Вести
19. 07. 2013.
"Стрит вју" у Србији: Треба ли да се плашимо свевидећег Гугла
Гуглов „Стрит вју“, пројекат који је самог старта поделио светску јавност на ватрене поборнике и ватрене критичаре, ускоро би требало да стигне у Србију. Наравно, „Гугл“ ће добити дозволу за снимање само ако испуни све захтеве о заштити приватности грађана.
Уколико дође до договора, „Гуглово“ возило ће снимати све јавне површине, особе и возила која се налазе на њима. У складу са законом мораће да заштите приватност снимљених грађана и имовине, али и даље остаје нерешан проблем података с приватних мрежа.
- „Гугл“ има механизме за замагљивање лица, регистарских таблица или скривање ентеријера кућа, али већи проблем представљају други подаци, односно информације о wи-фи конекцијама - објашњава Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
Тачније, уколико „Гуглово“ возило прође поред ваше куће, може да сними и ваше податке са wи-фи мреже, ваш лог и шифру.
Наиме, возила која су снимала у Немачкој, Енглеској, САД и другим државама била су опремљена са додатним хардвером који је прикупљао информације са бежичних мрежа корисника. У Немачкој су између 2008. и 2010. години снимили податке са откључаних wи-фи мрежа које су се налазиле у близини возила. На тај начин возила су забележила информације попут електронске поште, шифара, фотографија, па чак и четовања и здравствене картоне људи који су имали незаштићену мрежу без шифре. Због тога је Немачка агенција казнила „Гугл“ са 145.000 евра и затражила да обришу све податке да не би покретали судски процес против њих.
Крајем јуна ове године “Гуглу” је у Великој Британији наложено да у року од 35 дана уклони све “ненамерно прикупљене” податке током снимања за пројекат “Стрит вју” 2010. године. Уколико то не ураде, суочиће се са оптужбама за кривично дело. У САД “Гугл” је због исте ствари кажњен са 25.000 долара, док су их Французи казнили са 100.000 евра.
Родољуб Шабић истиче да управо жели да избегне такав сценарио како би заштитио грађане Србије.
Због тога према његовим речима, уколико на било који начин дође до повреде приватности грађана Србије, постоје механизми којима ће се забранити тај сервис. Ипак, он је изразио позитивно мишљење о „Стрит вјуу“ и верује да ће „Гугл“ поштовати сву законску регулативу.
Шта је заштићено
- Лица
- Бројеви кућа
- Таблице на аутомобилима
- Одређени путокази
Посебне жеље
У случају да одређени корисник не жели да му се види кућа или објекат у којем станује може то да пријави компанији „Гугл“, која ће замаглити тај део на фотографији.
Примедбе других земаља
Немачка и Швајцарска су се жестоко обрушиле на пројект “погледа из уличне перспективе”, тврдећи да пре свега служи провалницима јер имају леп поглед у куће и станове.
Како се снима Стрит вју?
Пре Србије је снимљено већ преко 50 држава, тако да је систем рада возила и камера већ унапред познат. Када дође до договора са повереником за информације и компанија Гугл почне са снимањем оно ће се обављати на три главна начина уз помоћ аутомобила, трицикла или пешке. Возила и особље ће носити посебан сталак са камерама које снимају околину у 360 степени. Возаче и особље из локалних средина унајмљује Гугл. Они прелазе сваки јавни педаљ земље. Не снимају само док пада киша или снег и улице у којима су тренутно радови. Снимање траје неколико месеци и сви подаци се чувају на посебним дисковима који се налазе у возилу.
Некада се догоди да људи на улици блокирају путању овог возила јер не желе да буду снимљени.
Коментари (1)
Остави коментар19.07.
2013.
Zastita podataka (o svemu i svacemu)
Kakve veze imaju “informacije od javnog znacaja” i “podaci o licnosti” sa podacima “Guglovog izgleda ulica” (“Google Street View”)?
ОдговориInformacija od javnog značaja jeste informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.
Podatak o ličnosti je svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice, bez obzira na oblik u kome je izražena i na nosač informacije (papir, traka, film, elektronski medij i sl.), po čijem nalogu, u čije ime, odnosno za čiji račun je informacija pohranjena, datum nastanka informacije, mesto pohranjivanja informacije, način saznavanja informacije (neposredno, putem slušanja, gledanja i sl, odnosno posredno, putem uvida u dokument u kojem je informacija sadržana i sl.), ili bez obzira na drugo svojstvo informacije.
Na kraju, da li Poverenik duzan i moze da se brine o zastiti podataka o licnosti u elektronskoj posti koju prenosi i cuva "Gugl"?