Вести

04. 07. 2013.

Аутор: Драган Ђилас Извор: НИН

Осим Вучића, СНС не нуди ништа

Питање „велике коалиције“ није питање ко је из европске Србије прихватљив Александру Вучићу, него какав је Вучић прихватљив европској Србији. И све док уз Вучића буде ишао и цео СНС, са Николићем, Бачевићем, Кнежевићем, Вулином и Вељом Илићем, „велике коалиције“ не може бити, поручује у ауторском тексту за НИН лидер ДС и градоначелник Београда и наглашава да је за Србију једини спас експертска влада, која ће радити без политичких притисака.

 

Када сам одлучио да водим ДС, пристао сам на све оно што је власт спремна да уради једином политичком конкуренту и лидеру највеће опозиционе странке. И знам да овај брутални обрачун са мном и ДС-ом најбоље показује њихов страх од нас и идеја које нас воде.

Знам и да смо им ДС и ја главна препрека да остваре циљ о коме данас нико не сме да говори гласно, али о коме многи шапућу. Зато хоћу гласно да упозорим све да је циљ ове власти враћање једнопартијског система и укидање демократских тековина које смо с великом муком изградили у претходних 20 година.

Технологија је јасна и видљива за све који то желе да виде. За апсолутну власт, потребни су им новац, контрола над медијима, слабе државне институције и „народни непријатељ“ који је крив за све. Прво су се побринули за новац:  уплашили су грађане да неће бити плата и пензија, заменили гувернера, а онда за мање од годину дана задужили земљу за четири милијарде евра. И неће стати.

Потом су прешли на правосуђе. Судију Нату Месаровић, која је осудила убице Зорана Ђинђића, провлачили су кроз медијско блато да би је на крају сменили, а онда судство препустили човеку који је познат по случају „ослобођени педофил“ и који само извршава наређења Владимира Цвијана. Повратак 650 судија са партијским књижицама СНС-а био је само природни наставак. На ред је дошла полиција, прво министар, његови сарадници који су без доказа оптужени за аферу, да би на чело тог „реформисаног“ МУП поново био изабран директор Милорад Вељовић.

И на крају тужилаштво које жели да дисциплинује управо „реформисани“ део полиције тражећи смену специјалног тужиоца Миљка Радисављевића.

Коначни обрачун власти са институцијама државе догодио се кроз медијску кампању која је пратила хапшење Мирослава Мишковића. Све заслуге за то хапшење приписују СНС-у, који тада постаје једина кредибилна институција у борби против корупције. Све остало се брише. Тада почиње обрачун са свима који се противе новој власти. Хапсе, оптужују и пресуђују сви. Од шефова странке, до страначки постављених библиотекара и секретарица. Невиних нема! Криви су и ови други који су с њима на власти, „жути лопови“, привредници и ваше прве комшије.

Институције нису важне, таблоиди и телевизије преузимају примат. Суди се без оптужнице, а за седење у затвору нису потребне пресуде. Правда се гладном народу дели на кило. Сочна и свежа. Србија први пут од када постоји, постаје држава. Зашто им је ово толико важно? Једноставно, да би се избрисало сећање на 20 протеклих година које је управо ова власт појела. Да бисте заборавили како су бранили Ратка Младића и Радована Караџића.

Да би на Видовдан прославили велику победу којој је претходио губитак Косова.

Али, постоје људи у Србији који памте. Памте да је неко пре њих морао много тога да уради да би се они данас хвалили борбом против корупције. Нису они започели случај Луке Београд, нису они расписали потерницу за Богољубом Карићем. Нису они покренули истрагу ни против Слободана Радуловића, Це маркета, стечајне мафије, Мила Ђурашковића, Путева Србије, разних Шаранчића.

То смо урадили ми, да би Србија постала пристојна земља.

Пре него што се кренуло на нарко-боса Дарка Шарића, чије хапшење сада најављују, неко пре њих је прво морао да осуди „земунски клан“ и Легију, да се обрачуна са клановима Луке Бојовића и Мише Банане. Нису они хапсили криминалаце и хулигане - они такве пуштају на слободу. Пуштају на слободу убице Бриса Татона, пуштају Уроша Мишића, Богданова, Миладина Ковачевића, поново суде Станку Суботићу… Многи, за које не знамо, због борбе против криминалаца ризиковали су животе, попут Миодрага Ракића, Нате Месаровић, Снежане Маловић и Миљка Радосављевића.

Све то ова власт не признаје. Кренули су и на интелектуалце, а брутално су се обрачунали и са СПЦ само зато што се усудила да изнесе свој став о Косову.

Нападају чланове Фискалног савета и оптужују их за наводно огромне плате, само зато што су лоше оценили буџет. Културни посленици који су се дрзнули да критикују прославу Миланског едикта и „нашег Константина“ кажњени су кроз буџет за културу. Због наводне бриге о грађанима, укидају претплату РТС-у.

Нова власт ће РТС-у делити плате, а тада на ред долазе и уредници које треба сменити. То већ гледамо у Политици, а видели смо у Новостима. Нико није баш толико наиван да не види какву кампању и зашто води баш телевизија чији је власник највећи порески дужник у Србији.

Све док постоји ДС постојаће свест о 20 година које смо ми провели градећи европску Србију, а које су они проживели брукајући и себе и нас. Није њихов прелазак на европску страну Србије ни отрежњење, ни прихватање европских вредности. Не, то је потпуна капитулација политике која је на мржњи према свему што је у Србији европско опстајала 20 година. Сваки нови напад доказује да су остали исти. Они најбоље знају да ће, ако брзо не освоје апсолутну власт у Србији, њихових пет минута европске славе неповратно избледети.

Тада неће моћи да сакрију да немају ни план, ни људе да извуку Србију из кризе. Неће моћи јефтиним популизмом да реше незапосленост, криминал и растућу беду. Неће моћи да сакрију да је Томислав Николић лагао Србију када је седео на стиропору и да је лаже и данас. Само ако ДС нестане СНС ће бити бољи и од СПС-а и од Палме, и од Расима, Чеде и Динкића, макар и само са једним Александром Вучићем. Они ће владати само ако ДС више не буде опција европске Србије. Тада ће Србија поново постати ружна и несрећна земља, а ми ћемо се опет стидети. Зато је важно да овај план власти не успе.

Шта ако им план не успе? Шта ако се неко запита: „Па добро шта нам то нуди СНС сем Александра Вучића“? Управо тог тренутка читава њихова апсолутна власт распукнуће се као балон од сапунице. Знам да многи знају све ово о чему пишем.

Знају, али ћуте, јер се плаше. Криве за све ДС из страха да не закуцају и на њихова врата. И ја их разумем. Али, када вашу децу почну да саслушавају у школи о томе ко је украо тестове, када им укину матуру, када вам је председник човек који је на превару добио диплому, а министар просвете, који за ту диплому гарантује, са матуром нема ништа, онда пристојан свет нема права да ћути! Зато је важно да се у медијима више пише о измишљеном распадању ДС, него о образовању, пољопривреди, култури или о чињеници да Србија и даље губи 100.000 радних места годишње. Уместо решења како да се спасе 10.000 путара, који ће ускоро остати без посла, Млађан Динкић спрема се баш за то повећавајући за пет милијарди фонд за отпремнине у новом буџету. За све је крив Драган Ђилас. План да се ДС спусти на мање од 10 одсто подршке није успео, па је сада важно представити ново руководство ДС и мене, као једине кривце за све, иако нико од нас није водио прошлу владу.

Има данас много оних који верују да имају бољу политику од ДС. Да имају већи коалициони потенцијал, зато што би се јефтино продали. И оних који знају да политички неће постојати уколико се направи „велика коалиција“. За све њих имам добру вест.

За нас питање „велике коалиције“ није питање ко је из европске Србије прихватљив Александру Вучићу, него какав је Александар Вучић прихватљив европској Србији. И ми немамо дилему. Све док уз Александра Вучића буде ишао и цео СНС, од Томислава Николића преко Милана Бачевића, Горана Кнежевића, Александра Вулина, Веље Илића до оног из печењаре или љубитеља кубанских цигара који је пола фамилије запослио на Железници, „велике коалиције“ не може бити.

Такав Вучић, ма колико да ради, а ради, неће бити прихватљив за европску Србију и за ДС. Не зато што је Вучић лош, или зато што смо ми или ви бољи од њега. Него зато што Вучић са таквим СНС-ом, од којег се често и сам ограђује више него од својих коалиционих партнера које не може да смени зато што у својој странци нема боље људе да их замени, није прихватљив за европску Србију, а самим тим ни за ДС. Људи који данас воде ДС нису криви за лоше резултате претходне власти. Ја сам поштено радио и градио Београд, као што је Бојан Пајтић градио Војводину.

Не очекујете ваљда од нас да пристанемо да нас поново воде Петровић, Јеремић, Триванова, само зато што то од нас траже таблоиди или власт. Не бежимо од одговорности да ДС стане на чело опозиције, али не тако што ћемо ми за све бити криви и да поново будемо чувари политичких интереса других којима је ДС рекао - доста. Такву коалицију направио је Борис Тадић када смо били власт и данас цену тога плаћа и он и читав ДС. Ја не могу ДС ставити у функцију њихових интереса. Једини смисао коалиције може бити интерес европске Србије.

Услов о којем не можемо преговарати за будуће коалиције пре или после избора јесте да се сав политички утицај који имамо мора употребити за састављање експертске владе која ће први пут у историји Србије радити без политичких притисака и неће бити у функцији испуњења страначких интереса, него у корист и за будућност Србије. За нас то значи само две ствари: успешан излазак Србије из кризе и успешни преговори са ЕУ. Ми верујемо да то може урадити само влада у којој не седе министри опште праксе, већ најбољи људи које Србија има. И да је једино покретањем привреде могуће успешно остварити оба та циља.

Зато ћемо пред грађане изаћи са оним што смо у овој земљи постигли за последњих 20 година, а што је Србију довело на праг ЕУ. И да не буде забуне, ова власт добиће датум само ако настави да спроводи нашу државну политику. А успеће у томе само ако ми данас, када смо опозиција, не дозволимо да их уцењују мале странке, као што су уцењивале нас. Не зато што се нама жури у власт, него зато што тако бранимо европски пут Србије. Могао бих да кажем, данас се јасно види да датум нећемо добити док не испунимо и последњи зарез у обећањима која је ова власт потписала. И није тачно да уживају веће поверење него ми, него су само обећали више од нас.

Али нећу, донели су тешке одлуке и на нама је да борбу за тај датум и за европску Србију наставимо. Не због њих, не због нас, него због деце која расту у овој земљи и која ће се у њој рађати. Ако на изборе, када год буду, изађемо и сами, знам да ћемо добити много већу подршку него што нам данас стручњаци у служби власти предвиђају.

Са том подршком одбранићемо и државне институције које смо 20 година градили и демократске процесе који су данас угрожени. И наставићемо да бранимо државну политику Србије за коју смо се ми и изборили. Странке не чине ни пароле, ни програми, него људи. Милица Делевић или Сузана Грубјешић? Миодраг Стојковић или Жарко Обрадовић? Душан Милисављевић или Славица Ђукић Дејановић? Горан Јешић или Горан Кнежевић? Драган Ђилас или Милутин Мркоњић, Милан Бачевић и Верица Калановић? Борис Тадић или Томислав Николић? Борко Стефановић или Небојша Стефановић?

Душан Спасојевић или Иван Мркић? Божидар Ђелић или Млађан Динкић? Наташа Вучковић или Зорана Михајловић? Бојан Пајтић или Ивица Дачић? Хоће ли Србија постићи нови национални договор, или ће се наставити борба за голу власт, не одлучује ДС, нити ми имамо избор. Ми од истине не можемо одустати. Питање је да ли други на ту истину имају храбрости да пристану.