Вести

29. 06. 2013.

Аутор: М. Стојановић- Н. Томић Извор: Данас

Помагаћу Србији на путу ка ЕУ

Мислим да ће се моје ступање на дужност шефа Делегације Европске уније у Србији подударити са новом фазом приближавања ове земље ЕУ. Србија ће ући у фазу интензивних припрема за преговоре о чланству. Тиме ће бити условљени приоритети за Делегацију ЕУ и за мене лично у наредном периоду - каже за Данас Мајкл Девенпорт, амбасадор Велике Британије у Србији, који у септембру ступа на дужност шефа Делегације ЕУ.

 

Девенпорт прецизира да ће убудуће у средишту његове пажње бити питања као што су пружање помоћи српским властима у етапама када ће бити одређен оквир за приступне преговоре, започето упоређивање законодавног система Србије и ЕУ кроз такозвани процес скрининга, као и "обезбеђивање подршке за сам процес преговора". Наш саговорник се такође осврће на кључне политичке догађаје у Србији у протеклом периоду.

Како оцењујете време проведено на месту амбасадора Велике Британије у Србији? Који су вам били најбољи и најтежи тренуци?

- Првог дана када сам преузео дужност, 24. новембра 2010, комесар за проширење ЕУ Штефан Филе дошао је у Београд са Упитником, који је садржао око 2.000 питања за Владу Србије, што је, заправо, био велики корак у процесу придруживања Србије Унији, и одговор на предату кандидатуру за чланство. Од тада је направљено много корака у релативно кратком року. Српска влада је била веома ефикасна у одговарању на Упитник, у покретању реформи, залажући се за регионално помирење, укључујући почетак преговора о нормализацији односа с Косовом, а статус кандидата додељен је у марту 2012. формирањем још једне демократске владе после избора прошле године, видели смо нови замајац у ставу да европска интеграција представља главни приоритет Србије и дијалог с Косовом је подигнут на највиши политички ниво.

Такође, Европски савет је донео историјску одлуку да отвори процес преговора о чланству Србије у ЕУ. Све то видим као веома позитиван развој ситуације и не сумњам да ће такав тренд бити настављен и у будућности. Када је реч о најбољим и најтежим тренуцима, врхунац су за мене представљали догађаји из 2012, када смо обележавали 175. годишњицу успостављања билатералних односа. Такође смо угостили председника Томислава Николића и премијера Ивицу Дачића током Олимпијских игара у Лондону прошле године. Један од најважнијих догађаја био је и огроман успех српских спортиста на Параолимпијским играма у Лондону и друштвено признање које им је указано по повратку у Београд. Најтужнији догађај је била прерана смрт професора Војина Димитријевића, који је за мене представљао најеминентнијег ерудиту, писца и мислиоца. Био сам тужан када нас је напустио. Он је оставио огромно наслеђе које ће нам, сигуран сам, бити велики путоказ.

Након одлуке Европског савета о почетку приступних преговора, који приоритети очекују Србију из угла њене европске агенде?

- Мислим да ће се приоритети умногоме односити на припрему за преговарачки процес и за преговоре о одређеним поглављима, о оним питањима која ће прво бити разматрана. Као што знате, то су питања из домена владавине права, борбе против дискриминације и корупције, реформе правосуђа и стварања ефикасног и независног правосудног система.

Шта су у овом тренутку кључни проблеми Србије које треба превазићи како би био унапређен живот грађана и остварен економски и друштвени развој?

- Све оно што сам навео у претходном одговору је од кључне важности, јер постизање напретка у владавини права и успостављање независности судија и правосудног система представљају део стварања оквира у којем привреда може да напредује, инвестиције могу да се подстакну, а бизнис може да цвета. Али, наравно, економска ситуација у Србији и у другим деловима Европе је веома озбиљна и то ће бити у средишту пажње српске владе. Потребно је остварити циљеве као што су повећање конкурентности Србије и стварање пословне климе захваљујући којој ће бити могуће не само привући стране инвеститоре већ и охрабрити људе који овде живе да инвестирају у посао. Тај процес треба да буде спроведен упоредо са одређеним структуралним реформама које најављује Влада Србије, као што је, рецимо, доношење новог Закона о раду.

Које су главне предности Србије?

- Мислим да је талентована, вешта и мотивисана радна снага највећи капитал Србије и њена највећа предност. Имамо скорашњи пример британске компаније Парсонс-Бринкерхоф, која се определила да инвестира у Србију, јер су уочили да су њени грађани вешти инжењери, дорасли пројектима које желе да покрену и сматрам да у будућности може да буде успостављено више партнерстава такве врсте. Постоји још једна област где вештине и креативност грађана Србије могу да буду делотворне, а то је сектор информационих технологија. Бројне компаније сарађују са Србијом у том домену, од чега српска економија већ има користи.

Какав је ваш став о борби против корупције у Србији, укључујући и појединачне случајеве и системску борбу?

- Мислим да сте с правом поставили питање о системској борби против корупције Наиме, да би борба против корупције била ефикасна, нужно је не само ангажовање Владе већ и целог друштва. Влада Србије је у сарадњи са ЕУ осмислила стратегију која је сада пред Народном скупштином и не сумњам да ће бити усвојена. Ипак, мислим да је значајно да сваки приступ борби против корупције буде свеобухватан, да стратегија о независном судству, на пример, буде подједнако важна на сваком кораку борбе против корупције као и сама Стратегија.

Ми већ помажемо Влади Србије у неким доменима као што је, рецимо, нови Закон о заштити узбуњивача. Тај Закон су међународни стручњаци описали као могући модел за друге државе, не само у овом региону већ и шире. Постоји и шири аспект који је значајан, а то је улога грађана у истицању своје забринутости. Грађани, и појединци и организације цивилног друштва у истој мери, треба да истакну своје бојазни, да наведу где они виде примере корупције, било да је реч о здравству, образовању...

Како оцењујете стање у медијима, будући да се много говори о кашњењу у примени Медијске стратегије, "таблоидизацији" и медијском линчу неких странака и појединаца?

- Веома охрабрује што је ова влада наставила рад на спровођењу Медијске  стратегије, чиме је успостављен континуитет. Али, и даље има много посла. Оно што је важно јесте да се ситуација кроз усвајање нових закона поправи тако што ће бити усвојени критеријуми који важе за медије широм Европе, а који подразумевају транспарентност власништва и финансирања, спречавање стварања недозвољених медијских монопола, чији власници би били одређене организације или појединци, јасне критеријуме за додељивање државне помоћи, као и повлачење државе из медија.

Медијске куће и појединци који су у њима запослени треба да досегну високе стандарде у новинарству и имам велико разумевање за недавне опаске заштитника грађана, који је истакао на којим местима су ти стандарди изневерени и зашто то представља опасност за цело друштво.

Шта мислите о билатералној сарадњи Британије и Србије у доменима попут економије, културе, образовања, спорта?

- У протеклих неколико година две земље су умногоме оснажиле своје трговинске везе. Рецимо, у протекле три године увећана је вредност трговинске размене на годишњем нивоу између 10 и 20 одсто. Британска и српска влада су заједничким снагама промовисале трговину и бизнис партнерства у кључним секторима. Домени у којима је остварен највећи напредак укључују, на пример, инжењеринг, грађевинарство, аутомобилску индустрију, а много се ради у енергетском и сектору заштите животне средине. Интензивна сарадња постоји и у образовном сектору, упркос тешкој економској ситуацији не само у наше две државе већ и у целој Европи. Та прича буди наду да ће односи бити додатно унапређени.

Везе између наших држава су вишеструке и дубоке, о чему говори и податак да се све више студената из Србије образује на британским универзитетима и у школама. Када је реч о спорту, можда је најважније то што Премијер лига има много користи од талената српских играча, али прижељкујемо и финале Вимблдона, у којем би се наредне седмице нашли Ноле и Мареј.

Српски званичници се држе преузетих обавеза

Шта мислите о српској политичкој елити, нарочито када је реч о њеној демократској зрелости и капацитетима?

- Оно што видимо јесте да политичке класе у Србији имају капацитет да промене начин на који су до сада деловале, да спроведу ревизију свог приступа, како би повеле Србију путем реформи и помирења у региону, путем интеграције са остатком Европе. То охрабрује. Како је рекао британски министар иностраних послова Вилијам Хејг приликом посете Београду крајем маја, Србија има званичнике који су спремни да преузму обавезе и да се држе тих обавеза, да нешто обећају и да испуне своја обећања, а то је веома важно за наставак европске интеграције.