Вести
27. 08. 2025.
Десет месеци без РЕМ-а: Медијска сцена у потпуном безакоњу
Скоро годину дана без Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) ситуација на медијском небу је, према оцени саговорника Инсајдера, "хаотичнија него икад“. Након трагедије када је на новосадској Железничкој станици пала надстрешница, тема непостојања овог тела је затихнула. У фокус су је поново вратили студенти у блокади у априлу када су две недеље непрекидно блокирали рад Јавног сервиса захтевајући да се што пре распише конкурс за чланове Савета РЕМ-а. Конкурс је расписан, кандидатуре су послате, а потом и повучене. Ситуација се, по свему судећи, врти у круг. За то време поједини медији који би увек требало да раде у интересу јавности, поштујући све законе и кодексе, искоришћавају период вакума за слање пропагандних и претећих садржаја.
„Садашња ситуација у медијима, кад говоримо наравно пре свега о електронским медијима који су под ингеренцијом РЕМ-а – је ситуација потпуног безакоња, зато што у овом тренутку не постоји надлежни орган који по закону треба да регулише нашу сферу пружаоца медијских услуга и електронских медија“, каже пензионисани професор београдског Факултета политичких наука Раде Вељановски за Инсајдер.
Иако сматра да ситуација није била много другачија у поређењу са претходном годином када је РЕМ функционисао, садашњу ситуацију описује као „веома лошу“.
„И тада нису радили свој посао на начин како је то предвиђено законом, али ово је сада испод сваког нивоа па се види да један број медија то поготово злоупотребљава – наравно да се ради о тим такозваним прорежимским медијима који се с разлогом тако називају и који мисле да је апсолутно све допуштено. Њима је иначе било много тога допуштено и раније, али то што данас раде неке телевизије, ако се продужи – неће бити добро“, каже Вељановски.
То што су разлике између претходне и ове године готово никакве, само говори, каже Вељановски, да ово тело није радило по закону.
„РЕМ није извршавао своје ингеренције, пре свега у погледу наџора над понашањем пружаоца медијских услуга и електронских медија, није санкционисао све оно што они раде противзаконито и што раде против сопствених елабората за које су добили дозволу. У том смислу обичан грађанин не може да уочи да данас нешто недостаје.
Међутим, страшно је важно то да постоји бар адреса којој грађани могу да се обраћају, стручна организација, медијска удружења, па и сами медији. Јер ово што се тренутно дешава, да се једном броју медија сваког дана прети да се они таргетирају, да се називају нацистима, усташама, да се прети новинарима из тих медија, а то се дешава углавном опет из тих прорежимских електронских медија, то је нешто што би РЕМ морао да заустави“, објашњава Вељановски.
Професор тврди да је за промену РЕМ-а и стварно обављање посла регулатора за електорнске медије, пре свега, потребно да се промени целокупна ситуација у друштву.
„Док се не промени власт, док не будемо имали власт која је спремна да развласти себе у тој зони медија и да пусти оне који су стручни и компетентни да раде како треба и по закону, док се не промени политичка, друштвена ситуација у земљи, док се не заведе нова власт која ће допустити да буде компетентан и потпуно независтан Савет, ништа се неће променити“, каже Вељановски.
Поповић: Претходни РЕМ радио селективно, то није у јавном интересу
Сличног става је и некадашња чланица Савета РЕМ-а Јудита Поповић која каже да се тешко „назире врста излаза из ове ситуације“.
„На крају крајева парламент је тај који одлучује о томе ко ће бити од предложених кандидата члан Савета РЕМ-а и знамо ко чини већину. Дакле, то је та владајућа коалиција која нема намеру да испусти медије из своје надлежности и својих руку“, сагласна је Поповић.
Како каже, не види разлику између периода када је РЕМ постојао и сада, када скоро годину дана није у функцији.
„Тај РЕМ није радио оно што је Уставом и Законом предвиђено за регулаторно тело. Нити је био независтан, нити је био самосталан, нити је заиста нешто радио. Ако је радио, радио је селективно, а то значи да није радио у јавном интересу и у таквом неком стању тај РЕМ заиста није служио ничему“, каже Јудита Поповић.
Ипак сматра да неки регулатор треба да постоји – али од интегритета.
„Имали бисмо онда неку јаснију слику, пре свега говорим наравно о електронским медијима, и имали бисмо у ствари једну базу на коју можемо да се ослонимо и да се позивамо и да тражимо да се ради и уведе неки ред у овој медијској сфери у којој је сад један потпуни дивљи запад. Потпуно се све у ствари обликовало да би подржало одређену власт, односно конкретно ову власт“, каже Поповић.
Када је реч о новом повлачењу кандидата у јуну, након расписивања конкурса под притиском студентских блокада, каже да може да разуме оне који су одустали.
„Потпуно разумем, али не могу да оправдавам ту чињеницу да се тако олако одустаје, ако ништа друго бар би се показала нека воља. Дакле, и то је, код нас је све то јако комплексно и јако компликовано, а у ствари све то иде на руку једном ауторитарном режиму. Некако људи јако брзо одустају, јако брзо препусте простор, у овом случају медијски простор за манипуланте и за чисту пропаганду, заиста. Ови медији више ни на шта не личе и заиста је то слуђивање“, каже Поповић.
Избор за Савет РЕМ-а: Блокаде, расписивање и повлачење
Процес избора чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) остао је до 13. јула без 78 овлашћених предлагача и 16 кандидата и кандидаткиња.
„Уместо тога, сведочимо још једном политичком договору чији је резултат обесмишљавање процеса и понижавање правног поретка Републике Србије. Нећемо бити саучесници у симулацији реформи и фингирању испуњавања европских обавеза док се систематски урушава РЕМ као независно тело. РЕМ није политичка алатка – он постоји зарад заштите грађанских права, слободе изражавања, борбе против говора мржње и обезбеђивања стварног медијског плурализма“, истичу предлагачи и кандидати који су иступили из процеса избора чланова Савета РЕМ.
Избор новог сазива Савета РЕМ покренут је након двонедељних блокада у којима су студенти и грађани тражили његово формирање у складу са законом.
Опозициони посланици у скупштинском Одбору за културу и информисање поднели су захтев 23. априла за одржавање седнице тог одбора са циљем да се покрене нови поступак за избор чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије што је био захтев студената у блокади који су две недеље блокирали Радио-телевизију Србије (РТС). Претходно су и сами упутили захтев и скупштинском Одбору за културу и информисање да понове овај процес.
Процес избора кандидата који је требало да буде завршен још у јануару остао је да „стоји у месту“ због тога што је првобитно седам кандидата за чланове одлучило да се повуче.
На конкурс је било пријављено 18 кандидата, али је њих седам, због „мањкавости у законској процедури“ повукло своје кандидатуре. У питању су Саша Мирковић, Дубравка Валић Недељковић, Жељко Хубач, Александра Крстић, Родољуб Шабић и Душан Алексић.
Тема се све до блокада није није нашла на дневном реду скупштине у редовном заседању. Област електронских медија је без контроле РЕМ-а већ десет месеци, а на одређена кршења Закона реагују само поједина новианрска удружења.
Тако је Удружење новинара Србије (УНС) пре неколико дана позвало Регулаторно тело за електронске медије да покрене поступак против Информера, пошто је главни и одговорни уредник те телевизије Драган Ј. Вучићевић приказао у програму интимне фотографије студенткиње Николине Синђелић, која је оптужила полицију за физичко и сексуално злостављање приликом привођења због учешћа на протесту.
Према прописима, између осталог, РЕМ је задужен да прати да ли електронски медији извештавају истинито, потпуно и у јавном интересу, а током изборних кампања мора да обезбеди равноправну заступљеност политичких актера у медијима.
Такође, они су ти који именују управне одборе јавних сервиса – Радио-телевизије Србије и Радио-телевизије Војводине. РЕМ има и обавезу да штити плуралирам и спречи злоупотребу медијског простора.
Коментари (1)
Остави коментар27.08.
2025.
"професор"
...каже пензионисани професор београдског Факултета политичких наука Раде Вељановски.
ОдговориВи сте удружење новинара, па, проучите, истаржите, када је и на који начин, постао редовни професор универзитета, како се од скоро потписује, и шта је радио читав живот пре универзитета.