Вести

12. 09. 2025.

Аутор: Филип Мириловић Извор: Време

Време о Сталној радној групи за безбедност новинара

Председник Високог савјета тужилаштва и члан СРГ Бранко Стаменковић каже за “Време” да постоји више достигнућа Сталне радне групе од њеног оснивања до данас. Као прво би, објашњава, издвојио “грађење разумевања проблема са којима се новинари суочавају у свом раду”, а који се тичу могуће кривичноправне заштите. Додаје да је њима, као тужиоцима, изузетно било битно да сагледају и разумеју што више околности и чињеница које се тичу безбедности новинара и да након тога предлажу конкретније мјере.

Док су се посљедњих мјесеци у Србији смјењивали протести и напете ситуације, репортерске и новинарске екипе налазиле су се на првој линији – и често на удару. Забиљежени су физички напади, пријетње и ометања рада новинара, од гурања и разбијања опреме до привођења и застрашивања.

Такав тренд директно угрожава безбједност медијских радника и сужава право јавности да буде правовремено и тачно информисана. Бројна новинарска удружења, редакције и медијске организације огласили су се поводом ових инцидената, тражећи од надлежних институција хитну, ефикасну реакцију – идентификовање и санкционисање починилаца, као и гаранције да ће новинари моћи несметано да раде свој посао.

С друге стране, већ годинама уназад постоји тијело задужено за безбједност новинара, које можда није толико познато широј јавности ван медијске заједнице. Стална радна група за безбједност новинара (СРГ) окупља представнике новинарских организација и државних институција са циљем стварања механизама који треба да штите новинаре и омогућавају благовремену реакцију на нападе на њих.

Иако је већ мјесецима у неком полу-замрзнутом облику, механизми СРГ и даље функционишу.

ШТА ЈЕ СРГ?

Стална радна група за безбедност новинара основана је 2017. године. Формирали су је Врховно јавно тужилаштво (ВЈТ), Министарство унутрашњих послова Републике Србије (МУП) и сва релевантна новинарска и медијска удружења – Независно удружење новинара Србије (НУНС), Удружење новинара Србије (УНС), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), Асоцијација медија, Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) и Асоцијација онлајн медија (АОМ). Битно је напоменути да у раду СРГ од његовог оснивања учествује и Мисија ОЕБС у Србији.

Темељ за оснивање СРГ настао је потписивањем Споразума о сарадњи и мјерама за подизање безбједности новинара крајем 2016. године. Потписнице су правосудне институције Републике Србије с једне стране и медијска удружења с друге.

Циљ оснивања СРГ био је стварање механизама за брзо реаговање у случају угрожавања безбједности новинара. Стога су у оквиру групе одређена лица задужена за координацију поступања у случајевима извршења кривичних дјела против новинара. Они се називају контакт тачке. С медијске стране контакт тачке налазе се у медијским удружењима, док се испред тужилаштва налазе у апелационим јавним тужилаштвима за територије њихове мјесне надлежности. Контакт тачке у Министарству унутрашњих послова одређене су у 27 управа полиције.

Почетком ове године, медијска удружења једна за другим обуставила су сваки вид сарадње са органима законодавне и извршне власти, због, како је тада наведено фингирања демократских процеса и урушавања владавине права. Посљедично, медијска удружења замрзла су и чланство у Сталној радној групи за безбједност новинара. Међутим, иако се званичне сједнице не одржавају, механизми СРГ и даље функционишу.

ШТА КАЖУ ПОДАЦИ?

Према извјештају СРГ за 2024. годину може се видјети да се ова група састала четири пута у оквиру редовних сједница, док је организовано девет посјета на локалном нивоу, а у циљу унапређења дијалога и креирања повјерења у ово тијело. У прошлој години евидентирана су 62 напада на новинаре, што је смањење од око 18 одсто у односу на годину дана раније, када је регистровано 76 случајева. Међутим, дошло је до повећања броја напада на новинарке, те су у 2024. години 55 одсто жртава биле новинарке. У 2023. години новинарке су чиниле трећину. Када је ријеч о нападима у дигиталном окружењу, у девет случајева жртве ду биле мушкарци, а у 19 жене.

Првостепена или правоснажна одлука донијета је у 17 предмета формираних током 2024. године, што представља 27,42 одсто од укупног броја. У предметима покренутим 2024. године донесена је једна осуђујуц́а пресуда, што је знатно смањење у односу на 2023. годину, када је било 12 осуђујуц́их пресуда. Од почетка вођења базе напада на новинаре у тужилаштву 2016. па до краја 2024. године, формирано је укупно 587 предмета у свим тужилаштвима у Републици Србији, а по основу пријава за кривична дјела против новинара. Према статистичким подацима тужилаштва за овај период ријешено је укупно 350 предмета, што је 59,63 одсто.

Такође, према извјештају, судови су у два предмета донијели одлуку да осумњиченима за пријетње новинарима буде омогуц́ена одбрана из куц́ног притвора са наногицом, и у оба случаја та лица су побјегла те и даље представљају пријетњу угроженим новинарима. На крају, од 17 ријешених случајева током претходне године, тужилаштво је у 14 њих донијело одлуку да одбаци кривичне пријаве, односно да нема мјеста покретању кривичног поступка.

Крајем априла прошле године правноснажно је окончан и кривични поступак вођен због паљења куц́е Милана Јовановиц́а, новинара интернет портала “Жиг Инфо” из Гроцке. Наиме, након шест година, овај новинар је коначно дочекао епилог. Ипак, посљедња судска инстанца одлучила је да осумњиченима умањи затворске казне на које су осуђени.

У истом периоду правноснажно је окончан и поступак вођен због пријетњи Игору Божиц́у, програмском директору телевизије Н1, које су упуц́ене у форми коментара на порталу овог медија. Особа одговорна за поменути коментар закључила је са тужилаштвом споразум о признању кривичног дела, а Виши суд у Београду прихватио је тај споразум и окривљеном изрекао условну осуду у трајању од годину дана. Извјештај СРГ наводи овај случај као примјер добре праксе у раду Сталне радне групе. 

Међутим, у неким случајевима, као што су напад на новинара недељника “Радар” Вука Цвијића и претеће поруке упућене представницима НДНВ, судски епилог и даље није дочекан.

ДОСТИГНУЋА И ПРЕПРЕКЕ

Предсједник Високог савјета тужилаштва и члан СРГ Бранко Стаменковић каже за “Време” да постоји више достигнућа Сталне радне групе од њеног оснивања до данас. Као прво би, објашњава, издвојио “градјење разумевања проблема са којима се новинари суочавају у свом раду”, а који се тичу могуће кривичноправне заштите. Додаје да је њима, као тужиоцима, било изузетно битно да сагледају и разумију што више околности и чињеница које се тичу безбједности новинара и да након тога предлажу конкретније мјере како тужилаштву тако и новинарима и њиховим удружењима и асоцијацама.

Стаменковић додаје да је друго најважније достугнуће доношење Општег обавезног упутства тада Републичког, сада Врховног јавног тужиоца Републике Србије. Како каже, “овим је по први пут на тлу Европе формирана мрежа стално дежурних јавних тужилаца посебно за предмете безбедности новинара”. Саговорник каже “да мрежа и данас, и поред свих потешкоћа, броји преко 110 тужилаца у 90 јавних тужилаштава, и дежурна је 24 часа дневно током целе године”. Појашњава да дежурни тужиоци надаље имају обавезу да формирају предмет у року од 24 часа од догадјаја, тј. потенцијалног извршења кривичног дјела, и да у наредних 48 сати обаве разговор са новинаром.

Додаје да постоји још достигнућа СРГ, али да су ова два по његовом мишљењу најбитнија.

Када се говори о повјерењу у Сталну радну групу за безбједност новинара, саговорник мисли да је пређен велики пут од једног “врло присутног неповерења до постојања значајног разумевања рада и поступака јавног тужилаштва у овој области од новинара и њихових удружења и асоцијација”.

Но, додаје да је чињеница да “потпуно поверење не постоји и да таква ситуација потиче из изазова са којима се суочавају, који се крећу од потешкоћа у прибављању доказа о извршењу кривичног дела до неразумевања једног броја новинара које су границе поступања институције коју он представља”.

Стаменковић каже да су “ескалација насиља која се примећује на јавним скуповима у последње време – а на којима присутни новинари раде свој посао – и последице тог насиља које се пресликава и на њих, забрињавајуће и не воде ка јачању поверења”, већ, како сматра, “имају супротан ефекат”.

“Сигуран сам да простора за унапредјење има и да је, у ствари, потребно да Стална радна група не само настави свој рад, већ да га појача управо у вези са догадјајима кривичноправне природе који се дешавају у последње време свим новинарима у нашој земљи”, закључује
саговорник.