Вести
12. 07. 2013.
Новинари би морали да поштују кодексе професије
Тренутна ситуација у санџачким медијима, као уосталом и у медијима у свим другим крајевима Србије, веома је тешка, како са финансијске, тако и са професионалне стране. Међутим, медији у томе нису изузетак. Велики број запослених и у свим другим областима пролази кроз тешке моменте економске кризе. Ситуацију у медијима додатно усложњава и дигитална револуција која је у току и која је са једне стране нови изазов за професију, а са друге мења начине на које грађани примају и размењују информације.
У том контексту, важна су практична решења која ће обезбедити услове за равноправну тржишну утакмицу, финансијску независност медијских кућа, продукцију квалитетних и разноврсних садржаја, као и слободан проток информација на интернету. Свим овим аспектима баве се и закони чијим усвајањем ће Србија применити стратегију медијске реформе. Новинари, такође, имају улогу у овом процесу. Уколико новинари буду, пре свега, радили у интересу јавности, привући ће публику што ће довести до бољих финансијских резултата. Можда не онолико брзо колико бисмо сви то желели, оцењује за Санџак Данас Драгана Николић-Соломон, шефица Одељења за медије Мисије ОЕБС у Србији.
Подржавамо развој медија у Санџаку
У последњих пет година интензивно пратите рад медија у овом делу Србије. Да ли има помака у професионализацији и поштовању новинарских стандарда?
- Мисија ОЕБС у Србији подржава развој медија у Санџаку, између осталог, и кроз програме професионалне обуке, уз помоћ врхунских стручњака у овој области. Помака у професионализацији и поштовању новинарских стандарда свакако има, али има још простора за напредак. Недавно је ОЕБС, заједно са повереником за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Радољубом Шабићем, покренуо дијалог између локалних власти и медија на тему транспарентности и приступа јавним подацима. Схватање новинарства које негују поједини медији у вашем региону су добри примери професионалног и објективног новинарства у региону југозападне Србије. Међутим, морам рећи да још увек постоји доста озбиљних препрека које врло негативно утичу на положај новинара.
Једна од њих је и ауто- цензура као последица тешке материјалне ситуације и страха новинара од губитка посла, што многе тера да прећуте нешто што би иначе објавили. Таква финансијска зависнот медија није идеално тло за развој слободних и критичких медија. Новинарска професија носи и озбиљне ризике.
Добра илустрација тих ризика су анонимне претње којима је крајем маја био изложен новопазарски Радио сто плус и које су, попут претњи другим новинарима и медијима, дубоко забринуле ОЕБС.Тада смо били задовољни реакцијом локалне полиције која је предузела потребне кораке како би се истражили сви аспекти овог инцидента. Ми очекујемо да видимо резултате тих истрага.
Осим финансијских средства, шта видите као посебан недостатак у санџачким медијима?
-По мишљењу многих медијских професионалаца, са којима сам имала прилику да разменим мишљења о медијској ситуацији у Санџаку, чини се да су, поред финансијских тешкоћа, веома присутни и политички притисци на уређивачку политику. У медијским садржајима приметна је политичка пристрасност, што указује да уређивачке политике појединих медија у Санџаку, у доброј мери, зависе од политичких ставова њихових власника, било да су у питању приватни или јавни медији. То је посебно било видљиво у време предизборне кампање када су медији промовисали само „своје“ кандидате, тј. оне политичке актере и идеје који су представљали њихове власнике. Медијско извештавање тада није било у интересу бирача, као што је показао мониторинг предизборног извештавања.
Како медији могу да се отргну политичким и утицајима интересних група?
- Било која врста утицаја на уређивачку политику медија, која долази изван саме редакције, негативно утиче на информисаност грађана. Иако утицај власника постоји у сваком медију, било да је у приватном или државном власништву, важно је да се кроз унапређење професионалних стандарда негују објективност и независност. Ту се враћамо на оно о чему сам већ говорила, а то је финансијка независност медија и новинара. Управо због тога, од кључне важности је да се медијска реформа успешно спроведе како би уређивачке политике биле независније, а новинари слободнији у раду. То ће резултирати објективнијом информисаношћу јавности у Србији.
Кључни резултати медијске реформе
Колико новинари поштују стандарде своје професије?
- Новинари би морали да поштују стандарде своје професије који су првенствено дефинисани у Етичком кодексу новинара Србије и да информишу јавност тачно и прецизно. Постојање одговорности за оно што се пише или каже у јавном простору, представља предуслов професионалног новинарства. Мисија ОЕБС залаже се да новинари у свом раду одржавају највише стандарде интегритета и етике и да свој посао раде професионално и одговорно. Имајући у виду значај слободе изражавања и све негативне последице које по њу може имати претерано мешање државе у рад новинара, свакако је боље да сама професија а не држава, успоставља и одржава високе стандарде професионалног новинарства.
Када се говори о новинарима и њиховој професији постали су устаљени термини „независни новинар“ и „независно новинарство“. Да ли постоји независно новинарство?
- Ово је веома важна тема за сва транзициона друштва, укључујући и Србију.
Независно новинарство је неопходни састојак који обезбеђује објективно информисано јавно мњење. У том смислу, Србија је направила важне помаке.
Суштина демократије је управо у томе да грађани активно учествују у свим политичким процесима, а да би то могли да остваре неопходно је да буду објективно, истинито и правовремено информисани. Овде се мора поменути и све важнија улога коју имају онлине медији, друштвене мреже и други савремени видови комуникације у данашњем, дигиталном добу. Млада генерација, у потрази за тачним и објективним информацијама све више се окреће интернету, који се глобално позиционирао као простор за слободну размену идеја и мишљења. Чини ми се, да ће будућност независног новинарства бити врло тесно повезана са интернетом. Због тога је заштита слободе изражавања на интернету један од приоритета у раду Одељења за медије Мисије ОЕБС у Србији.
Како видите медијску сцену у Санџаку за пет година?
-Из ове позиције и у овом тренутку, врло је тешко дати дугорочну прогнозу о томе како ће медијска ситуација у Санџаку изгледати за пет година. Мислим да је ту кључно питање какви ће бити резултати медијске реформе која је у току.
Уколико буду донети закони који ће омогућити равноправне тржишне услове за све медије и успоставити систем који ће унапредити и гарантовати финансијску и уређивачку независност, уколико се државна помоћ буде давала транспарентно и по унапред дефинисаним критеријумима за производњу програма од јавног интереса и ако се створи безбеднији амбијент за рад новинара, имаћемо све потребне предуслове да се медијска ситуација како у Санџаку, тако и широм Србије значајно унапреди. Наравно, поред свега набројаног, за напредак на овом пољу потребна је и доследна и квалитетна примена тих закона.
Неопходан плурализам
- За даљи развој овог региона неопходно је да постоји плурализам медијских садржаја и разноврсност мишљења у јавној сфери. Желела бих да овдашњим медијима сугеришем да већи простор дају санџачким невладиним организацијама.
Медији би, осим тога, и да активно промовишу толеранцију и мултикултурализам у јавној сфери, поручује Николић Соломон.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.