Вести

25. 08. 2025.

Аутор: Миодраг Марковић Извор: Бирн.рс

Држава медијима плаћала за текстове са измишљеним људима

Мрежа од 24 интернет портала у власништву пензионисаног официра Славка Стијаковића добила је од 2021. године близу пола милиона евра на конкурсима за финансирање медија, иако су у текстовима, објављеним у оквиру пројеката за који су примили паре из буџета, имали плагирани садржај, па чак и непостојеће саговорнике којима су приписиване изјаве других особа.

„Прва ћерка ми се родила када сам имао 24 године. Искрено, уплашио сам се како ћу ја бити родитељ, иако сам био материјално обезбеђен. То је била прва реакција. Међутим, кад се ћерка родила све се променило. Схватио сам да природа све то уреди на свој начин и не бих ништа мењао за тај осећај када се роди једно мало биће чији ти отац и које је твоја мала копија.“

Ову изјаву дала је 2025. године особа названа Бранко Ђурић за портал Рамонда.

Од речи до речи исту изјаву – само са бројем 28 уместо 24 – дала је и особа названа Марко Петровић за портал Шест жица, годину дана раније.

Оба текста у којима су цитиране ове изјаве плаћена су из буџета.

Текст о родитељству на Рамонди објављен је у оквиру пројекта „Моја тата и ја“, који је финансирало Министарство информисања и телекомуникација, а текст на Шест жица у оквиру пројекта „Мој тата, мој херој“, који је финансирала Општина Сокобања.

Оба сајта су део мреже од 24 интернет портала, у власништву пензионисаног официра ЈНА Славка Стијаковића, која је у последњих пет година на државним и конкурсима локалних самоуправа за финансирање медија добила близу пола милиона евра.

Стијаковићеви медији привлачили су пажњу јавности, а у мају ове године портал Цензоловка објавио је да су његови портали само ове године добили на конкурсима око 200.000 евра.

Анализа садржаја за које су ови медији добили новац показује да су из буџета плаћани текстови са измишљеним саговорницима, плагираним изјавама, или реченицама, па и читавим деловима текстова, који су већ објављени на другим интернет сајтовима. Такође, потпуно исти текстови или њихове варијације објављивани су на различитим порталима и тако више пута плаћани са различитих пројеката.

Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу, подсећа да плагирање садржаја и измишљање саговорника представљају грубо кршење Kодекса новинара и новинарки Србије.

„Плагирање је недопустиво и сматра се тешким прекршајем Kодекса. Тај прекршај је регулисан деветим поглављем који се односи на ауторство. У њему стоји да би медији који преносе садржај других требало да назначе извор и ауторе. Измишљање саговорника је такође тежак прекршај и као такав у Kодексу није посебно наведен, али могао би да се подведе под истинитост извештавања, које је регулисано првим поглављем. Мислим да је измишљањем саговорника направљен прекршај у погледу истинитости извештавања јер је то што је објављено нетачно и због тога представља обмањивање јавности“, каже Новаковић.

БИРН је покушао да ступи у контакт са Стијаковићем преко његове компаније Туристичка телевизија, у чијем власништву су сви портали.

Директорка ове фирме Живодарка Витасовић, која је истовремено и главна уредница три сајта из ове мреже, одбила је да говори за БИРН када јој је новинар предочио своје налазе и навео да би тема била уређивачка политика, професионални и етички стандарди медија у власништву предузећа на чијем је челу.

„Немам коментар“, кратко је поручила Витасовић.

Одбила је и да уступи Стијаковићев број телефона.

„Ја ћу ваш телефон проследити господину Стијаковићу“, рекла је.

Стијаковић се није јавио до објављивања текста.

Министарство информисања и телекомуникација није одговорило на питања БИРН-а, између осталог, о томе да ли је рађена ревизија и контрола пројеката за који су новац добили портали у власништву Славка Стијаковића и да ли је Министарство предузеле неке мере уколико су откривене неправилности.

Ово Министарство ове године није доделило Стијаковићевим медијима новац само за извештавање, већ и да новинарству подучавају друге – портал Пето три 1941 добио је милион динара за организовање дводневног стручног скупа под називом „Методологија унапређења новинарства на порталима и рад у онлајн медијима“.

Kо је Славко Стијаковић и како је постао власник десетина медија?

Славко Стијаковић се у медијском послу обрео у другом делу своје професионалне каријере. Био је официр ЈНА, потом и Војске Југославије. Према писању портала РТВ Центар Срем, медија у коме је сувласник, пензионисан је у чину пуковника, након што је 2003. тешко повређен у саобраћајној несрећи.

Током ратних дејстава у Вуковару 1991. био је заменик команданта Првог батаљона Гардијске бригаде ЈНА, а 2006. се пред Хашким трибуналом  појавио као сведок одбране на суђењу официрима ЈНА Милету Мркшићу, Мирославу Радићу и Веселину Шљиванчанину, оптуженим за ратне злочине.

Стијаковић у медијски бизнис улази 2012. године, кад постаје власник 87 одсто предузећа Радио Срем Рума. Потом је 2015. постао власник предузећа које је оснивач Радија Фрушка гора, да би исте године преке те фирме регистровао предузеће Телевизија Фрушка гора.

У међувремену, власничка структура ових фирми је промењена. Радио Срем Рума данас је у власништву Александра Винчића, већински власник радија и телевизије Фрушка гора је Александар Милутиновић, а Стијаковић је мањински партнер.  Милутиновић је истовремено већински власник локалне телевизије ТВ Апатин и директор  телевизије СОС канал плус, чији власник је Радоица Милосављевић, бизнисмен из Kрушевца.

Милосављевић је власник још низа локалних телевизија у Србији. Према подацима из БИРН-ове базе о јавним конкурсима, медији у власништву Милосављевића су од 2019. до 2024. на државним и конкурсима локалних самоуправа су добиле више од 5,5 милиона евра.

Мрежу портала Стијаковић је почео да гради 2019, кад је основано предузеће Туристичка телевизија, а следеће године и њене прве ћерке фирме као оснивачи медија.

У децембру 2020. регистровани су медији Војвода 1914, Браничевски кас и Пето три 1941, а у јануару 2021. Видик са Цера.

Поред тога, Стијаковић је сувласник још једног портала и по два локална радија и телевизије у Војводини.

Милиони од државе за Стијаковићеве медије

Иако практично тек регистровани, Стијаковићеви портали су већ од 2021. године почели да добијају новац на конкурсима тадашњег Министарства културе у информисања, касније Министарства информисања и телекомуникација.

У наредним годинама, растао је број медија у оквиру ове групације, али и сума новца коју су добијали на конкурсима ресорног министарства, ресорног покрајинског секретаријата и локалних самоуправа.

Закључно са јулом 2025. године, ови медији, прецизније  – предузећа који су њихови оснивачи, на 161 конкурсу су добили укупно око 58 милиона динара, односно око 493.000 евра.

Мрежа ових портала и фирми као њених оснивача регистрованих широм Србије почива на малом броју људи и скромним техничким ресурсима.

Тако је Живодарка Витасовић у Агенцији за привредне регистре (АПР) уписана као директорка Туристичке телевизије и још три ћерке фирме овог предузећа. Поврх тога, она је и главна уредница три портала и Радија Брег, у ком је Стијаковић мањински сувласник.

У сличној улози су и њене колеге. Заправо, листу од 24 портала покрива свега десетак имена у својству главних уредника. Поједини су истовремено, попут Витасовић, уредници на два, три, па и четири медија.

Овај концепт Стијаковићеви медији  не само што практикују, него и на основу њега добијају новац на конкурсима.

ТВ Фрушка гора, медиј у коме је Стијаковић сувласник, добила је ове године милион динара од Министарства информисања и телекомуникација за пројекат за „Три медија, један новинар – формула опстанка локалних медија“.

У техничком смислу, ови интернет сајтови изгледају доста скромно. Реч је углавном о генеричким WордПресс темама, а поједини портали имају готово исти изглед.

Поред портала из ове мреже чији је стопроцентни власник Стијаковић, новац на конкурсима добијају и медији у којима је сувласник. Заједно, сви медији чији је Стијаковић власник или сувласник су на државним конкурсима добили 164 милиона динара од 2019. године, што је око 1,39 милиона евра. Реч је о бесповратном новцу који се додељује на тзв. медијским конкурсима преко којих се пројектно финансирају медији.

Измишљени саговорници у  Стијаковићевим медијима

Име и презиме Бранка Ђурића, који је за портал Рамонда наводно говорио о очинству, појављује се и на другим порталима из Стијаковићеве мреже медија.

Портал Цвет на Тиси у најмање два наврата цитирао је – како се наводи – агронома Бранка Ђурића. У тексту из 2023. под насловом „Паљење стрњике законом забрањено и вишеструко штетно“ новинари овог портала цитирали су Ђурићево наводно објашњење о томе шта би пољопривредници требало да раде са остацима жетве.

Међутим, потпуну исту изјаву, и то четири године раније (2019), за Лознички недељник дала је Милица Попадић, саветодавац за ратарство.

Бранко Ђурић, овог пута представљен као „инжењер агрономије“ појављује се као саговорник и у тексту под насловом „Значај стајњака за квалитет пољопривредног земљишта“.

Наводно је објашњавао у којим приликама се стајско ђубриво може заменити вештачким – и овог пута портал Цвет на Тиси приписао му је речи које је написао неко други. Реченице наводне Ђурићеве изјаве потпуно се поклапају са деловима текста објављеног 10 година раније на сајту Здрава Србија, у коме је као аутор потписана Станислава Станковић, инжењер пољопривреде.

Ови текстови су објављени на сајту Цвет на Тиси у оквиру пројекта „Сачувајмо еко систем и едукујмо младе“,  које је Министарство информисања и телекомуникација финансирало са 400.000 динара.

У решењу за доделу новца на конкурсу, а које је потписао тадашњи министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић, наведено је и образложење на основу којег је испунио критеријуме за финансирање.

„Добро су усклађени опис, значај и циљ пројекта. Јасно су дефинисане потребе и приоритети циљне групе. Подносилац има добре референце“, стоји у образложењу одлуке о додели новца за пројекат 2023. године.

Већ на следећем конкурсу, 2024, овај медиј добија нових 400.000 динара за пројекат „Помози ми да заједно будемо јачи“.

Један од критеријума за бодовање пројеката на том конкурсу био је „мера у којој се медиј преко које ће бити реализован пројекат придржава професионалних и етичких стандарда“.

Током 2024. и 2025. Цвет на Тиси добио је укупно 1,45 милиона динара од Министарства информисања и телекомуникација.

„Садржај Ваших питања указује на сумњу да објављени текстови нису аутентични, што је нетачно! На таква питања, одговорићемо само ако их упути надлежни суд“, написала је Мина Ђурић, директорка овог медија, као одговор на питања БИРН-а.

Држава плаћала текстове са плагираним садржајем

Анализа садржаја ових портала открива неколицину пројектно финансираних текстова у којима су копиране реченице, пасуси, па и већи делови садржаја које су раније већ објавили други интернет сајтови.

Портал Оморика и бор 2023. године је од Министарства информисања и телекомуникација добио 400.000 динара за пројекат „Знаменити Златиборци“ у оквиру ког је објављен и текст о Љубивоју Ршумовићу.

У овом тексту се, између осталог, наводи: „Биографија чика Ршума, како су га многе генерације називале, је импресивна. А таква не би била да није најмлађих. Они су његова инспирација, а Јован Јовановић Змај и Душко Радовић идоли“.

Међутим, потпуни исти след реченица, сем дела „како су га многе генерације називале“ објавио је још 2015. интернет сајт Репертоар.рс.

По сличном принципу су копирани пасуси у другим пројектним текстовима и на другима порталима из ове мреже. БИРН је овакве примере нашао на још најмање девет портала у Стијаковићевом власништву – Скадарлија, Хеј Салаши, Војвода 1914, Таласи Дунава, Топлица, Нарцис и јоргован, Рамонда, Шест жица и Цвет на Тиси.

Текстови са ових портала, у већој или мањој мери копирани са других сајтова, објављивани су у оквиру пројеката које је Министарство информисања и телекомуникација са укупно око пет милиона динара.

Тако је Портал Скадарлија, медиј из ове мреже, објавио је 2023. текст под насловом „Момо Kапор – рођени Сарајлија и легенда Београда“, у коме је цео један пасус потпуно исти као у тексту насловљеним „Момо Kапор – Сарајлија који је постао легенда Београда“ објављеним четири године раније на порталу 011инфо.

Текст о Kапору део је пројекта „Легенде Скадарлије“ за који је Портал Скадарлија добио 400.000 динара од Министарства информисања и телекомуникација.

Стијаковићеви медији дупло наплаћивали исте текстове

Анализа текстова у оквиру пројеката које су финансирали држава и локалне самоуправе разоткрива још грубља кршења стандарда у медијима и новинарству уопште.

Тако су поједини портали добијали новац за пројекат и у оквиру њега објављивали текстове, да би касније исти или делимично измењени текстови били објављени на другом порталу, у оквиру другог финансираног пројекта. Практично, исти текстови су наплаћивани два пута.

Портал РТВ Центар Срем, у коме Стијаковић има сувласнички удео, је 2019. добио 350.000 динара за пројекат „Образовање за 21. век – Савремена технологија у настави“ од тадашњег Министарства културе и информисања. 

У оквиру тог пројекта поменути портал објавио је текст под насловом „Образовање за 21. век – 3Д технологија у настави“. Текст под истим насловом 2024. објавио је потом портал Шест жица, у оквиру пројекта „Савремена технологија у настави“, које је те године ресорно министарство финансирало са 400.000 динара. .

Још један такав пример је са текстовима на тему пензионера. Најпре је текст под насловом „Радно окружење које подстиче међугенерацијску сарадњу“ објављен 2023. на порталу Златни вир, у оквиру пројекта „Бринимо једни о другима“ за који је 400.000 динара дало Министарство информисања и телекомуникације.

Истом наслову је 2025. придодата само једна цртица и речи „посао након пензије“ и као такав је објављен на сајту Хероји Мораве, у пројекту „Друштво по мери свих нас“ који је финансирала Општина Параћин.

У оба текста цитирана је изјава извесне Вере Марковић „која ради у једној фабрици иако је још пре скоро десет година отишла у пензију“. У делимично измењеној верзији првог текста остала је иста чак и одредница о томе када је саговорница ових портала отишла у пензију, иако је у међувремену прошло две године. И ту није крај. Изјава Вере Марковић коју је дала „кроз смех“ објављена је 2025. и у тексту „Међугенерацијска сарадња у радном окружењу“ на порталу Рамонда, у оквиру пројекта „Снага генерација“ који је финансирала Општина Сврљиг.

Осим поменуте пензионерке, у сва три текста се провлачи готово иста изјава особе коју два портала представљају као „младу предузетницу која држи кројачку радњу у Новом Саду“, а трећи као „Милену Пешић, власницу кројачке радње“.

Саша Мирковић, медијски експерт из АНЕМ-а, који је од 2013. до 2016. био државни секретар и помоћник министра у Министарству културе и информисања, као један од разлога за што се финансирају пројекти упитаног квалитета наводи то да се не ради њихова евалуација, односно анализа како су спроведени.

„У закону је било предвиђено да се ради евалуација, али то није заживело. Ми смо инсистирали на томе. Међутим, постављало се питање ко би радио евалуацију. Kад би то радио неко независан и пронашао овакве примере, тај који је добио новац за пројекат би био санкционисан приликом следећег пријављивања. По мени, кључно је што не постоје људи који би били у могућности да то спроведу, па имамо то да ти медији не само да нису санкционисани, него из године у годину на конкурсима добијају све више новца од Министарства“, каже Мирковић.

Према његовој оцени, овакво стање кад је реч суфинансирању медија неће се променити у постојећем политичком амбијенту.

„Реално, без политичке промене власти тешко је да било шта очекујете“, сматра Мирковић.  

Гордана Новаковић из Савета за штампу такође сматра да би требало да се ради евалуација пројеката који су добили новац од Министарства информисања и телекомуникација на конкурсима, али не верује да ова област може да се унапреди у постојећим околностима.

„Чини ми се да је пројектно суфинансирање медија толико обесмишљено да не може да се поправи било каквим прописом“, закључује Новаковић.