ђинђића, за коју с правом можете тврдити да је била финансирана, и да сте имали новинаре који су се професионално бавили кампањом против одређених људи, и за то добијали велике накнаде“.
Системска медијска корупција
Медији су, на жалост, такође постали део коруптивног ланца, оцењује за ДW Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије (НУНС). Овај последњи случај новинара Дејана Анђуса само показује колико је заправо корупција дубоко у медијима, истиче Обрадовић:
„Али, за мене је много важнија од овог, а волео бих да то буде изоловани инцидент, системска корупција којој су изложени медији, и у којој они учествују. А она је последица пре свега медијског система, који је и постављен тако да медији уместо неког друштвеног коректива постају једноставно огласна табла власти, ко год да је чини“.
Ко узима паре?
Генерални секретар Удружења новинара Србије (УНС) Нино Брајовић за ДW оцењује како бројни примери из медија на први поглед подсећају на корупцију, али да је ту пре свега реч о аутоцензури. Новинари се једноставно боје да истражују било шта што има везе са неким ко је политички или финансијски утицајан, сматра Брајовић. Брајовића ипак питамо да ли новинари у Србији узимају новац да фризирају, или прикрију нека сазнања:
Корупција је, наравно, присутна и у српским медијима
„Новац за то могу да узимају, по мом мишљењу, само власници медија, или први људи неких медија. Не могу да се сложим с тим да то узимају новинари, у ширем смислу речи, јер за то не само да немам доказе него немам ни уверење да је то тако. Постоји, на жалост, куповина интереса код појединих новинара да пишу о појединим естрадним личностима, спортистима, и тако даље, на неком сасвим ниском нивоу, и то је чињеница која нама није непозната“.
Медији – огласне табле политичара
Постало је готово правило у сваком граду у Србији да локални политичари под формом ’сарадње са медијима’ финансирају поједине новинаре и медије, наводи Обрадовић. Зато се афере и не откривају у локалним медијима, који би по природи ствари требало први да на то укажу, каже Обрадовић:
„То је нормална последица, да поново на то укажем, медијског система у коме не постоји транспарентност трошења буџетских средстава, у коме не знамо који медији, које ПР агенције добијају новац од државе, државних предузећа, и то је основни генератор корупције у медијима“.
Када говоримо о овим појавама оне су најпре регулисане етичким кодексима новинара, али свакако да се не може искључити ни кривична одговорност, каже Антонијевић. Зато је потребно да се испита сваки конкретан случај и да се види да ли има елемената кривичног дела, и тужилаштво наравно на основу тога може покретати поступке, истиче Антонијевић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.