Вести
05. 07. 2013.
Агонија српских медија
Потпредседник НУНС-а Драган Јањић оценио да је економска криза довела до тачке да могу да опстану само медији који добијају новац из буџета - било да се ради о републичком, покрајинском или локалном нивоу, што доводи до тога да се новац не троши за пројекте који представљају јавни интерес, већ за оне који одговарају нечијем политичком интересу.
Кашњење у спровођењу медијских реформи и неизвесно повлачење државе из медија, угрожавају јавни интерес у области информисања, повећавају неравноправност међу медијским кућама, и угрожавају и сам опстанак независних и приватних медија, оцењено је јуче на скупу о реформи јавног информисања. На скупу "Реформа јавног информисања: пролазно време" у Београду, у организацији Независног удружења новинара Србије, председник Асоцијације медија Зоран Секулић оценио је да не треба говорити о "пролазном", већ о "зауставном времену" јер је још 2011. године било предвиђено да се нови медијски закони усвоје до марта ове године. Секулић је додао да су главне последице тог кашњења одлагање повлачења државе из медија и неизвестан почетак пројектног финансирања рада медија.
"Реформа касни, њен даљи ток је неизвестан, а медијска удружења (након распуштања Медијске радне групе) више немају могућност да прате и утичу на даљи ток тог процеса... Све и да добијемо најбоље законе, питање је ко ће то од медија дочекати јер су размере кризе толике да можемо да причамо само о пуком преживљавању", упозорио је Секулић. Председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Вукашин Обрадовић рекао је да држава расподелом новца за медије заправо профилише медијску сцену и утиче на креирање медијског садржаја, чиме се грађанима нуде контролисане информације, а држава појачава утицај на информисање.
Обрадовић је подржао захтеве да се испита како се државни новац одливао у маркетиншке агенције за које се претпоставља да имају везе са Драганом Ђиласом, Срђаном Шапером и Небојшом Крстићем, али је додао да се те ствари нису много промениле ни након прошлогодишње промене власти. Као аргумент за своју тврдњу, Обрадовић је рекао да је приход маркетиншке агенције "Блок и конект", у којој је некада био запослен први потпредседник Владе Србије Александар Вучић, и за коју се верује да је блиска Српској напредној странци, 2012. године повећан са 11 милиона на више од 500 милиона динара.
Шефица медијског одељења Мисије ОЕБС у Србији Драгана Николић Соломон рекла је да одуговлачење у спровођењу реформе повећава агонију српских медија која се често завршава гашењем медијских кућа. По њеним речима, у условима у којима држава финансира неке медије, неминовно је да пропадну оне независне куће које критички сагледавају друштвену стварност, због чега је неопходно да се пређе на модел пројектног финансирања.
"Држава у тој ситуацији више неће моћи да финансира своју агенцију која на тржишту ради исто оно што и приватне агенције јер се тако гуши слободна конкуренција", рекла је она. Потпредседник НУНС-а Драган Јањић оценио је да је економска криза довела до тачке да могу да опстану само медији који добијају новац из буџета - било да се ради о републичком, покрајинском или локалном нивоу, што доводи до тога да се новац не троши за пројекте који представљају јавни интерес, већ за оне који одговарају нечијем политичком интересу. "Циљ је промена система у којем се новац додељује из политичких разлога, и ту није толико битно да ли су медији у приватном или државном власништву", рекао је Јањић и навео да је само тако могуће створити равноправне услове на медијском тржишту.
Коментари (1)
Остави коментар05.07.
2013.
Ispravna odluka
Posto ostvarivane prava javnosti da bude informisana predstavlja javni interes u oblasti javnog informisanja (clan 12. stav 1. Nacrta zakona o javnom i9informisanju), nece biti tesko da nadlezno telo donese ispravnu odluku: "da se novac ne troši za projekte koji predstavljaju javni interes, već za one koji odgovaraju nečijem političkom interesu."
Одговори