Вести
12. 07. 2013.
Медији све боље разумеју различитост
Суштина приче о различитости јесте да се они који су другачији, који се разликују, не живе једни поред других, већ да живе заједно. Поента је да се мешају и да утичу једни на друге. Ако само живе једни поред других, онда тек статистички имамо мултинационалност, мултиконфесионалност...
Међутим, ти људи практично не знају једни за друге. Отуд је неопходна културна размена, једни од других морамо учити. Овако различитост објашњава Милица Пешић, директор института „Тхе Медиа Диверситy”, који се налази у Лондону. Овај институт, који се бави – различитостима, посебно је активан у земљама арапског света.
Тренутно су ангажовани око извештавања о Египту.
Охрабривање новинара
Пешићева је водила семинар/радионицу: Одговорно новинарство – Постављање стандарда у извештавању о ЛГБТ заједници. Дводневни семинар заједнички су организовали Мисија ОЕБС-а у Србији и Асоцијација медија.
– Циљ оваквих семинара је да охрабри новинаре да виде друштво онакво какво јесте – разноврсно/мултикултурно/плуралистичко, пре него хомогено, монокултурно. Такође, хоћемо да помогнемо новинарима да развију професионалне вештине како би боље извештавали о различитостима у друштву кроз фер, чињенично поткрепљено и саосећајно покривање догађаја. На крају, наш задатак је да се истраже основни принципи одговорног новинарства: непристрасност, инклузивност, саосећајност... – објашњава Пешићева.
Лоша пракса
Адвокат Александар Оленик, један од учесника семинара, подсетио је на то да је држава Србија потписала мноштво међународних докумената, као и да је српско законодавство, када је реч о поштовању различитости и новинарског извештавања, у неким сегментима испред Европске уније.
– Међутим, проблем је примена свих тих закона. Највећи проблем је примена међународних докумената, који у случају спора имају предност у односу на домаће законодавство. Наше судије, у највећем броју случајева, и не знају шта је све држава потписала. Дакле, немају појма шта ту пише па и не могу да суде како ваља. С тим проблемом срећем се свакодневно. Дакле, теоријски смо добри, али нам је пракса лоша – закључио је Оленик.
Промене у медијима
Један од важних закључака семинара јесте да се медијска слика о ЛГБТ популацији мења. Медији у Србији више нису искључиво негативни у извештавању па је у последњих неколико година дошло до великих промена, кажу активисти окупљени око организације Геј стрејт алијанса.
– Не можемо рећи да је ситуација идеална, јер није онаква каква бисмо желели да буде, али је напредак видљив. Посебно када се пореди са ситуацијом у окружењу. Рецимо, у Македонији и Црној Гори, где је много горе него у Србији – каже извршна директорка Геј стрејт алијансе Мирјана Богдановић.
Међутим, активисти немају прецизне податке о томе како се то побољшање у извештавању медија одразило на јавно мњење. Засад је на располагању само истраживање Београдског центра за људска права, додуше, оно се односи само на средњошколце. Према том истраживању, чак 80 одсто средњошколаца подржава дискриминацију ЛГБТ особа. То, додуше, више говори о образовном систему у Србији него о медијима.
Незанимљиве информације
Главни и одговорни уредник магазина „Оптимист” Предраг Аздејковић говорио је о одговорности самих ЛГБТ организација у формирању медијске слике. Он наводи да саопштења тих организација медији често не преносе, а то није без разлога.
– Медији често добијају потпуно незанимљиве информације које, логично, неће да пренесу. Тако је и на нама велика одговорност коју понекад занемаримо. То нам се онда врати као бумеранг – објаснио је Аздејковић.
Судије у Србији, у највећем броју случајева, и не знају које је све међународне документе држава потписала.
Адвокат Александар Оленик
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.